Voditelj Pinka se ovim rečima pre dve godine oprostio posle završenog Dnevnika: Sam je doneo tešku odluku

Mladi voditelj ''Nacionalnog dnevnika'' na televiziji Pink, Mihajlo Pavić, je pre nekoliko dve godine uživo u programu poručio vernim gledaocima da je doneo odluku o otkazu, te da ga više neće videti u ovom izdanju.

Postao je voditelj emisije "U krug", koja se bavi aktuelnim društvenim temama oko kojih se kao nacija stalno vrtimo u krug, neumorno debatujući oko naizgled nerešivih pitanja.

Preporučujemo

- Hvala vam na pažnji i poverenju svih ovih godina. Pink medija grupa je bila kuća u kojoj sam stasavao lično i profesionalno. Vidimo se nekad, na nekom drugom mestu. Hvala gledaocima i kolegama, do gledanja - rekao je Mihajlo tada.

Imao teško detinjstvo

Srpski voditelj Mihajlo Pavić prvi put je javno govorio o teškom detinjstvu i odrastanju, pošto je tri godine proveo u domu za nezbrinutu decu u Zvečanskoj.

- Živeo sam sa samohranom majkom i njenom majkom, mojom bakom. Nažalost, u mojoj šestoj godini mami je dijagnostikovan rak pluća. Tada su joj prognozirali još devet meseci života, međutim, ona je izgurala i mnogo više od toga, što je dokaz koliko se borila - započeo je voditelj.

- Nakon toga sam ostao sa bakom. Bio sam voljen, ali izgubljen u celoj situaciji, jer niko nije mogao da mi objasni zašto mame više nema. Tri godine kasnije ostao sam i bez bake, a nakon toga se desio niz loših ljudi i situacija - dodao je.

Mihajlo je nakon dva velika gubitka menjao mesta prebivališta, da bi na kraju završio u domu za nezbrinutu decu.

- Jednog dana sam došao iz škole i zatekao baku koja bez svesti leži u sobi. Imao sam 10 godina. Komšije su pozvale Hitnu pomoć, a tokom dana su se skupili prijatelji, familija, kumovi i razmatrali ko će sada da me čuva. Niko od rodbine nije želeo da me prihvati, ali su se pitali šta će biti sa bakinim nakitom, maminim bundama, kućom, vrednim pokretnostima, ali niko nije vodio računa šta će se desiti sa mnom - ispričao je.

- Odlazio sam od kuće do kuće. Kumovi su izgubili starateljstvo nada mnom zbog neadekvatnog ponašanja, imali su probleme sa alkoholom. Osećao sam se zapostavljeno i maltretirano. Bolje je što su izgubili starateljstvo, jer ne znam kako bi moj život sada izgledao. Nakon odlaska iz te porodice i kratkog boravka kod sestre, ostao sam bez igde ikoga, sestri sam bio prevelika obaveza i tako sam prešao u dom u Zvečanskoj, što je bio moj i majčin najveći strah.

(Telegraf.rs)