"Nisam mogao nazad" Dino Merlin o odrastanju bez oca i radu u fabrici: "Rastao sam u skromnim uslovima"

Pevač Dino Merlin retko govori o privatnom životu, ali je nedavno otvorio dušu i prisetio se najtežih perioda kroz koje je prošao - detinjstva bez oca, ratnih godina, ali i vremena kada je radio težak posao pre nego što je postao jedna od najvećih muzičkih zvezda regiona.

Dino Merlin je u mladosti radio u fabrici, a otkrio je i kada je prvi put pomislio da je uspeo.

Preporučujemo

- To je bilo 1985./1986. godine kada sam radio drugi album "Teško meni sa tobom, a još teže bez tebe". U to vreme početaka svaki novi koncert bio je pomalo beg od brutalnih uslova u kojima sam radio u fabrici, tako da ja zapravo nisam mogao nazad. Morao sam uspeti, morao sam ići napred, jer je nazad bila provalija. Poslije tog albuma usledila je turneja koja je imala dostatan broj publike koja mi je omogućila da preživim tu godinu i godine posle, jer pisati pesme i živjeti od muzike na ovim prostorima je kao skočiti s litice i nekim čudom ostati živ - rekao je pevač.

Odrastao bez oca, majka mu bila najveća podrška

Dino Merlin je odrastao bez oca, a kako kaže, majka mu je bila najveći oslonac u životu.

- Majka je bila stroga, ali bila je moja uteha. Dobro je znala skriti ljubav prema meni i sestri, ali ponekad bi se otkrila kada bih pred spavanje dobio pola jabuke. To je bio znak da sam taj dan bio dobar dečak. Naučila me životnoj lekciji da budem kritičan prema sebi, naučila me pojmu autorefleksije i da nikad, ali nikad ne tražim krivca izvan sebe. Za sve poljupce i strelice odgovoran sam sam. Osim toga, naučila me radnim navikama, radnoj etici i da ništa ne pada s neba i zauvek sam joj zahvalan na tome - rekao je, pa nastavio:

- Mogu reći da sam i danas onaj dečak na travi koji voli igru, ali život često nije igra. Pre je to, kako kaže jedna poslovica, "jahanje tigra - kad jednom kreneš, nema stajanja." Rođen sam i odrastao u Starom gradu i moj put do kuće uvek je vodio pokraj groblja. Možda je zato u meni uvek zajedno išlo i jedno i drugo, i život i smrt, i svest o prolaznosti, i potreba da pesmom pokrijem strah. I dan danas sebe vidim kao tog dečaka koji korača pokraj groblja i tiho pevuši.

- Moja su leta bila bosonoga. S kriškom hleba namazanom maslacem i jednom paradajz provodio bih leta na Miljackoj. Nisam bio izuzetak, većina moje generacije rasla je u skromnim uslovima, ali bilo je dovoljno sunca da nam osvetli dane i da budemo srećni. Kasnije, kako je život tekao, sve aktivnosti koje sam radio kako bih preživio, pa i taj rad u fabrici, bili su "bypass" do mog sna. A to je ovo što živim sada. Ja sam ostvario svoj san i sad ga živim - rekao je on.

Govoreći o ratnom periodu, Dino Merlin je rekao da je to iskustvo ostavilo dubok trag na njemu.

- Kao i svakog normalnog čoveka, rat vas promeni i, rekao bih, unizi. To su ekstremne životne situacije koje izazivaju ekstremne emocije i reakcije. A što je god ekstremno, nije dobro i sačuvati ljudskost u takvim situacijama je neprocenjivo. Ali, nažalost, ljudi su prokleti. Čini se kao da je mir samo predah između ratova. Istorija ljudskog roda je istorija ratova i stradanja i valjda nam je tako suđeno do sudnjeg dana - rekao je on za "Večernji.hr".

(Telegraf.rs)