"Gazili su me kao da sam vodila vojsku!" EKSKLUZIVNO Ceca nikad iskrenije: "Praviti mog klona je primitivno"

Za muzičku zvezdu Cecu Ražnatović 2025. godina bila je više nego uspešna. Status najveće folk zvezde na Balkanu opravdala je mnoštvom koncerata kako u zemlji tako i u regionu koji su bili puni do poslednjeg mesta.

Uprkos tome što punu deceniju nije izdala album ostala je najslušanija pevačica na svim muzičkim platformama. Ipak, kako i sama priznaje, najveći životni uspeh vidi u zdravoj porodici koja joj je oslonac u svakoj situaciji.

Preporučujemo

• Na kraju smo 2025. i rezultati koje ste ostvarili tokom godine na izmaku su impozantni. Statistika kaže da ste prodali 160.000 karata, te da su Vaše pesme samo na YouTube platformi preslušane više od 300 miliona puta. Da li su za Vas ove brojke blagoslov ili neka vrsta opterećenja?

- Pa ja mislim da je to samo za dijasporu prodato 160.000 karata. To su impozantni rezultati, pogotovo što se uvek pravi neki hajp i euforija oko novih albuma. Ja stvarno to nisam, nažalost, priredila svojoj publici punih devet godina. Nadam se da ćemo to da razbijemo ove godine i da ću da ih iznenadim dobrim albumom. Kad kažem iznenadim - da budu pozitivno iznenađeni dobrim pesmama. Oni su već informisani da radim album. Nakon Božića ulazim u studio da pevam nove pesme.

• Koju životnu lekciju ste naučili u 2025. godini?

- Ne može ova godina da se izdvoji kao posebna godina da bih rekla da sam iz nje izvukla neke bitne pouke ili lekcije. Čovek uči dok je živ. Kažu pametan se uči na greškama drugih, a budala na sopstvenim. Ja sam nekako uvek bila budala. I učila sam se na svojim greškama zato što nikada nisam prestala, i pored svega što sam doživljava u životu, da verujem ljudima. Smatram da je svaki čovek pojedinac za sebe, individua za sebe i ima nešto svoje. Nisu ljudi k'o pod kalupom. Naravno da u svakom žitu ima kukolja, pa tako naletim i ja na neki kukolj, pa me se opet desi lekcija. Ali u svakom slučaju to je u stvari pokazatelj da smo živi i i da funkcionišemo. Eto, nova lekcija, dolaze novi ljudi, stari odlaze i tako ide život, nešto se dešava.

• Vaš život je više od tri decenije pod lupom javnosti.

- Skoro četrdeset. 38 godina će ove godine biti kako sam profesionalno na estradi.

• Da li ste vremenom razvili "deblju kožu" ili neke stvari i dalje mogu da vas povrede?

- Stvar je emocije. Koliko ste infiltrirani u to isto. Jer ne radite sve u životu istim intenzitetom. Nečemu se predajete preko svog maksimuma i preko sto posto, negde dajete pedeset, negde dvadeset posto sebe. Tako je i u tim emotivnim odnosima, da li prijateljskim, da li partnerskim. Ovo je više nekako za prijateljske odnose jer u partnerskim nema kalkulisanja, bar sa moje strane. Naravno, ne ni u prijateljskim, ali ne povrede vas uvek isto... Nisi sa svima blizak podjednako. Kada su velike emocije u pitanju naravno da ćeš više biti povređen, kada su manje emocije u pitanju manje, a kada nekog ne voliš onda te ni ne dotiče šta kaže. Jer kako kažu? Prijatelja puštaj blizu ili čuvaj blizu, a neprijatelja još bliže. Ko može da te povredi jako? Samo onaj ko ti je jako, jako blizu.

• Da li na estradi ima mesta za "novu Cecu" ili je to mesto zauvek popunjeno?

