"Otac je rekao prijateljima da me podvode, za 50 maraka u Prištini" Anica iznela jezive detalje iz svog života

Pevačica Anica Milenković dugi niz godina van je estradne scene a nedavno je navaila i povratak.

O njenom životu tokom "ilegale" nije se znalo mnogo sve dok ona nije otkrila jezive detalje i sve šzo ju je pratilo dok je nije bilo u javnosti.

Preporučujemo

Ona je nedavno otkrila nepoznate detalje iz svog detinjstva te odnosa sa ocem.

Kako je navela, otac je u besu nju, njene sestre, majku i komšinice nazivao najpogrdnijim imenima.

Međutim, najpotresniji detalj dogodio se kada je imala samo 14 godina i kada je zbog školovanja boravila u Prištini kod prijatelja koji su je poštovali.

- Otac je svašta govorio u besu, ljudi svašta kažu u besu. Ali to nije bilo jednom, to je bilo više puta. Ne znam da li bi bilo dobro da sad pričam o tome, ali je moj otac rekao jednom prijatelju, a ja sam bila u Prištini u školi, imala sam 14 godina. Taj čovek i žena su i dan-danas zajedno i znamo se... Rekao im je da se džabe ne bakću sa mnom, da me on ne uči kako da pevam i da ne ulaže u moju muzičku školu. Ja sam bila kod tih ljudi, oni su mene poštovali kao dete, i dan-danas imam njihovo poštovanje. On je njima rekao: 'Ima tamo kod tih ... za 50 maraka...' Da. On je u meni video materijal. Mi smo najviše svađa imali zbog para", ispričala je Anica za Hype TV. Otkrila je da ju je otac nazivao ku****.

"Ne postoji žena za koju to nije rekao, osim za svoju majku, a verovatno je i za nju mislio jer on u besu svašta kaže. Govorio je da sam kao moja majka, pošto je moja majka posle njega imala jedan brak, koji je kratko trajao, pa posle još jedan i pored tog čoveka je umrla. Dok je moj otac promenio žena i žena. Ali to nije ništa novo za njega, on tako naziva žene. Ima puno muškaraca koji te nazivaju lošim imenima samo zato što si žensko", dodala je u emisiji "Pretres".

Anica Milenković je otkrila da je njena majka rodila dečaka, ali da su joj lekari odmah saopštili tragične vesti, u koje porodica nikada nije u potpunosti poverovala.

- Ne bih rekla da je izgubila. Ona se porodila, čula je da dete plače. Bilo je muško i onda su joj doktori rekli da je, nažalost, umrlo. Nigde to nije zapisano, nisu dobili pravo da ga sahrane. Ona je do kraja svog života razmišljala o tome i imala osećaj da je on živ. Sanjala ga je u kući u koju je išla i videla je tu istu kuću, međutim, njega nije našla. Imala je otprilike predstavu kako izgleda. I ja sam se tad bila uključila da probam da ga nađem, ali, nažalost, možda bi i došli do njega, ali ja sam jednostavno u jednom trenutku sve obustavila. Žao mi je što ga majka nije našla na vreme, da se upoznaju. Ako se ikad sazna istina, volela bih da se vidimo. Šta bih volela da mu kažem, ne znam sad. Kod mene je sve u trenutku. Ja sam sve obustavila jer sam jednom prilikom pitala: 'Šta će da uradi kad ga bude našla?' U njoj su bili ljutnja i bes", rekla je.

- Možda sam i srela negde rođenog brata a da sama toga nisam svesna. Ja bih volela da znam gde mi je brat. I sad da se pojavi i da mi neko kaže: 'To je on', nikad mu ne bih prišla na taj način kao što je moja majka htela da mu kaže, ja bih ga gledala iz daljine."

(Telegraf.rs)