"Čula sam samo: Sklonite brzo zastavu": Ceca za Telegraf otkrila istinu o koncertu u Makedoniji

Balkanska zvezda Svetlana Ceca Ražnatović održala je spektakularni koncert 31. oktobra u Velesu, Severna Makedonija, ped više od 5 000 ljudi.

Preporučujemo

Sjajna atmosfera koju je napravila u ovom makedonskom gradiću ostala je u senci zbog situacije koja ju je zadesila na bini.

Naime, Ceca je tokom izvođenja pretposlednje pesme od fana iz prvog reda dobila bugarsku zastavu sa njenim likom koju je razvila ne znajući da su narušeni odnosi između Makedonaca i Bugara.

Ceca je nakon koncerta ekskluzivno za Telegraf otkrila detalje te situacije, opisala kako se osećala ali i izvinila svojoj publici u Makedoniji koju je upravo ova situacija povredila.

Pored toga, sa Cecom smo razgovarali i o dokumentarnom filmu koji se snima o Saši Popoviću ali i o napadima koje u poslednje vreme na estradi trpi njena koleginica Milica Pavlović.

• U Makedoniji smo, u Velesu. Pošto je svuda tvoja publika ista i dočeka te sa velikom ljubavlju. Koliko si voljena gde god dođeš, govori i činjenica da su večeras dva tvoja fana – prvi put sam to videla – preskočila ogradu sa ogromnim buketom, većim od njih samih, i popela se na binu da ti ga predaju.

- Jedva sam pridržala buket jer sam mislila da je lakši. Bilo je kao da mi je devojka dala tri betonska bloka odjednom u ruke. Ali, predivni su. Prate me mnogi fanovi iz celog regiona, pa je tako bilo i večeras – fantastična atmosfera. Doduše, od Makedonije ništa manje nisam ni očekivala. Mada, kao što kažeš, moja publika je svuda ista: raspevana, vesela, energična, što je, naravno, ponos svakog umetnika. Zaista imam fantastičnu publiku.

• Kad smo već kod Makedonije, moram da ti postavim jedno kviz pitanje. Gde si imala najveći broj ljudi na koncertu? U kom mestu?

- Uh, Kriva Palanka. Volim Makedoniju. Dugo trajem i mnogo puta sam nastupala i u Makedoniji, i u Sloveniji, i u Crnoj Gori – u celom regionu i dijaspori. Što se konkretno Makedonije tiče, mislim da sam nastupala u većini gradova. Ako me sećanje dobro služi, a mislim da služi.

• Ne sećamo se da smo iikada imali ovako negativnu atmosferu na estradi, tvoje kolege počele, kako se u narodu kaže, da kopaju oči jedni drugima. Nikada nije bilo više sujete, ili bar nikada nismo toliko o tome pričali. Jesi li primetila? Konkretno mislim na situaciju sa Milicom Pavlović. Da li si ti nekada bila u takvoj situaciji i da li i ti imaš takav utisak?

- Iskreno da ti kažem, ja nisam imala takve napade od kolega, bili su to neki pojedinci. Ima ih i dan-danas. Očigledno je takvo vreme da su se izrodili neki ljudi koji se samo takvim stvarima bave, što je neverovatno. Ja to ne razumem. Pričajte, ljudi, o svojim životima, svojim karijerama i uspesima. Pričajte o sebi, a ne o drugima. Nemam potrebu da pričam o drugima, da im nalazim mane, da ih kritikujem ili da im dajem savete. Ako me neko pita za savet, sigurno ga neću dati preko kamere, već ću tu osobu pozvati privatno i reći šta mislim. To jednostavno nije moj način ophođenja prema kolegama. Već sam rekla, nisam neko ko se svađa, niti želim da nekom bude neprijatno zbog moje izjave. Ali iskreno, svako najviše govori o sebi. Kad god kažemo nešto o drugome, mi u stvari govorimo isključivo o sebi. Neki ljudi to definitivno ne razumeju.

• Aktuelna tema je i dokumentarni film koji se radi o Saši Popoviću. Malopre si rekla da rado daješ savete ako te neko pita. Da li je tebi Saša Popović nekad dao neki savet?

- Jeste. Kada smo rasprodali Ušće, desetak dana pred koncert, policija je zaustavila dalju prodaju karata jer su rekli da toliki skup ne mogu da obezbede. Tako mi je bar menadžer preneo razlog. I Saša Popović mi je rekao: "Ti si jedina koja je po drugi put rasprodala Ušće. Molim te, pošto moraš naglo da prekineš prodaju, objavi, ženo, da si rasprodala Ušće." Mnogi fanovi su me zvali i pitali zašto je prodaja zaustavljena. To nije bilo do mene. Ko zna koliko bi tek ljudi bilo.

• Sa tom brojkom si trenutno, čini mi se, u samom svetskom vrhu. To je podatak kojim bi se većina tvojih kolega dičila, neki bi je možda čak i istetovirali na čelu. A ti o tome govoriš onako usputno, jer ne boluješ od tih brojki, je l' tako?

