Muzej savremene umetnosti u Beogradu obeležava 60 godina: Kolekcija oživljava u tri nove izložbe

Muzej savremene umetnosti u Beogradu (MSUB) slavi 60 godina postojanja svečanim otvaranjem tri premijerne izložbe iz svoje bogate kolekcije, čime započinje obeležavanje svog jubileja.

Program, koji počinje 18. oktobra, zamišljen je kao sveobuhvatan uvid u umetničko nasleđe 20. i 21. veka, s posebnim fokusom na društveni i kulturni kontekst u kojem je nastalo.

Preporučujemo

Na konferenciji za medije, direktorka MSUB-a Marijana Kolarić i kustoskinje Mišela Blanuša, Una Popović, dr Rajka Bošković i Miroslav Karić predstavili su detalje predstojećih događaja i viziju Muzeja za naredni period, ističući bogatstvo i regionalni značaj kolekcije koja broji gotovo 9.000 dela domaćih i međunarodnih autora.

Marijana Kolarić: Šest decenija susreta umetnosti i publike – od tradicije do savremenosti

Marijana Kolarić, direktorka MSUB-a, istakla je duboki značaj obeležavanja šest decenija postojanja institucije, naglašavajući njenu neprekinutu ulogu u promišljanju umetnosti i društva. „Od svog osnivanja 1965. godine, Muzej je bio i ostao mesto susreta umetnosti, promišljanja savremenosti i dijaloga sa publikom. Kroz decenije, Muzej je aktivno pratio, dokumentovao i predstavljao najvažnije tokove jugoslovenske, a i srpske umetnosti, trudeći se da ostane i u tokovima sveta dovođenjem relevantnih svetskih umetnika i time uspevao da širi horizonte i postavlja pitanja koja sežu daleko izvan granica naše zemlje," rekla je Kolarić.

Direktorka je dodala da je posebno važno da se ovaj jubilej obeleži programom koji se ne samo osvrće na prošlost, već iznova otvara prostore za razumevanje umetnosti i društva. Akcenat je stavljen na celokupnu kolekciju Muzeja, koja će biti predstavljena kroz seriju izložbi, osmišljenih da osvetle umetničko nasleđe 20. i 21. veka kroz tri zasebne, hronološki povezane celine. Koncepcija se, kako je objasnila, zasniva na ideji da „umetnost nije moguće odvojiti od šireg društvenog okvira u kojem nastaje“. Ona je naglasila da će prva od tri planirane izložbe iz kolekcije Muzeja biti otvorena 18. oktobra, nakon čega će uslediti postavka koja se fokusira na period od 1945. do 2000. godine, a zatim i treća, posvećena umetnosti nakon 2000. godine. Ovakav pristup omogućava dublje povezivanje sa kolekcijom, sagledavajući je kroz prizmu društvenih, političkih i kulturnih okolnosti koje su je oblikovale.

Mišela Blanuša: „Prekretnice ka modernosti: Umetnost društva 1900-1945“ - Hronologija društvenih previranja kroz umetnost

Mišela Blanuša, kustoskinja Zbirke slikarstva od 1900. do 1950. godine, predstavila je prvu izložbu u nizu, koja će biti otvorena 18. oktobra. „Ova izložba oslonjena je isključivo na dela iz naše bogate kolekcije i vraća nas na početak 20. veka, na period intenzivnih društvenih, političkih i estetskih promena, kada se rađaju prvi impulsi moderne umetnosti u novim prostorima,“ objasnila je Blanuša.

