Dela Mladena Srbinovića u Galeriji SANU: Presek rada čuvenog umetnika, ali i presek jednog vremena

U srcu Beograda, u prestižnoj Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), otvorena je sveobuhvatna izložba „Mladen Srbinović: Svih stvari mera je čovek“, kojom se obeležava značajan jubilej - 100 godina od rođenja jednog od najistaknutijih umetnika koji je svojim radom nepovratno oblikovao tokove jugoslovenske umetnosti. Ova monografska postavka, organizovana u saradnji sa Muzejom savremene umetnosti, nudi posetiocima jedinstvenu priliku da do 7. decembra urone u bogati opus Mladena Srbinovića. Izloženo je preko 50 dela - slika, grafika i crteža - dopunjenih vrednom dokumentarnom građom, što zajedno pruža dubok uvid u stvaralaštvo ovog značajnog akademika SANU i profesora Beogradskog univerziteta, čiji je doprinos srpskoj i jugoslovenskoj umetničkoj sceni tokom druge polovine 20. i prve decenije 21. veka nemerljiv. Nedavno je održano i stručno vođenje sa koautorima izložbe, Svetlanom Mitić i Mirkom Kokirom, koje je publici dodatno približilo slojevitost Srbinovićevog umetničkog izraza.

Doslednost figuraciji i snažan individualni izraz

Izložba posebno akcentuje dela iz šezdesetih godina prošlog veka, perioda koji se jednoglasno smatra najplodnijom fazom Srbinovićevog stvaralaštva. Ono što ga je izdvajalo jeste izuzetna doslednost figuraciji i predstavljanju ljudskog tela, ali ne u pukom smislu realizma, već kroz duboke metafore, mitove i simbole. Njegov modernistički izraz bio je specifičan - vešto se kretao između tadašnjih aktuelnih tendencija, zadržavajući pritom tradicionalni odnos prema slici i uspešno prenoseći svoje ideje u različite umetničke tehnike. Autori postavke naglašavaju da Srbinović nije pasivno pratio dominantne modernističke struje, već je promišljeno gradio svoj snažan i prepoznatljiv individualni izraz.

Preporučujemo

Koautorka izložbe, Svetlana Mitić, ističe da je Srbinović bio „ključni umetnik za oblikovanje umetničkog konteksta“ šezdesetih godina, što se manifestovalo kako kroz njegovo aktivno učešće na brojnim domaćim i međunarodnim manifestacijama, tako i kroz jedinstven pristup likovnoj umetnosti i likovnim problemima. Iako je njegovo stvaralaštvo bilo usko povezano sa centralnom linijom razvoja modernizma na jugoslovenskoj sceni, Srbinović je bio i specifičan u očuvanju likovnog medija. On je svesno odolevao nelikovnim izrazima koji su bili prisutni u prvoj polovini šezdesetih, poput informela i drugih pravaca koji su uključivali neslikarske materijale, demonstrirajući izuzetnu doslednost u sprovođenju sopstvenog likovnog koncepta.

"Presek jednog vremena" kroz "velike teme"

Mitićeva dodaje da ova izložba nije samo presek decenijskog rada jednog umetnika, već istovremeno i „presek jednog vremena“. To preklapanje individualnog opusa sa opštim stanjem na umetničkoj i političkoj sceni Jugoslavije tog doba pruža inspirativan uvid u to kako se jedna država predstavljala, kako na domaćoj tako i na međunarodnoj sceni. Dela prikazana na izložbi potiču iz različitih značajnih institucija poput Muzeja savremene umetnosti, Galerije likovne umetnosti - poklon zbirke Rajka Mamuzića, Muzeja Cepter, Šahovskog saveza Beograda, ali i iz umetnikove porodične zaostavštine i brojnih privatnih kolekcija, što svedoči o obimnosti i reprezentativnosti postavke.

Koncepcija izložbe, kako objašnjava Snežana Mitić, podrazumeva pažljivo selektovanje radova iz bogatog opusa kako bi se fokusirao na ključne tematske preokupacije. Srbinović je spadao u red umetnika sa „velikim temama“, nalazeći inspiraciju u istoriji civilizacije, biblijskim motivima i udaljenim prizorima. Njegove teme bile su univerzalnog tipa, fokusirane na opšte ljudske dileme pre nego na dnevne događaje, ali su ipak snažno progovarale i odgovarale na tadašnje aktuelne situacije.

Motivi: Sofra, šahovska igra, otpor... i čovek u središtu

U središtu Srbinovićevog stvaralaštva, što izložba izvanredno dočarava, oduvek je bio čovek - njegova iskonska priroda, egzistencijalna i stvaralačka problematika. Već u uvodnoj celini izložbe stiče se značajan uvid u ovu centralnu ideju. Jedna od dominantnih osobina njegovog rada jeste oslanjanje na prošlost i tradiciju, kako u formalnom, tako i u idejnom smislu.

Autori izložbe su tokom vođenja posebno istakli nekoliko motiva. Sofra se, na primer, javlja kao zasebna tematska celina već od 1959. godine. Zanimljivo je upadljivo odsustvo ljudske figure tamo gde bi se ona očekivala, kao i perspektiva „odozgo“, čime sofra postaje gotovo stopljena sa površinom tla, evocirajući utisak izrastanja iz same zemlje.

