Oživljene uspomene na genija radija i televizije: Predstavljena monografija o Zoranu Radmiloviću

U ispunjenom RTS Klubu, u atmosferi ispunjenoj smehom, setom i dubokim poštovanjem, predstavljena je monografija „Zoran Radmilović - na radiju i televiziji”. Događaj, održan u četvrtak, 27. novembra, povodom 40 godina od smrti velikog glumca, okupio je njegove kolege, prijatelje i poštovaoce, oživljavajući sećanja na čoveka koji je bio i ostao mera za glumačku jedinicu.

Knjiga, nastala kao saizdavački poduhvat RTS Izdavaštva i Narodnog pozorišta Timočke krajine „Zoran Radmilović” iz Zaječara, baca novo svetlo na, do sada, manje poznat i nedovoljno istražen deo opusa jednog od najvećih srpskih glumaca. Iako ovekovečen kao pozorišni mag kroz uloge Kralja Ibija i Radovana Trećeg, Radmilović je imao jednako impresivnu karijeru na radiju i televiziji, koja je sada, zahvaljujući ovom izdanju, sveobuhvatno predstavljena javnosti.

Preporučujemo

Knjiga kao spomenik i riznica za buduće generacije

Urednica u RTS Izdavaštvu, Biljana Bošnjak Draganović, istakla je da je ovo izdanje dragocen dokument koji upotpunjuje sliku o Radmilovićevom stvaralaštvu.

„Ovom knjigom, izdavaštvo Radio-televizije Srbije zapravo pokreće novu ediciju, 'Scenografija'. Zoran Radmilović je, činilo se, najviše radio u pozorištu, ali kada je Marko Misirača počeo da priređuje knjigu, shvaćeno je da je Zoran imao ogroman opus - više od 50 televizijskih drama, više od 30 serija i isto toliko emisija. Još veće čuđenje je bilo kada smo otkrili da je snimio preko 200 radio drama", objasnila je Bošnjak Draganović.

Posebnu vrednost knjizi daju QR kodovi, putem kojih čitaoci mogu direktno da pristupe audio i video zapisima. „Čitaoci će moći da čuju deset radio drama i da vide inserte iz mnogih televizijskih ostvarenja, kao i razgovore sa Zoranom Radmilovićem, pa između ostalog i šta je rekao i kako je bilo na dodeli Dobričinog prstena", dodala je ona.

Marko Misirača, pozorišni reditelj i priređivač monografije, naglasio je važnost očuvanja ovog dela kulturne baštine.

„Radio i televizija su još uvek, kako nemamo muzej televizije, nekako u trećem planu i ta ogromna kulturna baština nije dovoljno dostupna. Ovo je ogroman rudnik, pogotovo što mnogi rodovi, poput televizijske drame ili radio serijala kao što su bili 'Jovanovići', više ne postoje. Zato je važno da se ovakva knjiga pojavi, da se ta građa demokratizuje i da mladi stvaraoci mogu da vide i nauče od njega", rekao je Misirača.

Na važnost sačuvanih snimaka ukazao je i reditelj Miško Milojević, naglašavajući njihov značaj za buduće generacije.

„Mnoge generacije apsolutno ne bi imale doživljaj kako su neki glumci izgledali i glumili da nema televizijskih snimaka. Te četiri sačuvane predstave – Kralj Ibi, Radovan III, Molijer i Korespondencija – su dragocen deo istorije i televizije i pozorišta. Na njima se može videti kakav je Zoran bio glumac. U njima se pokazuje čitava lepeza njegovog dara", rekao je Milojević, zaključivši da je Zoranova magija upravo u tom neponovljivom spoju talenta i neposrednog odnosa sa publikom.

Incident, čarobnjak i neponovljivi kolega

Najemotivniji deo večeri pripao je sećanjima njegovih kolega, koji su kroz anegdote slikali portret ne samo velikog umetnika, već i jedinstvenog čoveka. Glumac Milan Caci Mihailović, koji je sa Radmilovićem delio scenu u njegovim najvažnijim predstavama, opisao ga je kao neponovljivu pojavu.

„Neko je davno rekao da je Zoran Radmilović incident, elementarna nepogoda u najlepšem smislu te reči. Ne znam glumca o kome je toliko knjiga napisano. Bio je čarobnjak", istakao je Mihailović i podelio ličnu priču sa početka svoje karijere: „Godine 1978. imam premijeru nekog svog teksta. Pošto je bio sprečen da dođe, zvezda Ateljea 212 šalje mi telegram. Klinji jednom koji je tek došao u pozorište, Zoran šalje telegram gde piše: 'Želim ti mnogo uspeha večeras'“.

