Izložba na tri sprata u centru Beograda koja deluje svetski i vredi je posetiti: Vuk Vidor otkriva detalje

Izložbu koju treba i vredi posetiti, i koja deluje svetski, je izložba "Poslednji izlaz za Beograd" autora Vuka Vidora. Možete je pogledati u centru Beograda, tačnije u Salonu Muzeja grada Beograda, u Ulici Bulevara kralja Aleksandra 30. I traje do 10. juna.

Ono što je zanimljivo jeste da je ova izložba na tri sprata, a ekipa portala Telegraf.rs imala je tu čast da je vidi. I stvarno nas je ostavila bez daha.

Preporučujemo

Više o izložbi "Poslednji izlaz za Beograd" rekao je i autor, cenjeni umetnik Vuk Vidor.

• Za početak, možete nam nešto reći više o vašoj izložbi?

Pa ovo je treća izložba u ciklusu koji sam započeo sa saradnjom Muzeja grada Beograda. I svaka izložba je koncipirana kao neka vrsta izazova u nekom prostoru. Prva izložba 2019. je bio ceo sprat u Resavskoj, u Muzeju grada, u 16 prostorija. 2023. su bile četiri izložbe na četiri lokacije u isto vreme. A ovaj put smo rešili da nekako preuzmem sva tri sprata i ovaj zadnji, koji je minus dva, koji je još u nekom tranzitnom stanju i da celu izložbu provučem kroz ta tri sprata i da tu bude jedna instalacija koja će spojiti sva te spratove i razni radovi koji su raznih tehnika, raznih medija, raznih serija koji će to sve to objediniti.

• Šta Vas je motivisalo da napravite ovu izložbu? Koja Vam je bila ideja?

Pa ideja je bila da pokažem nekako uvek moje neko viđenje šta se dešava i u meni, i van mene i oko nas u nekom datom trenutku. Zato su prikazane tu i slike, instalacije, razni mediji, video projekcije,  gde nekako celu tu konfuziju koju imamo i u sebi i ponekad doživljavamo oko nas uh možemo kroz umetnost da da stavimo u neku jednu prostoriju i damo neki smisao svemu tome.

• Ovde dominira jedna velika zastava. Možete li nam nešto reći zašto je zastava deo ove izložbe?

Pa to se tek vidi kad se stiže dole. Znači zastava ide kroz ceo prostor i dole je čovek, mislim moja glava koja drži tu zastavu. To je cela neka ideja o koja se i nekako ilustruje sa jednom slikom koju ste videli dole, teme neke te zastave kao lažna zastava kojom mašemo kroz život sa raznim idealima, raznim idejama, ideologijama koje se uvek na kraju možda preokrenu u nešto što nije bilo iščekivano ili nešto što je bila neka obmana. Tako da je to neki komentar na na to što se možda dešava nama kroz život u razne cikluse. Tako da mi je to bila dobra dobra nekakva tema koja spaja sve to što se vidi u galeriji.

• Na drugom spratu imamo i poruke koje su ispisane na zidovima. Možete nam nešto više reći odakle Vam je ideja za te poruke?

To su takozvani oksimoroni, tako da u jednoj rečenici kažete sve i jednu i suprotnost. A to je nekako sad ta neka humoristička tačka da sve to što može da bude teško ili tragično ili komplikovano u životu možemo kroz humor da malo stavimo sa strane i damo neku drugu dimenziju. Tako da zato taj srednji prostor malo je onako izgleda kao više uh neka neki komentar koji sprema za ono što se dešava tek dole. Tako da imamo te razne faze i u osećajima i u u u ideji ideji šta se tu sve dešava.

• Imamo još jedan interesantan segment, to je sa medvedom. Kad čovek objašnjava medvedu umetnost. Možete nam nešto reći više o tome?

Pa moje tematike su uvek bile oko nekih ličnih mitologija i te me interesuje istorija umetnosti. I onda uh tokom života sam video koliko je je komplikovano ponekad objasniti umetnost i koliko u stvari istorija umetnosti nekako ponekad uh uverena u neku misteriju, neku mistiku, neku mistifikaciju u suštini. Tako da ja ovde ideja da čovek objašnjava savremenu umetnost ili uopšte šta je umetnost za njega medvedu koji reaguje na to je bila opet neka humoristička ovaj tačka u celoj celoj izložbi ali koja nije besmislena u kontekstu ako znate kako funkcioniše svet umetnosti danas daje neku onako neki komentar koji možda jeste validan.

• Takođe čujemo i delove nekih pesama, grupa Partibrejkersi, U škripcu . Odakle ideja da ubacite te pesme tu?

