Veliki a kod nas malo poznati svetski slikari: Danas govorimo o Arnoldu Beklinu
Arnold Beklin rođen je 16. oktobra 1827. u Bazelu, u Švajcarskoj, a preminuo je 16. januara 1901. u Fjezoleu kod Firence, u Italiji. Bio je slikar čiji su turobni pejzaži i zlokobne alegorije snažno uticali na nemačke umetnike kasnog XIX veka i najavili simbolizam metafizičkih i nadrealističkih umetnika XX veka.
Iako je studirao i radio u brojnim severnijim gradovima Evrope, poput Diseldorfa, Antverpena, Brisela i Pariza, Beklin je pravu inspiraciju pronalazio u italijanskim pejzažima, gde se često vraćao i gde je proveo poslednje decenije svog života.
Preporučujemo
Darko Zlojutro predstavio novu knjigu "Čudo Jasenovca"
Lude, bizarne priče o Mocartu o kojima nam u školi nisu pričali
Beklin je stekao reputaciju velikim muralom „Pan u tršćaku“ (oko 1857), koji mu je obezbedio pokroviteljstvo bavarskog kralja. Potom je od 1858. do 1861. predavao na Vajmarskoj umetničkoj školi, ali ga je nostalgija za italijanskim krajolikom doslovno proganjala.
Nakon što je završio mitološke freske za dekoraciju Javne umetničke zbirke u Bazelu, nastanio se u Italiji i samo povremeno vraćao u Nemačku, i to da bi eksperimentisao s letećim mašinama.
Sablasni prizori kao što su njegovi „Odisej i Kalipso“ (1883) i „Kuga“ (1898) otkrivaju mračni simbolizam koji je prethodio tzv. frojdovskoj simbolici mnogih umetničkih dela XX veka.
Tokom svoje poslednje dve decenije, Beklinov rad postaje sve subjektivniji, često prikazuje fantastična bića ili se bavi mračnim alegorijskim temama, kao u slučaju „Ostrva mrtvih“, koje je poslužilo kao inspiracija za simfonijsku poemu „Ostrvo mrtvih“ ruskog kompozitora Sergeja Rahmanjinova.
To je njegov najveći doprinos istoriji umetnosti, koju je izradio u pet ili šest različitih verzija: Frojd je držao reprodukciju u svom kabinetu, Lenjin iznad svog kreveta, Hitler je kupio jedan od originala.
Vladimir Nabokov je napisao da su se reprodukcije ove slike mogle "naći u svakom berlinskom domu", ali samo je treća verzija (1883), prikazana ovde, zapravo bila u Berlinu (četvrta iz 1884. je takođe bila u Berlinu, ali je uništena tokom Drugog svetskog rata).
Prva verzija iz maja 1880. je u Baselu, druga iz juna 1880. u Njujorku, peta iz 1886. u Lajpcigu, a navodna šesta iz 1900, koju je dovršio Beklinov sin Karlo 1901, od 2022. se nalazi u Sankt Peterburgu.
(Telegraf.rs)