Izložba pod nazivom „Prekretnice ka modernosti: Umetnost društva 1900–1945“ će prikazati kako je umetnost istovremeno odražavala i oblikovala burne vekove, naglašavajući dinamiku komunikacije između samih umetničkih radova i posmatrača. Kroz osam tematskih celina, publika će imati priliku da vidi interakciju umetnosti i društvenih pojava kao što su Balkanski ratovi, Prvi svetski rat, kao i ekonomske krize 30-ih godina, koje su dovele do Drugog svetskog rata. Blanuša je istakla da će izložba obuhvatiti i poseban segment posvećen značaju grafičkog medija, kao i seriju od 12 mini-izložbi posvećenih najreprezentativnijim delima ključnih figura ovog perioda. Očekuje se da će biti izložena i dela koja dugo nisu bila dostupna javnosti, pružajući publici priliku za „oduševljenje i čuđenje u pozitivnom smislu“.

Una Popović: „Klara Siprel i Pol Strand: Slike drugog sveta“ - Dva portfolija, jedna priča o modernosti

Una Popović, kustoskinja Zbirke fotografije, filma, videa i digitalnih medija, najavila je otvaranje izložbe „Klara Siprel i Pol Strand: Slike drugog sveta“ 7. novembra. „Ovom prilikom imamo tu zanimljivu situaciju, dakle, otvara nam se jedna od stalnih postavki, prva u nizu, dok u toku novembra nas očekuju dve izložbe na drugom nivou, koje će se u stvari priključiti ovoj stalnoj postavci, na neki način interpretaciji kolekcije Muzeja savremene umetnosti,“ rekla je Popović.

Izložba predstavlja, kako je naglasila Popović, „prvi put u integralnom smislu dva fotografska portfolija značajnih autora početka 20. veka – američkih fotografa Klare Siprel i Pola Stranda“. Ovi portfoliji su, kako je istakla, „jedan biser naše kolekcije“ i dospeli su u Muzej 80-ih godina putem institucionalne i diplomatske saradnje sa fondacijom Pola Stranda i galerijama iz Amerike. Klara Siprel je fotografisala Kraljevinu Jugoslaviju od 1924. do 1926. godine, obuhvatajući predele, jadranske obale, Beograd, Sarajevo i Sloveniju, dok je Pol Strand uveo modernistički pristup u fotografiju, poznat kao „straight photography“, fokusiran na socijalnu angažovanost. Izložba će sučeljavati ove dve umetničke poetike: Siprelin piktoralistički stil, koji teži da fotografiju približi slikarstvu, koristeći mekane objektive za postizanje „sumornog snoveđenja“, i Strandov dokumentaristički pristup, koji je „socijalno angažovan“ i „referiše na socijalni trenutak“. Kroz ovu izložbu, koja obuhvata 70 fotografija Klare Siprel i 20 fotografija Pola Stranda, Muzej će, kako je navela Popović, „otkriti jednu malu istoriju fotografskog medija na početku 20. veka“, povezujući američke autore sa razvojem fotografije i na našim prostorima. Izložba će trajati do marta 2026. godine.

Dr Rajka Bošković: „Olga Jevrić: Muzikalnost i skulpturalnost“ - Epoha u obliku i zvuku

Dr Rajka Bošković, kustoskinja Zbirke skulpture i instalacija, predstavila je izložbu posvećenu Olgi Jevrić, čije je otvaranje takođe planirano za 7. novembar. „Olga Jevrić je bila izuzetan čovek, svestrana ličnost i na kraju, vrhunski umetnik,“ naglasila je Bošković. Izložba pod nazivom „Muzikalnost i skulpturalnost“ obeležava 60 godina od prvog predstavljanja Olge Jevrić u Muzeju savremene umetnosti 1965. godine, dajući „neku vrstu omaža i poštovanja“.

