Najjače Rastine izjave iz prvog intervjua posle izlaska na slobodu

Izjave iz ispovesti poznatog srpskog repera odjeknule su u javnosti i među onima koji ga prate i podržavaju, a mi izdvajamo one koje su najviše zaintrigirale i "zaparale" uši

Stefan Đurić Rasta / Foto: Nikola Tomić

Stefan Đurić Rasta za Telegraf.rs je dao ekskluzivni intervju, po izlasku iz pritvora i presude, odnosno sporazuma o priznanju krivice za nedozvoljeno držanje droge na osnovu kog je osuđen na godinu dana kućnog zatvora.

Izjave iz ispovesti poznatog srpskog repera odjeknule su u javnosti i među onima koji ga prate i podržavaju, a mi izdvajamo one koje su najviše zaintrigirale i "zaparale" uši.

Susret s ćerkicom posle pritvora: "Svako jutro je pitala "Gde je tata?""

-  Ona se jako dobro držala do tih poslednjih mesec dana kada je već počela da pita svako jutro: "Gde je tata? Gde je tata?", mi smo stvarno nekako posebno vezani, imamo neki poseban odnos, ona i ja, ja sam joj nekako i drug, tako ona mene i gleda. Vezani smo neverovatno i ona se super držala, apsolutno je tu celu situaciju dobro izrdržala do poslednjih mesec dana kada je već počela svaki dan da pita i da polako sumnja šta se sa mnom desilo. Mogu reći da nekoliko dana nakon što sam izašao, otišao sam do studija nešto da radim, ona je bila kući sa bakom i nju je u jednom momentu pitala: "Kada će tata da dođe?". Ona ima malo taj strah trenutno, ali prosto ja sada tu da joj sve to nadomestim.

O ljubavi s Anom Nikolić: "Kad se Tara desila znali smo da taj film mora da prestane"

- Mi smo imali neverovatno dobar odnos, ali taj odnos je bio u ljubavi kao na nekom filmu, gde se u filmu završi scena i ljudi idu svojim kućama. Mi smo taj film živeli non stop i to opet kažem, Tara je suština, kad se Tara desila mi smo se tad razveli znajući da taj film mora konačno da prestane i da moramo da odemo normalnom životu i da se bavimo stvarnim problemima, to je dete. Kada su dvoje normalni, kada kapiraju situaciju, bez obzira koliko to bilo teško, ljubav tu postoji, tu nije nešto otišlo, prosto moraš da radiš neke stvari koje su možda bliže mozgu nego srcu, ali to je u tom trenutku ispravno, jer više mi više nismo bitni.

"Smejao sam se kad mi je Ana izgrebala kola"

Meni je bilo smešno jer sam zamišljao to, kako izgleda ona dok to radi i pravo da kažem, bilo mi je smešno, a i nije bila neka velika šteta da mi ne bi bilo smešno, dovoljno je bilo poliranje. To je ono što sam rekao, prva ljubav, to je bilo nenormalno za neki normalan život gde je prisutno dete i mi smo to prosto živeli tako, iskreno do kraja i to je jedna od nus pojava svega toga.

"Hapšenje je moralo da se desi..."

- U jednom momentu je moralo da se desi, mi bi za svaki momenat pitali zašto je baš taj momenat bio taj, pravi, prosto je to moralo da se desi. Ne pripisujem ništa posebno tome sem da sam taj neki osećaj koji sam doneo od "preko", pogrešno zloupotrebio ovde, da tako kažem.

Policija mu je na licu mesta, prilikom hapšenja, pronašla 3 grama marihuane, a kasnije u stanu još 557 grama. Sve je, kako je rekao, bilo namenjeno za ličnu upotrebu.

"Da li je ikad uhapšen prodavac marihuane za 500 i 1.000 dinara u i8?"

- Naravno, to je svima bilo smešno. Da li je ikad uhapšen prodavac marihuane za 500 i 1.000 dinara u I8 (prim aut. BMW I8)? Prvo, te stvari nisu logične apsolutno, a onda moja primanja i nešto što je moje materijalno stanje, a naravno i to je i sudu bilo predočeno, nije logično i ne dozvoljava nam da dođemo do zaključka da je ta marihuana bila za prodaju, što je potpuno sumanuto u bilo kom smislu. Ljudi znaju, nisam ja neko ko se bavi nekim poslom, bavim se javnim poslom, gde sam non stop bio prisutan i ljudi prosto znaju ceo moj način života i moje razmišljanje o tome. Mislim da je to bilo evidentno i ljudima, kao i sudu na kraju.

