U KIC-u otvorena izložba makedonskih autora iz privatne kolekcije Igora Stankovića

U Makedonskom kulturnom informativnom centru večeras je svečano otvorena izložba slika makedonskih autora, iz privatne kolekcije Igora Stankovića, pod nazivom „Otkrivanja“. Izložba će u Makedonskom KIC-u ( Makedonska 30 ) biti otvorena od 25. novembra do 29. novembra.

Na izložbi će biti predstavljeno 14 monumentalnih slika nastalih sa kraja 19. veka i tokom 20. veka.Slike su dela poznatih makedonskih slikara Lazara Ličenoskog, Nikole Martinoskog, Dimitra Andonova Papradiškog, Petra Mazeva, Tanasa Lulovskog, Đoke Matevskog i drugih.

Preporučujemo

Izložba je organizovana u saradnji Makedonskog kulturnog informativnog centra i Makedonskog Ministarstva za kulturu i turizam, te su se na samom otvaranju posetiocima obratili njihovi predstavnici.

Makedonski ministar za kulturu i turizam Zoran Ljutkov istakao je:

"Beograd večeras ponovo postaje domaćin "Makedonske duše". Večeras svedočimo u ovom prostoru jednom posebno intimnom zbivanju, koje prevazilazi granice i pretvara se u jedan topao i intiman prostor.

Svetla Makedonskog kulturnog centra ovde u Beogradu večeras su posebno upaljena povodom izložbe likovnih dela sa simboličnim naslovom "Otkrića". Sam naslov donosi dubinu emocije pred nas. Mi večeras ne otkrivamo samo izložbu umetničkih slika, već i deliće zajedničke kulturne istorije, fragmente kreativnog duha koji struji kroz naše dve zemlje.

Dela u ovoj izložbi pripadaju autorima čija su imena odavno obeležila našu umetničku misao, umetnicima koji su svojim poetskim jezikom, svojom tišinom i svojom smelošću prevazišli granice vremena i prostora. To su dela Papratnjinog, Licenoskog, Martinovskog, Čemerskog, Mazeva, Georgievskog, Božumana, Korubina i tako dalje.

Oni nas večeras ujedinjuju u prelepom svetu likovne umetnosti. Posebno želim da se zahvalim i da izrazim zahvalnost i iz Makedonije, poznatom beogradskom kolekcionaru, Igoru Stankoviću, čija se stručnost i ljubav prema makedonskoj likovnoj tradiciji prepoznaju u svakom detalju ove izložbe.

Posebno nam je drago što makedonska likovna dela nisu izložena samo u makedonskim institucijama, u makedonskim muzejima, već možemo da ih vidimo i kod privatnih kolekcionara koji ih čuvaju s takvom ljubavlju, s takvom strašću, i koji su ovde u jednoj prijateljskoj zemlji kao što je Beograd.

To je za nas najviši čin priznanja, neprocenjivo kulturno prisvajanje, koje zaslužuje dubok naklon. Gospodine Igore, hvala Vam puno", naveo je gospodin Ljutkov.

Vasko Šutarov obratio se prisutnima ispred Makedonskog Kulturno informativnog centra.

"Vredna i značajna kolekcija... Započinjemo sa jednim većim ciklusom koji smo nazvali, sa mojim partnerima, prijateljima iz Ministarstva kulture i turizma, koji imaju izuzetno razumevanje za projekte koje ja predlažem odavde. A taj projekat se zove "Reprezentativni presek makedonske likovne umetnosti koja se nalazi u beogradskim privatnim kolekcijama."

Dolazeći na misiju u Beograd, nosio sam tu iskru u sebi i saznanje da se u beogradskim privatnim kolekcijama nalaze remek-dela makedonske likovne umetnosti. I postepeno, za vreme mog godinu dana boravka ovde, upoznao sam mnogo ljudi, mnogo ličnosti, sa kojima nas je i umetnost zbližila, ali su nas zbližili i tačno ti potrebni mostovi građenja prijateljstva između dva bliska naroda, srpskog i makedonskog, i između dve bliske kulture. Zato što to bogatstvo koje lično imaju ti likovni umetnici sa makedonskim poreklom, upravo je spajalo srpsku i makedonsku likovnu umetnost i kulturu uopšte.

Taj reprezentativni presek započinje večeras sa 14 dela, u najvećem delu i od osnivača makedonske likovne umetnosti. Imamo Dimču Andonova Gabršičkog, sa delom sa kraja 19. veka. Tri dela iza mene od Lazara Ličenoskog, starog jedan vek. Iza nas sa ministrom, Nikole Martinovskog, deo Ciganke i dete, staro pola veka. Imamo Čemerskog, imamo Kodžomana, imamo Vladimira Georgievskog, imamo  Luulovskog, imamo i Mazeva...

Zašto je važna ova izložba i ovaj tip izložbi i za makedonsku kulturu i za srpsku kulturu? Recenziju za ovu izložbu je radila jedna od najpoznatijih istoričarki umetnosti u Makedoniji, gospođa Viktorija Vaseva Dimeska, koja je, između ostalog, napisala da i u makedonskoj istoriji umetnosti možda nedostaju podaci koji se kriju upravo u privatnim kolekcijama. Večeras izlažući Gabršičkog, Ličenoskog, Martinovskog i dela koja su skoro retko ili nikada nisu bila izlagana u Makedoniji, pre svega makedonska likovna i stručna javnost saznaje za svoje osnivače, možda detalje koji su nedostajali u nauci, odnosno istoriji umetnosti Makedonije.

I drugi važan segment, zašto ćemo raditi ove izložbe: zato što su i umetnici spajali između Makedonije i Srbije, spajali između makedonske i srpske kulture. Beograd je i za njih bio otvoren, šarmantan i zavodljiv grad kao za sve nas, i intrigantan i inspirativan, i to su mostovi po kojima mi gazimo da bismo obnovili te veze", naveo je gospodin Šutarov.

Makedonski ministar za kulturu i turizam Zoran Ljutkov ujedno je i otvorio izložbu.

"Proglašavam zvanično ova izložbu u Beogradu, u srcu gde se otvara makedonska kultura, otvorenom", rekao je gospodin Ljutkov.

Ulaz na izložbu je slobodan.

(Telegraf.rs)