- Pa ja ne znam za novu Cecu, jedino ako me kloniraju. Ali opet kažem, i klon je opet klon, nije original. Mislim da svako ima svoje mesto pod suncem. Ovde se više radi marketinški, da bi se kliktalo na vesti, da bi se pravile te neke tenzijice, da bi imali o čemu da pišu neki novinari, mislim fanovi-novinari, ne pravi novinari, da budem precizna. Ako generalno sagledamo, ne moramo da se bavimo našom scenom, da pogledamo svetsku scenu. Imamo jednu Dženifer Lopez koja ima 55-56 godina. Imamo i Tejlor Svift, imamo i tamo mlade pevačice... da ne nabrajam sada. I za svakog od njih ima dovoljno mesta i svi rade fantastično. Kada pogledate jednu Dženifer Lopez, nju niko nije otpisao. Njoj niko nije nalazio klona, naslednicu... Te primitivne stvari su zastupljene nažalost samo ovde na Balkanu. Svaka ptica svojim glasom peva, ima nas... ima dovoljno mesta za sve pod ovim nebom i svako treba da gleda u svoje dvorište i da gleda svoja posla, da se bavi svojom karijerom i nema zime ni za koga.

• Postoji li neka pesma u Vašoj bogatoj diskografiji, koju ste snimili iz čiste kalkulacije, a ne iz emocije? Jer Vi ste poznati kao "žena emocija" kada je u pitanju muzika.

- To mogu da pripišem mojim počecima, ne iz razloga što je to kalkulacija, nego zato što se nisam pitala. Drugi su odlučivali u moje ime, jer sam bila jako mlada, bez iskustva, imala sam mentore koji su odlučivali. Naravno taj moj kompozitor, za koga već svi znaju, pokojni Doca Ivanković, Mirko Kodić... naravno tu su bili i moji roditelji. Ali od momenta kada sam došla u jato Marine i Fute, imala sam naravno i pravo glasa i apsolutnu slobodu i birala sam sve to nešto po nekom svom ličnom senzibilitetu, ali sam tu Bogu hvala imala Marinu koja je to sve prepoznala i mi smo se prosto konektovale od samog starta i tu uopšte nije bilo problema šta će ići. Jednostavno smo se "hvatale" za iste stvari.

• Da li je teže živeti kao ikona ili kao meta? Tokom vaše bogate karijere bili ste i jedno i drugo.

- Mislim da sam i dan danas i jedno i drugo, pa kako kome. (smeh) Pozitivnim i ljudima dobrog srca sam, uslovno rečeno, da nas ne kritikuju, ikona. Al' to kad kažem "ikona", to je isto ono ko kad kažu, "srpska majka". Nisam ja to sebi nadenula, nego moja publika. To je jedan kompliment. To su ljudi koji me tako gledaju, na primer, kroz moje pesme, kroz tu emociju, kroz nešto pozitivno, kroz nešto lepo... Znam da se mnogo ljudi na mojim koncertima i zavolelo i sklopilo brakove i ostvarilo prijateljstva, neki ljudi su proživljavali svoje neke najteže životne trenutke uz moje pesme i moj glas, neke svoje najlepše trenutke... Moja muzika, slobodno mogu da kažem, je i lek onima kojima prija, koji to vole da slušaju. A što se targetiranja i meta tiče, e to spada pod onu drugu grupaciju koju ja na primer gledam kao kroz neku prizmu – oni doživljavaju sve, šta god da uradiš oni vide kroz negativnu prizmu. I uvek će te kritikovati i najbolje na svetu stvari da uradiš, oni će ti naći manu. Tako da njima se ne treba baviti, treba posvećivati pažnju ovim ljudima koji su pozitivni.

• Da li su Vas više zaboleli napadi ljudi koji Vas ne poznaju, ili razočaranje onih prema kojima ste gajili emocije i voleli ih?

- Ne može čoveka da ne zaboli izdaja od strane ljudi sa kojima je bio emotivno involviran. Jer onda nisi iskreno voleo. Naravno da to boli i nekako s godinama kako čovek sazreva... Niko se od nas nije zreo rodio, svi smo mi imali neki proces sazrevanja, neko pre, neko kasnije, neko nikad. Ja i dan danas rastem kao osoba i u nekim stvarima sazrevam. Trudim se da što više naučim. Isto tako kad vidiš da te komentarišu ljudi koji te nikad sem na televiziji ili na nekoj naslovnoj strani nisu te upoznali, nisu jednu rečenicu razmenili sa tobom, jer imaju predrasudu ili neku iskrivljenu sliku stečenu iz medija. E onda mi to bude smešno. Da daš sebi za pravo da komentarišeš nekog ko ti nije ništa loše uradio, niti je pomislio nešto loše jer uopšte ne zna da postojiš.