To je vezano za ovu instalaciju koja je pored, gde gde stoje te reči na engleskom gde piše "nowhere fast" što koje se pale na razne načine. Tako da imate u prevodu "sad, ovde odmah, brzo". Ali isto može da bude i "nigde brzo". I to je onda neki komentar isto za sve te generacije koje su nas koje ja i pripadam uh te sve te opet ideali, te neki neki pokreti koji su nas uh identifikovali u dato vreme su doživeli možda neku svoju uh tragediju. Tako da sve ono što je bilo puno nekog elana, puno neke energije, neke neke vere u budućnost se preokrenulo nažalost kroz našu ono ličnu istoriju, ovo što se dešavalo na ovim prostorima. Tako da je to opet komentar između ličnog i onog što se dešavalo svima nama kroz te pesme koje su obeležile to vreme.

• Imamo, baš na poslednjem spratu, i natpis "Red Room", odnosno kad se obrne, piše "Murder". Nešto više o tome?

Pošto mene interesuje pop kultura, a ovo je deo filmske kulture. Svako ko je gledao "Shining" Stenli Kjubrika će odmah prepoznati referencu. Tako da mi je to bila nekako materijalizacija nečeg iz moje neke lične mitologije filmske da stavim u izložbeni prostor na na drugi način.

• Koliko Vam je bilo potrebno da napravite jednu ovakvu izložbu vremenski?

Pa ovo je sve od početka godine nekako spakovano i spremljeno. Mislim najteže i najduže je napraviti slike. To je ono što se na na šta se najviše radi. Sve ostalo je nekako uh ne radim sve ja sam. Tako da slike su ono što je najzahtevnije.

• Na koji detalj posetilac izložbe treba da obrati najviše pažnju?

Pa ja mislim da svako može da nađe nešto što njega zaintrigira. Znači jeste poenta da kad imate toliko raznih uh neku lepezu izraza, od slika do instalacija do videa, na nekog će se zakači više za sliku nešto neko za nešto više uh savremeno u tehničkom smislu. Tako da je zbog toga je interesantno da vidim ko šta registruje kao njemu važno.

• Odakle Vam ideja za slike koje su deo ove izložbe?

To je neka tematika da ja sebe postavljam u neku u nekom prostoru koji je imaginaran ili je mentalni prostor iz koje ja izlazim, iz mojih ruku izlazi sve i svašta. Znači neke neki predmeti, neke identifikovani predmeti kao ptice, neki malo apstraktniji. To je cela priča kako mi kroz život probamo nešto da uhvatimo, da nešto ostavimo i šta se dešava kroz ceo taj proces. Znači taj život koji prolazi kroz nas i uh šta nas obeležava, šta ostavljamo od validnog, od vrednog, a šta je nebitno. Tako da je to neka ilustracija tog te neke ideje.

• Izložba traje do 10. juna. Da li će priredba biti predstavljena negde drugde, na nekom drugom mestu, da li je u planu inostranstvo?

Ne, ovo je specifično urađeno za ovaj prostor i i tako ostaje za ovaj prostor. Mislim prostor je diktirao šta će biti u njemu tako da je da je ovo samo za Beograd, samo za ovaj za ovaj prostor.

• Nakon izložbe, da li nešto planirate nešto novo? Koji su Vaši planovi?

Samo rad, pa šta bude posle. Videću.

O izložbi "Poslednji izlaz za Beograd"

"Poslednji izlaz za Beograd" predstavlja treći i ujedno poslednji panel u ciklusu saradnje sa Muzejem grada Beograda, zamišljen kao niz izazova u kontekstu izlaganja, pri čemu sve tri izložbe iz ciklusa nose posebnu karaktristiku.

Prva izložba, pod nazivom „20.000 dana na Zemlji“, održana 28. oktobra 2019. godine, zauzimala je ceo prvi sprat zgrade Muzeja grada Beograda u njenoj prelaznoj fazi pre renoviranja i bila je zamišljena kao niz autonomnih grupa radova predstavljenih u 16 soba sa specifičnim projektom, ili opusom radova u svakoj od njih. Izložba je obuhvatala slike, instalacije, crteže i skulpture i bila je svojevrsna retrospektiva rada Vuka Vidora. Izložba je otvorena tačno na umetnikov 20.000 dan na Zemlji.

Druga, pod nazivom „Four Play“, postavljena je u maju 2023. godine i obuhvatala je četiri izložbe koje su bile otvorene istog dana na četiri različite lokacije: Salon Muzeja grada Beograda, Galerija X vitamin, Galerija Arte i Galerija SKC-a. Svaka izložba je predstavljala specifičan opus od slika, multimedijalnih instalacija i crteža.

Za poslednje poglavlje iz ovog ciklusa, izazov je bio da se iskoriste sva tri sprata Salona Muzeja grada Beograda kako bi se stvorile korespodencije i niti između radova, bilo kroz teme, bilo kroz tehnike, ili opštu nameru, poprimajući različite oblike i forme. Lične i kolektivne mitologije, sećanja, elementi iz istorije umetnosti i popularne kulture, ovde su, takođe, sastavljeni kako bi se stvorile moguće veze unutar umetničkog rada i ličnih osećanja, interpre- tacija i referenci gledalaca.

(Telegraf.rs)