Mihailović je publiku nasmejao i anegdotom koja savršeno oslikava Radmilovićev duh: „Prilazim semaforu na kome je upaljeno zeleno svetlo. Zoran sedi pored mene i kaže: 'Stani!'. Zaustavljam auto, iza nas počinju da sviraju. Čekamo. Pali se žuto, pa crveno. Zoran komanduje: 'Cepaj!' I ja krećem! Tako nekoliko puta, uz njegovu pomoć, do Kalenića".

Doajenka srpskog glumišta, Renata Ulmanski, prisetila se rada na predstavi „Malvolio”, koja je, uprkos skromnoj režiji, postala antologijska upravo zahvaljujući Radmiloviću.

„Bio je to skroman reditelj koji nije znao šta hoće, i mi smo se svi na neki način trudili da ostanemo živi. Zoran je donosio svoju pomoć - knjigu Lorensa Olivijea. I mimo želje reditelja, mimo svih indikacija, on je odigrao dramatično, tragično Malvolija. I to je zlatom zračilo”, ispričala je Ulmanski, svedočeći o njegovoj umetničkoj intuiciji i snazi da predstavu ponese na svojim leđima.

Duhovitost kao odbrana, hrabrost kao stav

Glumica Svetlana Bojković, koja je sa Radmilovićem takođe delila scenu i ekran, govorila je o njegovom raskošnom, ali pažljivo brušenom talentu.

„On je od sve četvorice velikih komičara bio, da tako kažem, najizbrušeniji. Nije pustio da talenat sam za sebe radi, nego ga je vrlo marljivo, diligentno i studiozno brusio kroz ceo svoj kratak život", naglasila je Bojkovićeva. Prisetila se i snimanja u Sarajevu: „Dođemo u 7 sati ujutru u hotel, još nemamo sobe. Svi otvaraju velike novine, 'Oslobođenje'. Zoran ih pogleda i kaže: 'Šta čitate tolike novine? Ionako istinu nećete naći!' Svi su se smejali, niko se nije uvredio, jer je on imao neviđen šarm, a što je najvažnije - to je istina koju je rekao".

Reditelj Stanko Crnobrnja, koji je sa Radmilovićem radio kultnu emisiju „Petkom u 22”, istakao je njegovu jedinstvenu sposobnost za televizijski izraz i hrabrost da izgovori ono što se drugi nisu usuđivali.

„Shvatio sam da je to glumac koji se za televiziju rodio, zato što u krupnom planu fantasično glumi svojim očima. On je bio čovek koji je najbolje umeo taj glumački alat da koristi od svih glumaca sa kojima sam se ja susreo", rekao je Crnobrnja. "Brana je bio poznat kao oštar, kiseo, pa i nacionalista, ali sve je to super funkcionisalo i sklopilo se. Zoran je stekao ogromnu jugoslovensku publiku. Imao je hrabrosti da izgovori tekstove koji su prolazili kroz cenzuru i komitete".

Poslednji tonovi velikana

Posebno dirljivo svedočanstvo podelio je Zoran Jerković, nekadašnji ton majstor Radio Beograda, koji je snimio poslednju Radmilovićevu radio dramu, „U uličnom grmu”.

„Snimali smo krajem maja 1985. godine. Čekali smo Zorana da izađe iz bolnice. Iako su reditelj i ton majstor bili zadovoljni snimljenim, Zoran je tražio da presluša sve. Rekao je: 'Dobro je, ali nisam zadovoljan. Vrati traku da snimimo ponovo'. I ponovo je sve izgovorio. To je bilo negde u maju, a on nas je napustio 15. jula", ispričao je Jerković. Ta drama je kasnije osvojila prvu nagradu na festivalu Prix ondas u Španiji, posthumno odajući priznanje velikanu.

Veče je zaokruženo i rečima Zoranove sestričine, slikarke Selene Vicković, koja je sa knedlom u grlu kratko poručila: „Imala sam sreću da ga imam 27 godina. Nije bio prisutan, ali je bio taj jedan ujak, gromada ispunjena nežnošću i skromnošću".

(Telegraf.rs)