“Legla sam na beton, mislila sam da umirem”Pevačica nasred ulice doživela krah: Dve godine nije izašla iz kuće

Pevačica Slavica Ćukteraš prošla je kroz veoma težak period kada se borila sa anksioznim poremećajem i napadima panike.

Sve je počelo u jeku njene najveće popularnosti nakon "Zvezda Granda", a Slavica Ćukteraš je i sama jednom prilikom istakla da takva slava i brz uspeh uopšte nisu zdravi za psihu.

Preporučujemo

- To je išlo jako brzo, jako brzo sam upala u jednu veliku mašinu koja uopšte nije bila dobra tada za moje godine. Sa mojih 18 godina, ja sam tada bila dete koje sa 18 ništa ne zna iako sam ja mislila da znam sve. Izdržavala sam to junački, a onda sam u 20-21. godini imala veliki psihički krah - priznala je pevačica.

Prvi stravičan napad doživela je preko okeana, misleći da su joj to poslednji trenuci u životu. Lekari su joj govorili da je zdrava, na šta se ona očajno pitala:

- Kako u redu, kad meni nije dobro.

Pevačica je zatim i objasnila kada joj se prvi put dogodilo.

- U Las Vegasu sam prvi put to i dobila. Sedeli smo u kockarnici, sve "Zvezde granda" i kako su bili oni slot aparati, sve zuji, ja ne znam šta se to desilo, kako je to moglo iz čista mira, srce se steže, ne čujem ništa, trnem... Izletim napolje iz hotela, legnem na beton, dolazi ekipa moja, Tanja, Darko, a ja umirem - prisetila se Slavica i nastavila:

- Sutradan smo imali nastup, to mi je najgori nastup koji sam u životu imala. Ja uopšte nisam bila prisutna tu, ja sam pevala, ali mi je bilo bitno samo da ne umrem.

Nakon toga, usledila je duga agonija zbog koje se potpuno izolovala od sveta i posvetila borbi za sopstveni razum.

- Pretežak je bio zato što nisam znala šta mi se događa... Kada bih vam pričala da dve godine nisam otišla u prodavnicu, nisam znala šta se nalazi na rafovima...

Strah je bio toliko parališući da nije mogla da funkcioniše na otvorenom:

- Sećam se kada me je mama izvodila iz kuće, ja žmurim i pokušavam da ostanem napolju, ali toliko mi se krivi zvuk u ušima u glavi, usta se suše ne pomaže ni voda ni ništa. Otvaram oči i pitam mamu kakve su mi boje, ona kaže crne, ja sam odjednom postala crna.

Njen najveći problem tada bio je stravičan teret u mislima:

- Tada sam imala strah od smrti, a posle da ću poludeti.

Kroz rad na sebi i stručnu pomoć počela je da "kopa po sebi", te je shvatila da mnoge stvari potiču iz detinjstva i razvoda njenih roditelja.

- Mislim da je to jedan veliki defekt kod mene, što nisam imala oca kao mušku figuru u odrastanju, pa sam sa prvim zabavljanjima počela da tražim muškarce koju su puno stariji od mene. Na terapiji sam saznala zašto ja žudim za starijim muškarcima, pa mi je sve to postalo jasno, a onda sam se i vratila na fabrička podešavanja - objasnila je Slavica ranije u emisiji "Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović".

Iako je problem uspešno prevazišla i naučila da "ništa na ovom svetu ne postoji važnije nego naše mentalno zdravlje", anksioznost se u jednom trenutku ponovo vratila:

- Posle 15 godina, dva puta u jednom danu doživela sam pravi anksiozni napad. Strašno je bilo. Prvi put sam bila sama u jednom objektu, drugi put sam bila sa ćerkom. Zamislite kada ste sa detetom... Nema veze što mi je smetala buka, množili su se glasovi u mojoj glavi, dete me pita za ovo, ja bih samo da se nekako šćućurim, ali znala sam o čemu se radi.

Kada je došla kući sela je i:

- Došla sam kući i rekla: "Uf, da li je moguće, ajde sad da vidimo Slavice da li će da se vraća, kako ćemo dalje". Tu sam zaključala svoje misli, nastavila svoj tok života.

Slavica je tokom gostovanja u pomenutoj emisiji poslala i jednu poruku:

- Prva stavka je da čovek mora da vodi računa u kom je okruženju, ako treba da se razvede, razvedi se, ako treba da napusti taj posao, napusti. Mislim da u dubini duše čovek tačno zna šta mu smeta. I sad znam šta mi fali ali ne dozvoljavam da me to osećanje preplavi i blokira i da upadam u anksiozne napade zbog toga. Ljudi bi stvarno trebalo više pažnje da obraćaju na svoj unutrašnji glas.

(Telegraf.rs)