"Monasi su mi otvorili oči" Darko Lazić o pokojnom bratu i poseti Hilandaru: "Govore mi da ne sedam na motor"

Pevač Darko Lazić otvorio je dušu o najtežem životnom periodu - gubitku brata Dragana, ali i o duhovnom miru koji je pokušao da pronađe posetom Hilandaru.

U iskrenom razgovoru, govorio je o veri, svakodnevnoj borbi sa tugom i načinu na koji se nosi sa bolom koji ne prolazi.

Preporučujemo

Lazić je otkrio da je nakon tragedije proveo nekoliko dana na Hilandaru, gde je razgovarao sa monasima koji su mu, kako kaže, pomogli da sagleda život iz drugačije perspektive.

- Oni mi daju snagu, ali ja gledam drugačije na život. Tri dana sam bio na Hilandaru i dosta sam sa monasima pričao o mnogim stvarima. Oni ti lepo otvore oči da sagledaš šta je pravi život jer oni ljudi žive u jedanaestom veku i dalje. Tamo kad odeš vidiš koliko su materijalne stvari nebitne, koliko se bahatimo i koliko su za sreću potrebne male stvari. Radim kako smatram da treba da radim. Mnogi mi sad pričaju za motor i da ne sedam na isti, svako ima zapisano dan kada će da napusti ovaj svet jer svi smo mi prolaznici, sudbina ne postoji. Nema razloga da ne vozim motor, ako mi je zapisano, pašće crep i pogodiće me u glavu i da ne nabrajam glupe primere. Radim samo kako mi srce kaže i tako su mi i tamo rekli, ne izazivaj ali živi kao što si živeo.

- Ne postoji slika gde nema osmeh, uvek je bio za šalu i veliki pozitivac. Ta energija mene nosi i ljudi kada me vide misle "on ne tuguje, prežalio je brata i kako ga nije sramota", a osmeh ne znači ništa. Tugujem u sebi i drugi ljude ne moraju da vide moju tugu, dovoljno je što je ja osetim i znam koliki je moj bol. Čovek sam koji se bavi estradnim poslom i moram da budem nasmejan, a ne da dođem na binu i budem namršten i plačem.

Pevač je dodao da prolazi kroz teške trenutke, ali da ih zadržava za sebe.

- To samo ja znam i niko više, to je nešto moje što čuvam za sebe. Ima trenutaka kada se isplačem i izvičem na sav glas, ali sam. Nisam spreman da otvorim svoju dušu jer mnogo toga imam da kažem. Ja brata ne moram da pamtim jer ga nisam ni zaboravio, on je tu i on je sa mnom. On je jednostavno uz mene i mi smo zajedno. Kada se budim i kada ležem on je uz mene i kao što sam rekao na sahrani “bato, ja se od tebe ne opraštam nikad u životu, jer ovo nije poslednji put da te vidim, ja te nosim u srcu“ i jednostavno možda će zvučati čudno, ali mi smo zajedno svaki dan.

Darko je posle smrti brata otišao na Hilandar.

- Čovek bez vere je prazan čovek i ona je najbitnija. Kada čovek izgubi veru, on luta i ne postoji. Bez vere ne možemo postići ciljeve - rekao je Darko, te otkrio da li planira da se vrati na scenu nekog velikog koncerta.

- Svakako da slede u nekom budućem periodu, ali svi znaju da sam osoba koja neće da žuri. Koncert će većim delom biti posvećen bratu i biće pesama koje je on voleo i jednu obradu staru ću da snimim. To je nešto za njega. Žao mi je samo što nismo stigli da snimimo duet, a dogovarali smo i nismo uspeli da nađemo pesmu, to me baš boli. Bože moj, moramo dalje i moramo da naučimo svi zajedno kao porodica da živimo sa tim, budemo jaki i borimo se, a ja sam tu da podignemo te temelje iz početka i da sve držimo na dlanu.

Podsetimo, emotivni koncert posvećen preminulom Draganu Laziću, bratu pevača Darka Lazića, održao se sinoć, 23. aprila, na kojem su se okupili brojni prijatelji, kolege i saradnici kako bi mu odali počast kroz muziku i sećanja.

Darko Lazić se pojavio na događaju i govorio za medije o značaju večeri i odluci da podrži organizaciju koncerta.

- Ja sam prvi ovde, ovo je lokal u kom je on često pevao. Oni su me pitali za dozvolu da naprave događaj, bilo bi glupo da se ja ne pojavim, brat mi je. Ja sam dao blagoslov. On je ovde ostavio kosti svoje, ovde je ginuo do zore. Ovde je uži krug ljudi.

On je istakao da su se okupili najbliži prijatelji i muzičari koji žele da kroz pesmu sačuvaju uspomenu na Dragana.

- Ovde su uglavnom svi njegovi prijatelji, oni pevaju ovde za njega, to je njima i bio plan, ja sam se odazvao, da i ja zapevam, ovo je sećanje na njega. Planiram da svake godine pravim memorijalni koncert za njega.

Ipak, pevač je priznao da još uvek nije spreman da izvede pesmu koja je posebno posvećena njegovom bratu.

- Imam pesmu koja je napisana namenski za njega, samo što za tu pesmu nisam spreman, jer je previše emotivna, a ja sam previše slab za to.

Darko se prisetio i poslednjih zajedničkih trenutaka i pevanja sa bratom, ističući koliko mu nedostaje.

- Skoro je moj kum dobio sina, koji je krstio mog sina, to je bilo pre dve nedelje, a samo nekoliko dana pred Draganovu tragediju, tu smo on i ja pevali poslednji put. Kada sam došao tu, u tu svečanu salu, kada sam uzeo da pevam, nisam mogao da se obuzdam, suze su krenule, to je neka bol koju samo ja osetim. Znam da bi Dragan voleo da pevam. Ja mog brata najbolje znam, iz istog stomaka smo izašli.

Na kraju, poslao je i snažnu poruku o sećanju na brata:

- Samo osmeh, on nas gleda i smeje se sa nama.

(Telegraf.rs/Blic)