Ko je Džej Vajsberg, kritičar koji je žrtve Jasenovca povezao sa ratom '90-ih i diskreditovao "Daru"

Koliko god se trudio da deluje objektivan, Vajsberg u svom pisanju otkriva da su ga verovatno inspirisale priče o "velikosrpkoj agresiji" na koje je tokom boravka u Hrvatskoj sasvim moguće naišao

Filmski kritičar Džej Vejsberg (Jay Weissberg) juče je dospeo u centar pažnje svih domaćih i regionalnih medija nakon svoje oštre kritike filma "Dara iz Jasenovca", iznete na portalu "Variety".

Preporučujemo

Vajsberg je film ocenio kao "neskrivenu propagandu" uperenu protiv Hrvata i katoličke crkve. Pritom, mora se istaći, Vajsberg nijednom nije negirao težak zločin koji su ustaše počinile tih ratnih godina, mada je broj žrtava koji je istakao - 80.000 - minimalna procena ubijenih civila NDH režima.

- Jednako neosporno, jasenovački kompleks bio je ozloglašen među logorima smrti po krvoločnosti njegovih zapovednika i njihovih podanika. Oko 80.000 logoraša, uglavnom Srba, tamo je ubijeno između 1941. i 1945. godine, i budući da je samo ime logora u srpskoj psihi ostavilo trajni trag, o njemu nikad nije snimljen igrani film - ističe Vajzberg.

On potom nastavlja:

- Ništa od ovoga nije sporno, i samo neko ko je lišen etike bi mogao da kaže da je bilo "dobrih ljudi" sa obe strane. Tvorci "Dare iz Jasenovca" ističu da je scenario proizašao iz svedočenja očevidaca, koristeći to saopštenje kako bi se ogradili od kritike. Desilo se, stoga smo iznad prekora.

- Problemi su međutim dvostruki: njegov neskriveni antihrvatski i antikatolički naboj suviše je očito dizajniran kao oružje u sadašnjim sukobima Srba i njihovih suseda, a uživanje u vizualizaciji sadizma, u kontrastu s dečjom nevinošću, gura u stranu bilo kakvo razmišljanje o opasnostima nacionalizma, ubilačkog rasizma i genocida i nadomešta ga jeftinom senzacijom i sentimentalnošću - ocenjuje kritičar.

Njegova ocena naišla je na usklik hrvatskih medija i osudu srpskih. Reagovao je čak i srpski ministar unutrašnjih poslova, a kreatori filma istakli su da su zatečeni ovom ocenom.

- Za 40 godina karijere još nisam video ovako nešto. Prvo, ovo nije kritika niti je takvom smatraju distributeri kao ni mnoge organizacije koje se bave Holokaustom. Svi su zatečeni - rekao je za "Novosti" reditelj Predrag Gaga Antonijević.

Kako je dodao, ova kritika neosporno je nanela štetu filmu.

- Ovo je jedna vrsta političke etikete koja, pre svega, ima cilj da se zbune i uplaše glasači u Američkoj filmskoj akademiji, da se "upozore" da glasajući za ovaj film glasaju za nekakvu srpsku propagandu. U toj nazovikritici, a zapravo pamfletu, ima samo jedna ili dve rečenice koje se tiču samog filma.

- Vajsberg kaže i da mu se ne sviđa kraj zbog "jeftine emocije". Možda je njemu jeftina, ali nama je bila veoma skupa, i velikom krvlju smo je platili - odgovara Antonijević.

- Većina tog njegovog teksta se bavi priznavanjem da su svi fakti u filmu istiniti, a u isto vreme se film zove propagandom i traže se neke sulude veze sa devedesetim godinama.

- Tekst će definitivno naneti štetu našem filmu, ali zbog toga je i napisan, jer je gospodin Vajsberg čest gost u Hrvatskoj, tamo drži seminare, jasno je odakle ovo dolazi.

Kada se Vajbergovo ime pretraži u Guglu zaista je jasno da je reč o kritičaru koji je upoznat sa hrvatskom kinematografijom i njenim stvaraocima.

Kao jedan od vodećih američkih filmskih kritičara, gostovao je u Zagrebu decembra 2018. godine i držao dvodnevnu radionicu za mlade kolege. On je takođe ocenjivao filmove koji dolaze iz ove zemlje, što je mnogima bilo dovoljan dokaz da je, iako ističe ustaške zločine, ovaj kritičar ipak pristrasan, tj. pod utiskom kakvih god da je priča o "velikosrpskoh agresiji i terotorijalizmu" bio možda izložen tokom boravka u susednoj državi.

Rođen u Njujorku, Džej Vajsberg trenutno živi u Rimu. Kao kritičar za  “Variety” radi od 2003. godine, a u fokusu njegovog rada su festivali u Evropi, Južnoj Americi i na Srednjem istoku. Njegov rad je smatra se veoma uticajnim. Imenovan je za direktora Giornate del Cinema Muto/Pordenone Silent filmskog festivala 2015. godine i često piše o nemim filmovima. Takođe, on je jedan od kustora "Views from the Ottoman Empire", projekta koji ima za cilj da pronađe filmove koji su snimani na prostori bivše carevine i sačuva ih upravo na toj lokaciji.

(Telegraf.rs)