Aleksandra Mladenović se sakrila ispod kapuljače: Pevačica uhvaćena u nesvakidašnjem izdanju bez trunke šminke

Pevačica Aleksandra Mladenović vratila se iz Minhena u Beograd, a ekipa Telegrafa zatekla ju je na beogradskom aerodromu.

Aleksandra se pojavila u potpuno opuštenom izdanju - roze plišanoj trenerci i patikama, dok na licu nije imala ni trunke šminke.

Preporučujemo

Kapuljaču je imala preko glave, verovatno kako bi se sakrila od pogleda prolaznika.

Iako je njen raspored vrlo zahtevan, pevačica je otkrila kako uspeva da izdrži naporan tempo nastupa.

- Super, samo odmaram i spavam - kratko je rekla Aleksandra.

Podsetimo, Aleksandra Mladenović u emisiji "Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović" otvoreno je pričala o vezama ali kada je pomenula jednu zbog koje je potražila i pomoć stručnjaka, uznemirila se usred emisije.

Posle platonske veze koju je imala sa 14 godina, o kojoj je Aleksandra otvoreno govorila u emisiji dolazi druga veza u kojoj ima neka prva iskustva. To je došlo sa Aleksandrinih 19 godina. Imala je tada strašan osećaj krivice u emotivnom smislu jer je mislila, kako ističe profesorka: "Bože meni se dogodila takva bliskost kako će sad na mene gledati bilo ko".

- To je zapravo prva veza jer ja ovo računam kao platonsku ljubav jednom me je samo poljubio ne znam ni da li usne, obraz ili tako nešto, ali to je mnogo bilo slatko i simpatično, ali ta moja prva ljubav i moja prva nevinost da kažem to je bilo za mene traumatično i baka mi je rekla da posle toga mene neće niko - rekla je Aleksandra i priznala da je u to verovala.

Aleksandra je tada, kako je rekla, dobila anksiozne napade, te je morala da se obrati stručnjacima.

- Ja sam morala da potražim pomoć, stručnu pomoć posle toga. Dobila sam neke anksiozne napade i strahove da je prosto to tako kako je ona rekla tako će se i dogoditi, ali ja sam bila toliko mlada da nisam znala ni da razmišljam. To me je jako dotuklo tada i potražila sam stručnu pomoć. To mi je koristilo i mislim da svaka devojka koja ima bilo kakvu nedoumicu, i muškarac i devojka, da je najbolje da se razgovara sa psihijatrom ili psihologom, bolje nego da se ispriča sa drugaricom ili drugarom jer psiholog i psihijatar će ti reći i stručno i bolje. Drugarice ili drug će ti reći ili glupačo ili nema veze neka si uradila, bez obzira da li je to dobronameran savet od strane prijatelja potreban je stručan savet u tim situacijama kad se neko oseća loše, kada se neko oseća nesigurno. Kakvu god nedoumicu da ima treba da potraži stručnu pomoć, sa drugaricama i drugarima deliš neku i radost i neku sitnu brigu nešto, a što se tiče tih nekih krupnih stvari koje duboko diraju i dušu i posebno i raspoloženje i zdravlje... - iskrena je Aleksandra koja je priznala da je tada bila anksiozna:

- Bila sam više uplašena nego depresivna ja sam oduvek bila zvrk i uvek sam bila nekako živahna i temperamentna devojčica da nekako teško dolazi ta depresija do mene, hvala Bogu, ali anksioznost, da.

Taj prvi Aleksandrin dečko je zahtevao da se ona više ne bavi poslom kojim se bavi. Mesec dana čak nije ni radila.

- On je meni rekao da idem da budem profesorka geografije ili da otvorim salon da radim nokte. Jako mi je bilo teško i loše, ali ja tada nisam znala da to nije ljubav i da to ne može da bude ljubav ako neko želi da vas menje ako neko želi da od vas pravi ono što niste. Da ja budem profesorka geografije ili da radim u salonu lepote manikir, pedikir ja to nisam čak ni znala da radim, a on je hteo da me upiše na taj kurs samo da ne bih išla da nastupam i da pevam jer nije mogao da se nosi sa tim - rekla je pevačica i nastavila:

- On je smatrao da ja njemu odgovaram, ja sam njemu odgovarala kada sam mu davala novac od mojih nastupa i kad sam pomagala njemu finansijski, a kad treba da se nastupa i da se peva to je smak sveta. Zabranio mi je da radim 18. rođendane i tako neke stvari. Ta veza je trajala tri godine.

Aleksandra je istakla da je u početku bilo prelepo, a onda:

- Verovatno je tada da kažem i porasla ljubav i s njegove i s moje strane i on je želao da me nekako prisvoji i da bude siguran u sebe i u mene i da me poseduje i da ja budem samo njegova i da ne idem nigde, mi smo i dan-danas ostali u dobrim odnosima, on se oženio, ja sam mu čestitala i jako mi je drago da je srećan jer je jako kvalitetan čovek, zaista ima predivne osobine i mislim da će biti sjajan i suprug i otac.

- Ja sam tolerantna do neke granice ali kad ja to presečem tu više nema nazad. Da se ruši svet, ne bih se vratila nekome, ja dosta tolerišem, ali kad ja presečem definitivno tu više nema povratka.

- To je bilo pred sam kraj veze ja moram da kažem da je on mene naučio i kako se muškarac bori za ženu i kako muškarac, da kažem na neki žargonski način, gine za tu ženu. On je iz Niša do Žitorađe, tačnije do mog sela, dolazio biciklom, on je i pešaka nekad krenuo, samo da bude sa mnom, tako da, pokazao je da ume da voli, da se na svoj način bori ali kažem, kad je došao moment tačnije pred sam taj kraj veze kad je sve već bilo onako pred samo pucanje tu su došla i uslovljavanja i svašta nešto - kaže Aleksandra koja je tada delila sa sestrama pozitivne i negativne strane iskustva te emotivne veze, ali i sa mamom.

Pevačica je progovorila i o vezi sa jednim svojim kolegom.

- A tu drugu vezu... Ne želim da pričam o tome to je već traumatično i to mi je ostavilo jednu vrstu traume i stvarno sam to toliko ostavila iza sebe da ne bih ni otvarala tu temu ni tu ranu.

Aleksandra je promenila izraz lica kada je počela da govori o toj vezi koja je za nju bila traumatična, kako je konstatovala profesorka, a onda je usledilo i pitanje šta je zapravo ta trauma učinila u njenoj duši.

- Sada vrlo lako, tada je bilo teško. Ja sam posećivala psihijatra, prvo psihologa, pa psihijatra, bila sam i na terapiji jer posle toga nisam imala nikakvo raspoloženje. Nisam bila raspoložena jer kad se setim da su roditelji sa nama rešavali sve pričom i da dođe neki tip i da vas maltretira i psihički i fizički, ne znam, uvek se bojim i kad uđem u novu vezu i da uđem u novu vezu, uvek mi je onako… Ja sam godinu i jače slobodna, sama i kroz tu neku samoću sam i naučila da je nekad i teško, nekad i lepo, ali to shvatiš kao život. Samoća ima i dobre i loše strane. Naravno da svima treba nežnost, ljubav i pažnja. Posebno mi je onako kad se vratim sa nastupa najteže, da me neko zagrli, da me neko poljubi, da pita kako mi je, kako je bilo na nastupu, kad me nešto zaboli, to mi nekako najteže pada, a sve ostalo ima i pozitivne strane - rekla je Aleksandra.

(Telegraf.rs)