Drugi ključni motiv je šahovska igra. Za Srbinovića je šahovska apstrakcija, sa svojim vizuelnim doživljajem, pružala mogućnost kreiranja paralelne realnosti. Citirane su i umetnikove reči da je „kao forma šah misaona estetika, koja iz časa u čas menja svoj izgled i oblik i u tome leži njena najveća tajna i možda njena večnost“.

Poseban i snažan segment izložbe posvećen je kategoriji otpora. Kao završni segment postavke, otpor daje izložbi dodatnu dimenziju. Autori objašnjavaju da je ova vrlina ličnog i kolektivnog delovanja prisutna u nekoliko Srbinovićevih radova. Iako njegova dela nisu uvek imala direktno angažovani karakter, ona su predstavljala reakciju na univerzalna čovekova iskustva i težila njihovom slikarskom oblikovanju. Sposobnost individue da se pobuni ogleda se, između ostalog, na platnima triptiha „Večiti krug - Priča o Palahu“, posvećenom Janu Palahu, češkom studentu koji se samozapalio u Pragu 1969. godine, a koje je danas u vlasništvu Jelene Drakulić, CEO Ringier Serbia.

Rukopis knjige "Sarajevski atentat", grafike, crteži, mozaici i uticaj Lorke

Izložba otkriva i zanimljive detalje iz umetnikovog života i rada. Pred publikom je i portret Žorža Pereka, značajnog francuskog pisca i sineaste, nastao 1957. godine tokom Perekove posete Beogradu. Srbinović i Perek su se sprijateljili ranije iste godine u Parizu, tokom studijskog putovanja jugoslovenskih umetnika. Kuriozitet je i podatak da je Perek napisao knjigu „Sarajevski atentat“ i rukopis poslao Srbinoviću na čitanje. Ovaj rukopis je, međutim, pronađen mnogo godina nakon smrti obojice i naknadno je objavljen na srpskom i francuskom jeziku.

Pored slikarstva, Srbinović je ostavio dubok trag i u crtežu i grafici, što izložba u Galeriji SANU u potpunosti ilustruje. Takođe je autor većeg broja mozaika, što je prikazano kroz skice za pojedine radove i video projekciju monumentalnog mozaika „Stvaranje nove Jugoslavije“. Ovaj rad iz 1962. godine, koncipiran kao triptih i izveden na površini od impresivnih 150 kvadratnih metara, i dan-danas krasi beogradsku Palatu Federacije (nekadašnji SIV). Osmišljen kao vizuelna hronika političkog i kulturnog prosperiteta mlade jugoslovenske države, mozaik je vremenom prerastao u svojevrsnu vizuelnu metaforu jednog vremena.

Od početka umetničke karijere, Srbinović je u prvim ciklusima grafika istraživao čovekova tajnovita i najdublja osećanja. Na njega je direktan uticaj imala poezija Federika Garsije Lorke, što je evidentno u mapama grafika „Neverna žena“ i „Ljudi i mrtve ptice“, koje su u svoje vreme bile visoko cenjene od strane likovne kritike. Koautor Mirko Kokir ističe da je Srbinović bio „izvrsni crtač“, čiji su crteži bili „dosta slobodni“. I u crtežu je čovek, bilo prisutan ili odsutan, ostajao centralna ideja. Kokir primećuje da crteži, za razliku od nekih slika koje su kritičari smatrali „prezasićenima“, poseduju određenu meru, a zanimljiv je i povremeni pop-artistički momenat. Srbinović se, zaključuje Kokir, uspešno kretao između različitih modernističkih tendencija.

Ovenčan brojnim priznanjima

Mladen Srbinović je rođen 1925. godine u Sušici kod Gostivara, a preminuo je 2009. u Beogradu, gde je i sahranjen u Aleji zaslužnih građana. Studirao je slikarstvo na Akademiji likovnih umetnosti od 1947. do 1951, a postdiplomske studije završio je 1953. Kasnije je radio kao profesor na Fakultetu likovnih umetnosti. Prvi put je izlagao još 1948. godine, na Izložbi radova studenata Akademije, a samostalno 1952. u Grafičkom kolektivu. Bio je jedan od osnivača i članova čuvene „Decembarske grupe“, uz velika imena ovdašnje kulture poput Miodraga B. Protića, Lazara Vozarevića, Lazara Vujaklije i Stojana Ćelića, što svedoči o njegovom statusu i uticaju u umetničkim krugovima.

Srbinović je predstavljao Jugoslaviju na prestižnim bijenalima u Veneciji, Sao Paulu i Tokiju. Za svoj izuzetan rad bio je ovenčan brojnim, najvišim priznanjima, uključujući Oktobarsku nagradu Beograda (1958. i 1974.), Premiju za grafiku u Zagrebu (1960.), Nagradu za slikarstvo na Memorijalu Nadežde Petrović u Čačku (1960.), Nagradu za slikarstvo na međunarodnom bijenalu u Sao Paolu (1961.), Drugu nagradu za slikarstvo na bijenalu u Aleksandriji, kao i Sedmojulsku nagradu (1984.).

Izložba „Mladen Srbinović: Svih stvari mera je čovek“ u Galeriji SANU, na adresi Knez Mihailova 35, otvorena je do 7. decembra i predstavlja nezaobilaznu priliku za dublje upoznavanje sa delom umetnika čije je stvaralaštvo obeležilo jednu epohu.

(Telegraf.rs/izvor: NIN/Boban Karović)