- Na primer, ja kao javna ličnost ne poznajem sve javne ličnosti u našoj državi. I dok sam bila mlađa, imala sam isto te neke situacije da sam nesvesno gradila mišljenje o nekim ljudima kroz njihovo javno pojavljivanje i sticala ovakve ili onakve slike. Ili pozitivne ili negativne. I onda kad sam došla u situaciju da upoznam te ljude, dešavalo mi se gde sam mislila da je neko ono "vau" pozitivna, vesela, energična osoba, da je potpuno dijametralno suprotno od onoga što sam ja u svojoj glavi zamislila. Ili da upoznam ljude za koje sam mislila možda da su baksuzi, namćori, negativni, da sam bila prosto očarana. Nekako iz mog iskustva, poruka svim ljudima koji jednostavno imaju tu naviku da stiču mišljenje iz nekog javnog mnjenja da to ne rade jer, evo ja vam kažem iz ličnog iskustva, bila sam prevarena.

• Kažete da kao osoba iz javnog života ne poznajete sve osobe koje su na javnoj sceni. Koga biste Vi voleli da upoznate?

-  Luku Dončića! Njega ne poznajem. Noleta poznajem, njega obožavam. I pratim njegov rad. Noleta poznajem sto godina, još iz devedesetih klinačkih dana a Luku ne poznajem, a isto smatram da je potpuno naš. Navija za Zvezdu, obožava Srbiju, obožava moje pesme. Pratimo se na Instagramu, ali ga ne poznajem.

• Ko je tokom vaše karijere više pokušavao da vas skine sa trona? Da li su to kolege ili sistem?

- Ako država nije uspela, kako će kolege? (smeh) Ja sam stvarno takve udarce dobijala, mene je stvarno gazila država. I to ne da me gazila, nego su se obračunavali sa mnom kao da sam vodila svoju vojsku, kao da sam neka sila. Na jednu ženu i udri, i udri, i udri, i preko medija... to je urušavanje jedne ličnosti. Urušavali su mi integritet, urušavali su mi lik i delo. Stvarno su se trudili da ostanem bez karijere, da ostanem bez publike. To je bila ozbiljna odmazda prema meni, prema celoj mojoj porodici. Zatvori, čuda, pljuvanja, ovakva sam, onakva sam... i dan danas neki ludaci veruju tim bajkama koje su pisane o meni vide to na društvenim mrežama. Ali opet kažem, to su ozbiljne kampanje bile i mene je samo dragi Bog sačuvao. Ja zaista verujem u to. A što se kolega tiče, pa ako država nije uspela... Ne mogu ni oni, je l' tako? Nek se ne nadaju.

• Kako ste uspeli da sačuvate taj vedar duh uprkos baš jakim udarcima, Vi volite privatno da kažete "udarci nožem u pleća"?

- Da, da. To mi je i pleksus i noževi u leđa, rebra, sa strane, to se nije biralo gde će da se desi udarac. Udarci su se događali u etapama, tako da ne možeš da staviš sve pod jednim. Ne mogu više ni da izbrojim, da. Ja se oporavim, udahnem vazduha, kao mislim puna su mi pluća, sad ću da živim, ono... udarac. Dum! S leđa, novi! Hajde bori se. Hajde Jovo, nanovo. Pa kako? Ja sam inače po prirodi, vesele prirode. Uvek sam se trudila da život gledam s pozitivnije strane. Šta je tu je, mislim... Niti mogu nešto da promenim, niti mogu iz sopstvene kože da pobegnem. Mada često puta sam i želela da stvarno pobegnem iz sopstvene kože jer je bilo tesno i kao ono... E sad je dosta! Ali nikad nije bilo dosta, sve je bilo još gore i još jače. Zbog sopstvene dece nikada sebi nisam dozvolila taj luksuz da mogu da padnem, da mogu da se predam, da mogu da se prepustim lošim mislima, stanjima... Ne, ne, ne. Ko ima decu on nema pravo na to da kaže "zašta ne mogu". Moraš! Jer ti si toj deci dao život i tvoja je obaveza da ih izvedeš na put. Bar dotle da mogu sami dalje. Nemaš pravo na to da da budeš slab i da jednostavno budeš sklon slabostima.

• Jesu li Veljko i Anastasija upravo ti koje prve zovete kada dobijate niske udarce i požalite se ili kako kanališete sada kada ste, da kažemo tako, ostali sami u kući?

 - A, pa nema toga sada. Ja pričam za neki prošli period, ovo sada je sve šećerna vodica. Više me zasmejava nego što me uznemirava. U stvari, uopšte me ne uznemirava. Oni koji preteraju ja se obratim sudu, jer smatram da je to jedini put i da se zaustave kojekakvi nelečeni ludaci.