"U zatvoru se tuga i sreća smenjuju kao dan i noć. Ćerka mi je non stop bila u glavi"

- Tu su samo tuga i sreća, ti tu moraš da budeš dobar u glavi, da se namestš, da tu tugu nadomešćuješ nekom srećom, nekom motivacijom, nekim razmišljanjem na duže straze u nekoj budućnosti i da prosto budeš psihički dobro, to je ta neka suština. U zatvoru se tuga i sreća smenjuju kao dan i noć, to je prosto tamo normalno.

- Tuga, to neko loše osećanje se non stop reflektuje na to nedostajanje najbližih članova porodice, ćerka mi je non stop bila u glavi, to mi je bila suština i nekih mojih dragih ljudi sa kojima sa dobar, uvek sam se trudio da održavam kontakt sa njima bez obzira što sam pritvoren, preko advokata, preko posete, tako da sam se dobro držao, što se toga tiče.

"Ana mi je bila u poseti, pojavila se kao da je došla na sahranu"

- Došla mi je mesec dana pred izlazak Ana. Nešto što je osamdeset, devedeset posto našeg odnosa obeležilo, to je smejanje i to je nešto zbog čega smo mi bili u tako strasnom odnosu i u ljubavi. Ona se pojavila kao da je došla na sahranu, sa nekim crnim velom, u posetu, ja sam je prvo pitao: "Gde je venac? Gde si mi prvo stavila venac tačno?". Mi smo uvek imali taj neki odnos, ovo je samo situacija koja se desila je samo pojačala tu potrebu da se o tom odnosu zna, odnosno, kad dok nekog izražajnije eksplodira da taj osnos ode i u javnost, a taj odnos je sve vreme takav, on je pun poštovanja, te neke empatije za tog nekog drugog, i naravno te iste obaveze životne, a to je Tara.

"Trenutno ne konzumiram marihuanu, ali ne znači da nekad neću"

Sada trenutno imam neki period kada mi prija da budem konstantno trezven i da se malo bržim tempom bavim poslom i da imam malo više vremena oko svega, što ne znači da nekad u budućnosti neću koristiti.

"Ovo je moja veza sa Veljkom Belivukom"

Suštinska ta veza koja postoji je prvenstveno ljubav prema istom klubu, ja nisam nikada javno preterano pokazivao to, uvek sam ostavljao da ljudi nemaju predrasudu, da ne određuju po klubu po kom navijaš, da li će te slušati ili neće. Nikada nisam išao na tribine, jer ljudi prosto znaju ko sam, ali sam se trudio kako god mogu da pomognem, pogotovo u poslednjem tom momentu. Vaterpolo klub Partizan je bio pred gašenjem, imali su neku situciju i ja sam kako mogu klincima, sa nekom podrškom, motivacijom, klipovima, uvek pomagao. To je moja neka veza i uključenost u to, kao i milion drugih Partizanovih navijača.

Odrastanje na Kosovu: "Nisam odgojen da osećam mržnju"

- Imao sam tu sreću da stvarno živim svuda i kao mali obilazim, jer sam imao familiju i u Hrvatskoj, i u Bosni, na Kosovu, u Srbiji, i tako dalje, i u Sloveniji takođe, imao sam priliku da prođem sve kad sam bio klinac i nemam tako negativan osećaj. Bez obzira šta se sad tu sve dešavalo, bez obzira koliko u Prištini u jednom momentu nije bilo bezbedno da se bude, imao sam tu sreću da sam imao roditelje koji su nisu dozvoljavali da ja jednog momenta osetim neki problem.

- Imao sam stvarno srećno detinjstvo, to mogu da kažem, bez obzira na sve te neke turbulentne stvari koje su se dešavale i tome mogu samo da budem zahvalan samo roditeljima. Nisam osećao mržnju, nisam tako odgojen, što je žalosno, najviše se ta mržnja oseća sa nekih podneblja gde se nisu dešavale takve stvari i onda ljudi nisu svesni koje su posledice svega toga.

"Ljudima koji me vole dugujem da znaju istinu"

- Svakim danom, svakom godinom rastem i bavim se sobom i nikad nisam na tom nekom nivou, zato se menjaju stvari kod mene, kao i moj odnos prema medijima. Prosto, rastem, saznajem neke nove stvari, sve sam veštiji, došao sam do tog momenta da sam spoznao da moram da se bavim time, hteo ne hteo svakako će se mediji baviti sa mnom i moram da uzmem stvari u svoje ruke, jer dugujem svojim ljudima koji me prate, koji me slušaju, koji me vole... Dugujem da, prosto, o meni ne slušaju sve i svašta i ne čitaju sve i svašta, nego da prosto znaju istinu.

(Telegraf.rs)