"Bio sam mrtav više od minut!" Glumac iz "Kengura" 12 godina bio rob heroina: "Gubio sam zube, imao sam 53 kg"

Glumac Lazar Strugar, kog publika najviše pamti po ulozi u kultnom filmu "Kad porastem biću kengur", otvorio je dušu o teškoj borbi sa narkoticima.

Sada, kada je sve iza njega, glumac je rešio da progovori o paklu kroz koji je prošao. Njegov put nije bio nimalo lak, ali je izašao kao pobednik.

Preporučujemo

U velikoj ispovesti priznao je da je oko 12 godina konzumirao heroin, da je gubio zube i kilograme, a da je u jednom trenutku čak doživeo i smrt.

O trenucima kada je počeo da se drogira

- Dobio sam veliku priliku u životu preko svojih uloga, dosta sam postigao, ali sve ostalo je bilo nešto što me je udaljilo od svega što sam želeo da budem. Nakon "Kengura" i serije "Košarkaši" posetio sam pakao. Sa 22 godine sam bio u Ateljeu 212, ali sam se uklopio i sa heroinom. Našli smo se tako kao da smo se celog života tražili. On mene da upropasti, a ja njega da mi da neki privid da će sve da bude okej - započeo je priču Lazar Strugar.

"12 godina sam bio zavisnik od narkotika"

Glumac ne krije da je konzumirao heroin, koji ga je doveo do ivice smrti.

- Punih 12 godina sam bio zavisnik od narkotika. Deset punih godina sam proveo u tom paklu. Nikada nisam tačno izračunao koliko, da ne licitiramo između 10 i 12 godina sam bio zavisnik od heroina, nazalno sam ga konzumirao i bio sam u njegovom vlasništvu od jutra do mraka. Nekoliko značajnih uloga u pozorištima i filmu mi nisu bili dovoljni, ništa mi to nije bilo nekako zaokružujuće. Lepo je bilo to što su me prepoznavali, što su muškarci želeli da se druže sa mnom, a devojke da se zabavljamo, ali samo po sebi nije dovoljno da čoveka ispuni - priznao je on.

Tri puta umalo izgubio život

Lazar je priznao da je bio na ivici smrti čak 3 puta i da se jedva izvukao.

- Život sam gubio tri puta, dva puta je bila klinička smrt, a jednom sam bio mrtav duže od minut kao posledica predoziranja. Veliki broj ožiljaka imam na licu, koji su posledica svega toga. Jednostavno, sve je to tako moralo da bude. I niko tome nije izbegao, ni ja, ni Maradona, ni niko ko je bio u paklu droge. Ozbiljne fizičke povrede, a o emotivnim tek neću ni da pričam. Tek sada kada živim u braku sa suprugom i imam troje dece kod kuće, tek sada vidim gde sam sve šupalj. I da sam na drugačiji način mogao da vodim svoj život i da se pripremim na najtežu ulogu koju imam. Sve druge uloge su bile samo da me pripreme na ovo, da budem neko u čijoj kući će rasti deca, neke nove generacije - izjavio je glumac.

"Jedino dobro je to što sam došao do dna, jer tek tada možeš da se penješ"

Strugar ističe da je 12 godina protraćio, ali je, tek kada je "dotakao dno", shvatio šta treba da uradi.

- To što sam se drogirao je bilo potpuno besmisleno. Izgubio sam 12 godina. Jedino dobro, da se tako izrazim, je to što sam stigao do dna, a kada dođeš do dna onda možeš samo da se penješ gore. Mislim da mi je sve to trebalo jer sam bio prilično osion celog života, što me je nosio taj kompleks više vrednosti, zato što me je nosio ponos. Ponos je i dalje tu, ali više ne upravlja mnome. Više mi nije bitno da budem bolji ili da zauzimam stav "ne možeš ti tako da razgovaraš sa mnom". Jednostavno sam uspeo da se unormalim a to je samo zato što sam bio svestan do kog dna sam stigao. Ceo život slušam o sebi da sam lep, pametan, i onda sam doživeo paradentozu, počeo da gubim zube, imao 53 kilograma i nisam mogao da spojim rečenicu. I nisam bio ni lep, ni pametan više, ali opet sam nekako postojao - rekao je on.