• Koliko ima istine u konstatacijama koje sve češće čujemo da se na estradi u poslednje vreme uspeh meri više time koliko vas kopiraju, nego koliko vas kritikuju?

- Smatram da se uspeh meri na terenu. Sve ostalo su prazne priče. Uspeh je višedecenijsko trajanje, u jednom ozbiljnom kontinuitetu, pune dvorane, puni stadioni... E to je nešto što govori o vašem uspehu. A sve ostalo, kakve su vam haljine, kritika, da ti obrva stoji ovako ili trepavica onako, koga briga? Samim tim sve se zaboravi kad se ode na teren i kada se tu pokaže snaga. Nema tu mnogo njih koji mogu tu profesionalnu snagu da demonstriraju. Ali u većini slučajeva mi smo navikli da se mnogo priča, priča, priča... samo pričaju.

• Da li ste ikad tokom Vaše karijere povukli loš potez za muziku, ali dobar za recimo za karijeru?

- Pa jedno s drugim mora da ide. Ne može da bude jedno protiv drugog. Da je loš izbor za pesmu, a da je uticalo dobro na karijeru. Ne, to mora da bude apsolutno jedno s drugim. Da su dobre pesme jer one grade karijeru. To bi bilo apsolutno kontradiktorno, ne može. Mora da bude sve sinhrono.

• Da li je estrada fer igra ili pravila postoje samo za određene?

- Ja mislim da u svakom poslu postoje razni ljudi. I da posao ne treba da se globalizuje. Jednostavno, u svakom žitu ima kukolja. I svako pristupa na svoj neki način. Svako radi onako kako misli da treba da radi. Svuda postoji u svakom poslu i fer plej i ono što nije fer plej. Znači, da ljudi igraju pokvareno, da igraju prljavo. Pa pogledajte utakmicu. I na utakmici igraju prljavo. Udaraju s leđa, podmeću nogu, prave na ličnu štetu penale u zadnjem momentu i oštete i klub i i borbu od 90 minuta. Znači, svakakvih ljudi ima. Tako ne treba, ne treba globalizovati ništa.

• Da li to znači da pobeđuju oni što igraju prljavije?

- Na duže staze ne. To su gubitnici. Kad tad ispliva istina na videlo, kada igraš časno, kada možeš da staneš iza svojih postupaka i iza svojih dela, kada ti je čist obraz, kad svakog možeš da pogledaš u oči... Jer, kaže ona, stepenište kojim se penješ, kad tad ćeš morati i istim stepeništem da silaziš i da srećeš iste ljude koje si preskočio. Nema veće sramote nego ako moraš da gledaš u pod ili da sakrivaš pogled, zarad čega? Svi mi idemo na jedno isto mesto. Na isti način. Možemo da budemo najsiromašniji da nemamo ništa i možemo da imamo milijarde. Svi idemo s jednim odelom, s jednim cipelama. I to je tako. Tu smo bar isti, ako u ovom zemaljskom životu postoje klasne razlike, ljudske razlike, neko je dobar, neko je loš...tamo smo svi pod istom kapom. I zato treba čovek da razmišlja mnogo više unapred i da meri i da razmišlja o svojim postupcima, ne šta će reći ljudi, da bi se dobro osećao u svojoj koži. Da može mirno da spava. Da nema noćne more, nego da sanja lepe stvari. Da kad otputuje da se ne cima i ne okreće, da l' mu se neko šunja iza leđa ili ne. Sloboda nema cenu. Mir nema cenu. Nikakve karijere, nikakve pare, milijarde nemaju cenu ako ti nemaš duševni mir i slobodu.

• Svedoci smo i da ste član žirija u Zvezdama Granda sa najviše kandidata u timu.  Da li to znači da i njih tako edukujete i utičete na njih da na taj način razmišljaju i razvijaju karijeru?

- Tako je. Pričamo, da. Kada imamo probe, jednostavno, ne moram to da radim, da pričam sa njima. Mi u Zvezdama Granda nismo ugovorom vezani da radimo sa tom decom. To je zaista naša dobra volja. I niko od kolega nije odbio tu vrstu rada. Svi rade sa tom decom. Prvo što je vrlo zabavno, drugo što stvarno ima fantastičnih talenata. I onda ti bude žao da se taj talenat ne oblikuje i da se ne pokaže u najboljem svetlu. Svi se dajemo toj deci. Tu nema sujete. Mi se borimo za kandidate. Ali što se tiče prenošenja znanja i iskustva, svi smo vrlo, vrlo, predani. E sad, šta će oni uraditi sa svojim karijerama, to je već faktor sreće i Božije volje.