Istražujući njen obiman i raskošan opus, Bošković je u Jevrićinim izjavama pronašla dragocene reference na muziku, koja je za umetnicu bila „veoma značajna, zvučno tkivo u pozadini“, ali ne kao doslovna ilustracija, već kao „prostorni događaj“. Jevrićeva je slušajući muziku istovremeno uočavala „zvučne mase, linije, čak i tišine“ koje je potom projektovala u svoje skulpture. Izložba će obuhvatiti dela iz kolekcija MSUB-a, Kuće legata i Akademije nauka i umetnosti. Posebno zanimljiv aspekt je činjenica da Olga Jevrić, uprkos svom vrhunskom statusu, nije imala nijednu monumentalnu javnu skulpturu do pre dve godine, kada je jedna postavljena u Čačku, a druga u Mladenovcu, zahvaljujući inicijativi kustosa iz Narodnog muzeja u Kraljevu i Umetničke galerije Nadežde Petrović u Čačku. Bošković je izrazila nadu da će ova izložba doprineti realizaciji još skulptura Olge Jevrić u javnom prostoru.

Miroslav Karić: Širenje obzora - od međunarodne saradnje do savremenih praksi

Miroslav Karić, kustos Salona MSUB, predstavio je programe Galerije-legata Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića, kao i Salona Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, osvrnuvši se na dinamičnu 2023. godinu. Karić je istakao značaj međunarodnih saradnji, uključujući izložbu sa Halekunst iz Graca pod nazivom „Future of Melancholy“, koja je predstavila dela srpskih i austrijskih umetnika, kao i izložbu „Lične priče, političke realnosti“ u Lionu. Ova izložba je rezultat prve saradnje ovog tipa gde je MSUB od početka planirao i kreirao izložbu sa stranim muzejem, a biće predstavljena u Beogradu u aprilu 2026. godine.

U Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića, nakon aktuelne izložbe Dragane Jelenković „Ritologija oblika“, očekuje se otvaranje izložbe Saše Pančića početkom decembra. Pančićeva izložba, kako je Karić naveo, biće „svojevrsno rezimiranje umetničke produkcije poslednjih desetak godina“, sa fokusom na istraživanje istorije avangarde, minimalizma i post-minimalizma. Njegovi radovi „angažuju senzorne i perceptivne dimenzije umetničkog dela za samog posmatrača“, koristeći različite materijale i objekte.

Karić je naglasio da je 2023. godina u MSUB-u bila posebno obeležena skulpturom, retrospektivama Zdravka Joksimovića i Dragane Ilić, koje su istraživale „heterogeni svet materijala i predmeta“ i „klasičnu modelaciju i portret“. Poseban osvrt je dat na Draganu Jelenković, umetnicu koja je od polovine 90-ih napravila „radikalni iskorak iz konvencija i postulata skulptorskog medija“, okrećući se istraživanju digitalnih medija, skulptorskih ambijenata i video instalacija.

U Saloni MSUB, nakon nedavno otvorene izložbe Maje Bekan „Kolektivna aktivnost“, do kraja godine očekuje se još jedna izložba, posvećena dvema umetnicama, Ireni Lagator Pejović iz Podgorice i Jeleni Micić iz Beča. Njihove izložbe fokusiraju se na istraživanje „materijalnosti“ i njenog potencijala da otkrije „skrivene mehanizme ekonomskog, tehnološkog i industrijskog progresa“. Maja Bekan, kako je Karić objasnio, spaja „umetnost i društveni angažman“ kroz kolektivni rad i performativnost, dok Lagator Pejović i Micić koriste različite materijale i medije (slike, instalacije) kako bi suočile posmatrača sa „bitnim temama današnjice – od klasne stratifikacije i eksploatacije, do ekstinkcije i antropocenih uticaja na prirodni i kulturni pejzaž“.

Budućnost Muzeja: Istraživanje, dijalog i inovacija

Nove izložbe MSUB-a ne samo da slave bogatu istoriju i kolekciju Muzeja, već i reafirmišu njegovu ulogu kao vitalnog centra za promišljanje umetnosti, društva i istorije. Kroz interdisciplinarne pristupe, internacionalnu saradnju i posvećenost programima koji odgovaraju na savremene izazove, Muzej savremene umetnosti u Beogradu nastavlja da gradi mostove između prošlosti i budućnosti, nudeći publici duboke uvide i podstičući kritičko mišljenje.

(Telegraf.rs)