- Ne. Vidi, svima nama to imponuje, da se ne lažemo. To je san svakoga ko se bavi ovim poslom. Ali dok me ljudi ne pitaju, ja nemam potrebu da se hvalim, da stalno podsećam na to. Ne govorim o svojim uspesima i nagradama dok me neko ne upita. Postoji profil "Ceca Press" koji ima fantastičnu arhivu. Pre neki dan je objavljeno koliko sam nagrada dobila tokom karijere i uz koji album najviše. Kunem ti se, ja te podatke uopšte nisam imala. Saznajem o sebi mnoge stvari preko "Ceca Press-a", na primer, te statistike: koliko nagrada za album "Decenija", koliko je ljudi bilo na kom koncertu... Fantastično to rade i hvala im do neba.

• Približavamo se kraju godine. Verovala ili ne, za nešto više od mesec dana ulazimo u novu. Po čemu ćeš pamtiti ovu godinu i da li si ostvarila ono što si zacrtala za nju?

- Znaš šta, ova godina mi je poslovno bila fantastična i nemam apsolutno nikakvih pritužbi. S druge strane, privatno i poslovno, mogu reći da je bila i tužna. Naš Saša Popović nas je napustio, moj dugogodišnji prijatelj. Tako da je bilo oscilacija. I sama situacija u zemlji je teška, tenzična i toksična. Čovek ne može da ostane imun na sve to, jer ja živim u svojoj zemlji, u svom gradu, i sve to ostavlja ozbiljan trag na sve nas. Utiče na naše živote, posao, raspoloženje. Želim da se ova godina, što se posla tiče, završi fantastično kao što je i bila, ali isto tako želim da nam sledeća bude mnogo mirnija, berićetnija i uspešnija na svim poljima. Da nekako svi nađemo svoj mir i sreću.

• Turneja se nastavlja i u sledećoj godini, je l' tako? Jedna od želja, koja će postati realnost, jeste i novi album. Pretpostavljam da je sav fokus sada na tome?

- Pa jeste. Čak i ne volim puno da pričam o tome. Znaš kako, ja sam onaj tip koji prvo skoči pa kaže hop. Zato i kad me pitate vi novinari, vrlo šturo pričam na tu temu. Ne želim da pričam unapred o nečemu, o "nerođenom Marinku". Kad napravim proizvod i on se pojavi, onda je tu publika da ga komentariše, a ne ja.

• Večeras smo u hali videli nesvakidašnju scenu. Dobila si od jednog fana bugarsku zastavu. Ti si poznata kao neko ko poštuje zastavu svake države i na svakom koncertu je raširiš. Uglavnom dobijaš zastave Srbije i država u kojima pevaš. Kada si večeras raširila bugarsku zastavu, čuli su se zvižduci, što je bilo neuobičajeno. Videlo se po tebi da si zbunjeno reagovala. Kasnije smo saznale da je to zbog narušenih istorijskih odnosa. Želim da te pitam o tome.

- Meni je fan dobacio bugarsku zastavu. Kao i svuda u dijaspori, fanovi mi dodaju različite zastave i za mene je ogromna čast kada mi neko da zastavu svoje zemlje. Ogrnula sam je i odjednom su krenuli zvižduci. Nisam znala o čemu se radi, pomislila sam da li sam je naopako okrenula? Vidim da nije makedonska, nisam poludela. Ali to se nikad do sada nigde nije dešavalo. Bila sam potpuno zbunjena. Prilazi mi Miki Sekulovski i kaže: "Zastava, zastava!" Pitam: "Šta je sa zastavom?", a on kaže: "Skloni, sklonite brzo zastavu!" To su sekunde, ja opet pitam: "Zašto, šta se desilo?", a on viče: "Bugarska je zastava!" Ja kažem: "Dobro, i?", a on ponavlja: "Sklonite zastavu!" Sklonila sam je, i dalje nemajući pojma o čemu se radi. Stvarno nisam znala da se toliko ne vole. Meni je jako žao ako sam povredila nečija osećanja. To mi apsolutno nije bila namera, jer se ja ne bavim ni domaćom, a kamoli komšijskom politikom – ko koga voli ili ne voli. Stvarno se trudim da kroz svoju pesmu širim samo ljubav, i to traje punih 38 godina. Tako će i ostati. Ako sam večeras nesvesno povredila nečija osećanja, ja se najiskrenije izvinjavam, jer mi to zaista nije bila namera.

• Mislim da je publika to shvatila, jer si nakon toga raširila i makedonsku zastavu i...

- Da, to je bio delirijum. Ne želim da neko pomisli da je to bilo smisleno, jer ja sa tim nemam apsolutno nikakve veze. Opet kažem, nikada nisam išla sa namerom da povredim nečija osećanja. Poštujem sve kod svih ljudi – i državno znamenje, i veru, i nacionalnost. Isto tako tražim i da se moje poštuje. Jer kad ne poštuješ svoje, ne znaš ni tuđe da ispoštuješ. Ja bar oko tih stvari jako pazim. I eto, kažem, desilo se i to, nažalost.

(Telegraf.rs)