• Da li je po Vašem mišljenju teže stići do vrha ili tu ostati? Svedoci smo da su mnogi na estradi stigli do vrha i za godinu, dve se ugasili.

- Teže je trajati. Bljesnuti može svako. Desi se pesma, desi se trenutak, poklope se neke kockice... ali trajati, e to je umetnost. To je veliki rad i odricanje. I ta deca stvarno imaju kvalitet. Sve ostalo je dalje Božja volja. Rad i Božja volja. Bilo je milijardu talenata koji su došli, prošli, nisu opstali. Opet to je neka viša sila. Ne znam kako to drugačije da nazovem. Ali generalno imamo i primere da nisu prolazili neke krugove u takmičenju Zvezde Granda, a napravili su karijeru. Došli su iz nekog desetog plana i napravili karijere. A ima i onih koji su bili u top 10 a nikad ništa nisu uradili. Znači opet Božja volja.

• Šta je teže: doći do vrha ili ostati svoj kada ste na vrhu?

- Teško je i jedno i drugo. Teško je i jedno i drugo.... Mada, ako ćemo u promilima da merimo, lakše je nekako da eksplodiraš. Da ti se desi hit. Ne mora jedna pesma, da ti se desi hit album. Kad se pojaviš da budeš hit ličnost, da si u tom nekom hajpu, kako to klinci kažu. Ali hajp ne traje večno. Ako nemaš kontinuitet kvalitetnih albuma, pesama, ako pažljivo ne vodiš svoju karijeru... Ljudi greše ako misle da su bitne na primer samo pesme. Ne, ti moraš da budeš kompletna ličnost. Ti ne možeš samo... eto ja pevam i nestanem iz vidokruga ljudima, ja ću samo da im pevam, slušaće me na radiju i na YouTube-u. Ne, ne, ne. Ti moraš da imaš personaliti. Ljudi se vezuju i za tvoj personaliti i za tvoju pojavu i za svaku tvoju reč. Zato ljudi moraju jako da paze kakvu poruku šalju u etar. To su mase koje ih prate.

- Hajde, zreli ljudi mogu da procenjuju, ali kada su deca u pitanju, tinejdžeri, to je opasna igra. I ne sme sa tim niko da se opušta i da se igra i da ne razmišlja kako i šta plasira. Drugo, jako je teško opstati. Trajati, opstati. Drugo, muškarci su nekako i kad stare, šmekeri. A mi žene, naravno i mi imamo prirodni proces starenja, nama se sve meri. Traže ti manu. Porede te s mladim ženama. Oni zaboravljaju da ti stariš, da si ti od tih žena mlađih koje su se pojavile, 20 godina starija. I to je super, to je za mene na primer kompliment. Da mene neko poredi sa klinkama koje su 20 i 30 godina mlađe od mene. To je super. Ali opet, čekajte bre ljudi, nismo ista liga. Nije isto. U svakom slučaju mislim da imaju više razumevanja za muškarce, za muške pevače, nego za nas žene. Ako se ne neguješ, vidi zapustila se. Ako se neguješ, jao preoperisana, izbotoksirana, puna filera, puna đavola, puna ovoga, onoga... A bre ljudi, ostavite nas na miru! Da se podmlađujemo. ( smeh )

• Da li su tokom Vaše karijere više puta pokušali da vam otmu identitet ili slobodu?

- I jedno i drugo. Kod mene je jedno i drugo. Što se identiteta tiče to teško, pošto sam funkcionalna ( smeh ). To ne moram da objašnjavam, to se vidi. A što se tiče slobode, pa i to sam preživela. Da mi je i sloboda uskraćivana više puta. Ali čovek ni ne zna koliko je jak dok ga situacije jednostavno ne snađu. Možemo mi da pričamo do prekosutra "ja bih kad bi ovo, pa bih ja ovako, ja bih onako". Čak sam i to imala kroz život: "ne bih ja to nikada, ja bih ovako, ja onako", i onda kad su mi se dešavale situacije bilo je "op, ručna" i sve ono što sam govorila "ja ne bih to uradila", sve sam uradila i još sam samoj sebi aplaudirala. Tako da ne treba čovek da se nešto zariče, da se zaklinje, da sam sebi nešto obećava... Dobro, ne pričam sad o ekstremnim stvarima. Nego o nekim životnim situacijama koje mogu da ti se zadese prosto da te iznenade. Da shvatiš da ni samog sebe nekad ne poznaješ dobro kad su neke odluke.