"Nisam mogao da se pogledam u ogledalo"

Glumac je doživeo tri kliničke smrti, tj. za jednu ističe da je bila prava. Lazar tvrdi da je nekoliko minuta bio mrtav, a onda ga je spasila nepoznata žena.

- Nisam mogao da se pogledam u ogledalo i to mi je bilo nekako strašno. Usledile su tri kliničke smrti. Dve kliničke i jedna prava. Preko minut sam bio mrtav i nemam nikakve posledice. U mom serijalu koji pravim govorim baš o tome kako se to desilo, konkretno taj slučaj kada sam bio mrtav preko minut. Nisam hteo da se ubijem, ali kada sam shvatio koliku količinu heroina i lekova za smirenje sam uneo u sebe u istom momentu, shvatio sam da ću da umrem - rekao je Strugar i dodao:

- Ovo je priča koja će najbolje da opiše krug pakla kroz koji sam prošao tada i zato je pričam. Onda sam rekao sebi "Danas je jako lep dan i neću da umrem u kući". Seo sam i rekao: "Svestan sam da ću da umrem i neću da zovem hitnu pomoć, baš mi je super"- Mnogi moji idoli su pisali knjige o ovom momentu, mnogi moji idoli su pisali pesme o smrti, to je taj fenomenalan momenat, eto sada dolazi ta velika smrt. Katastrofa razmišljanje. Nisam želeo da umrem kod kuće jer ni sa kim više kontakt nisam imao. Razmišljao sam da ću sigurno jedno tri, četiri dana da provedem u stanu i da se ucrvljam što nikako nisam želeo, a opet ta sujeta i osionost mi to nisu dozvolili da tako završim, pa sam odlučio da idem ja lepo napolje. Onda sam napolju seo u park, ali opet sebi kažem, ovde ce ćim trokiram neko da zove hitnu pomoć. I odlučim da sednem u sedamnaesticu koja ide od Konjarnika do Zemuna - izjavio je glumac, pa otkrio šta se potom desilo.

- I to je jedno sat i deset minita kroz špic vožnje i ja sam kontao dok dođem na poslednju stanicu već cu biti mrtav. I to je bio moj plan. Na svu sreću, zahvaljujuci Bogu, univerzumu, ko u šta veruje, ja sam se probudio kod srednje Saobraćajne škole. Žena koja je sedela u autobusu iza mene je bila lekar u Urgentnom centru. Po načinu na koji sam sedeo ona je prepoznala da se nešto baš zeznuto dešava i da ja verovatno neću da preživim. Ona je pozvala hitnu pomoć i spasila mi život. Toliko sam bio van sebe i više nisam bio sposoban da odlučim da li ću da živim. Bog me je pogledao. Da ona nije sedela ne bih bio živ, laiku bi delovao tako da možda sam malo umoran, možda sam malo popio, ona je prepoznala šta je sa mnom i pozvala je hitnu odmah.

Spasila ga žena koja je lekar u Urgentnom centru, ali ni tada nije ostavio drogu

- Ona mi je dala prvo veštačko disanje i reanimaciju. To nažalost nije bio prelomni trenutak da ostavim drogu. Bilo je potrebno da se pojavi veća ljubav od one koju sam osećao prema paklenom prahu. Velike sam gluposti pravio. U velike dugove sam upadao. U jednom momentu sam krenuo da kradem i otimam. I već sam bio fizicki ugrožen. I bratić moj, koji je bio u istom problemu pre mene i kroz sve to je prošao, našao je rešenje za mene. Postojao je taj neki rehabilitacioni centar - priznao je on i dodao:

- Međutim taj rehabilitacioni centar je bio hrišćanski, ali ja tada nisam želeo da čujem ni za Hrista, ni za veru, kakvi bakrači ja i vera samo sam u svojoj sujeti živeo i narkomaniji. Zato nisam želeo da idem na lečenje. Međutim, kada je frka postala ozbiljnija i kada dam shvatio da nisam bezbedan i da čak i kada imam novac ne mogu da odem da kupim bez da uletim u problem i da me neko vija. E tada sam otišao tamo dva tri meseca. Od tog momenta se nikada više nisam vratio narkoticima - iskreno je priznao glumac Lazar Strugar za N1.

(Telegraf.rs)