• Kada vidite da nove zvezde brzo gore i još brže nestaju da li se nasmejete ili zabrinete za muzičku scenu kod nas?

- Trajem skoro 40 godina. Imamo tu i Draganu Mirković koja traje jako dugo. Jednu Zoricu Brunclik koja traje preko 50 godina i koja se nikad nije predala, jedna žena borac. Pa imamo Viki Miljković kojoj karijera isto traje preko 30 godina. Imamo Lepu Brenu koja traje preko 40 godina. Pa imamo Merlina, pa Čolu koji traje sigurno preko 50 godina. Nekog ću verovatno zaboraviti. Ima tu dosta ljudi koji imaju svoju publiku, imaju neki svoj fazon, imaju svoj identitet koji su godinama onako marljivo gradili, ulagali u sebe, u svoje pesme... Kad kažem u sebe mislim kompletno i na karijeru i uopšte u svoju ličnost. Tako da mogla bih do prekosutra da nabrajam ljude, Brega koliko traje... Ima tu ljudi koji baš, baš dugo traju i nikada ne izlaze iz aktuelnosti. Imaju te svoje hitove koji će nadživeti sve nas i koji će uvek biti publici interesantni, zanimljivi i to je super. Evo Vlado Georgiev je rasprodao dve Arene u jednoj tišini, bez neke pompe, bez ne znam kakvih ludih najavljivanja, svaka čast. To je za čestitanje. Emina Jahović koja ne živi u našoj zemlji, živi žena u Istanbulu, u jednoj tišini rasprodala tri Sava centra, odradila, pa samo da se čestita i da kažeš svaka čast. Marija na primer sedam Sava Centara, ne znam, Saša Kovačević dva... To je divno. I ja svima njima od srca čestitam. To je mnogo lepo.

• Čestitamo i mi, ali moramo da pitamo da li ćemo i Vama čestitati uskoro? Čestitali smo na početku razgovora na prodatim kartama u dijaspori, a da li je jedna od želja taj veliki koncert u Beogradu?

- Pa jeste. Više sam sada fokusirana na album. Jer ja svakako ne bih ni radila veliki koncert ako ne uradim album. Navikla sam publiku da to bude velika promocija pa se mi tad svi radujemo, pa novi album, pa pevamo nove pesme. I onda mi je to sjajno i dolazi publika iz celog regiona. To baš bude onako, bez lažne skromnosti događaj koji je evo na, na visokoj lestvici najposećenijih koncerata ne na Balkanu, ne u Srbiji, ne u Evropi nego na svetu. Što je ogroman kompliment. Ali kažem to mi je fokus, da uradim album. A ja kad uradim album i kad to plasiram, onda bih polako krenula i sa pripremama za koncert, naravno kad dobijem dozvolu. Pa ćemo videti

• Preći ćemo malo na emocije. U poslednje vreme baš zazirete od tih pitanja, nešto slično kao i sa albumom.

- Kad nemam šta da kažem.

• Da li je tačno da što ste uspešniji to ste usamljeniji?

- Otkad sam postala baba, meni niko više ne prilazi! (smeh) To su ovi srpski muškarci koji su iskompleksirani, neće da se zabavljaju s babom. Razumeš? To je šala naravno. Ne, ja ne verujem u to da ono, što si uspešniji da si usamljeniji, zato što to nije istina. Ja sam uspešna zadnjih 40 godina pa nikad nisam bila usamljena. Uvek sam imala nekog s kim sam bila. Samo što sam ja to krila. Jer realno koga briga s kim sam ja? I da li sam ja sa nekim ili nisam, to je moja privatna stvar. Da nije bilo nekih mojih partnera ja bih verovatno potpuno poludela. Jer sam imala nekog ko je bio uz mene i ko me je podržavao i ko mi je bio tu da mi drži strah da ne padnem i da mi bude oslonac. Tako da nije istina da sam bila sama. Niko ne može da nosi taj teret slave sam. Ja imam porodicu koja je uvek uz mene, imam sestru koja mi je najbolji prijatelj i podrška, ali partner je nešto drugo. I ja ne bih bila ovoliko srećna i ispunjena i zadovoljna da nisam imala nekog ko me čini srećnom. I ko čini da se ja osećam lepo i kao žena i kao čovek. Tako da nisam ja bila sama. To je zabluda. Ja sam samo to krila.

• Da li ste se bolje krili ili su se muškarci bolje krili?

- Svi smo se krili.(smeh) Ne, nego jednostavno nisam želela da stavljam prst u oko nikome. Smatrala sam koga to zanima? Moja publika mene voli zbog mojih pesama, zbog moje emocije, a ne zbog toga s kim ja spavam i s kim se ja budim. To je moja privatna stvar. Ali naravno da je lepo kad imaš nekog. Sad sam sama. Ima već dugo da sam sama i lepo mi je. Znaš? U fazonu sam kao "pa ne moram baš da budem zaljubljena", lepo mi je. U stvari ne. Ja sam sebe ubeđivala da mi je bilo lepo, uopšte mi nije bilo lepo. Bilo mi je predosadno. I ja sam shvatila da ja u stvari moram da budem zaljubljena da bih bila srećna. Tako da od kompromisa nema ništa. Meni je lepo u mojoj koži. Super mi je, ja se stvarno ne osećam usamljenom. Sad šalu na stranu. Niti se osećam usamljeno, niti mi fali nešto u životu, Bogu hvala svi su mi živi i zdravi. Karijera mi je super, zadovoljna sam sobom, imam unučiće... pa gde ćeš bolje? Ali naravno, fali partner. Fali partner, ali ja neću bilo šta. Ja hoću da to bude onako kako sam ja zamislila. E pa to kako sam ja zamislila, to nema. I onda bolje je biti sam nego s bilo kim.

• Znači li to da su kriterijumi porasli s godinama?

- Pa znaš kako, kad si ostvaren na svakom polju, šta ti treba? Treba ti samo da ti neko bude partner. Da ti bude prijatelj, da ti bude podrška, da ti ne unosi nemir, da te ne čini nervoznim, da ne hrani svoje komplekse na tebi... Treba ti neko s kim ćeš da uživaš, da ti bude lepo. Da otputuješ negde, da odeš na večeru, da popiješ piće, da legneš da spavaš, da se probudiš nasmejan... To meni treba. Meni ne treba ništa drugo. Mislim mir, ljubav, pažnja... sve to što čini jedan odnos. Ali to je jako teško naći.

• Zašto?

-  Ne znam, zato što su ljudi postali mnogo sebični. Ljudi su postali površni. Niko više neće da se udubi, niko neće da se potrudi. Svi bi nešto na brzinu, svi bi nešto s nogu. A ljubav ne može s nogu. Ljubav traži posvećenost. Ljubav traži vreme. Ljubav traži da se neguje. Kao cvet. Ako ga ne zalivaš on uvene. E tako je i sa ljubavlju.

• Koje su Vaše lične želje za narednu godinu? Kada legnete u Vaš krevet uveče i i pomolite se, šta pored zdravlja naravno, poželite?

- To su lepe stvari. Da poslovno pravim prave, dobre, odlične izbore. Da više putujem. Da imam malo više vremena za privatni život. Da usavršavam moje koncerte, da moja publika bude presrećna. To su neke obične želje. Vezane su kao što si rekla za neko zdravlje, za porodicu, za moj posao... Ali sve su neke pozitivne želje.

• Da li ćete stići da posetite Veljka u Moskvi?

- Pozivana sam više puta. Ali stvarno nisam mogla da odem zato što mi je takav raspored. A da letim tri sata da bi bila dva dana malo mi je naporno. Bar da mogu da ostanem 5-6 dana. Naći ću bar u februaru sigurno jedno 5-6 dana da odem i da ga vidim.

• Za sam kraj, šta biste našim gledaocima poželeli?

- Da smo svi živi, zdravi, da smo složni. Da se složimo, umnožimo ako Bog da. Da kao što rekoh i na početku, svi nađemo neki svoj lični mir. Da nađemo nešto čemu ćemo se radovati. Da okupljamo svoje bližnje, da idemo na koncerte, da idemo u bioskope, da moj narod putuje, da vidi sveta, da uživa, da im država podigne plate... Pa gde ćete bolje želje?

(Telegraf.rs)