Necenzurisana priča o snimanju "Lovca na jelene": Kako je Meril Strip spasila poslednji film Džona Kazalea

Postoje filmovi koji ostaju upamćeni po svojim pričama, glumcima ili nagradama. A postoje i oni čija je legenda iskovana u vatri, iza kulisa, kroz ljudske drame koje su jednako potresne kao i one na velikom platnu. Jedan od takvih filmova je, bez sumnje, remek-delo Majkla Ćimina iz 1978. godine, "Lovac na jelene". Priča o njegovom nastanku je priča o ljubavi, odanosti, ucenama, strahu i tihom buntu, koja i danas, decenijama kasnije, odjekuje hodnicima Holivuda.

Poslednji aplauz za Džona Kazalea: Ljubav i odanost pred licem smrti

Kada su se kamere upalile na setu "Lovca na jelene", jedan od glavnih glumaca, Džon Kazale, vodio je svoju poslednju životnu bitku. Dijagnostikovan mu je terminalni rak pluća, a prognoze lekara bile su surove. Reditelj Majkl Ćimino je znao za njegovo stanje. Znala je i Kazaleova životna saputnica, tada mlada i perspektivna glumica Meril Strip, koja je ulogu u filmu prihvatila pre svega da bi bila uz njega tokom njegovih poslednjih dana.

Preporučujemo

U tajnom dogovoru, Ćimino je doneo radikalnu odluku: ceo plan snimanja biće podređen Kazaleu. Sve njegove scene snimiće se prve, pre nego što ga bolest potpuno savlada. Bio je to ogroman produkcijski i logistički rizik, ali i gest dubokog poštovanja prema glumcu čija je kratka karijera već tada bila legendarna – svih pet filmova u kojima je glumio bili su nominovani za Oskara za najbolji film.

Međutim, filmski studio "Universal" nije znao za ovu mračnu tajnu. Kada su producenti konačno saznali istinu, njihova reakcija bila je brza i nemilosrdna. Zbog ogromnih troškova osiguranja i straha da glumac neće doživeti kraj snimanja, doneli su odluku da ga otpuste. Bio je to hladan poslovni potez koji je pretio da uništi ne samo viziju reditelja, već i poslednje dane jednog velikog glumca.

Tada se dogodio trenutak koji je postao deo holivudske mitologije. Meril Strip, čija je karijera tek bila u usponu, stala je ispred moćnih producenata i ispostavila ultimatum: "Ako Džon ode, odlazim i ja". Njenoj hrabroj odluci pridružio se i reditelj Ćimino. Suočen sa gubitkom dvoje ključnih aktera, studio je bio sateran u ćošak. Poslednji, presudni udarac zadao je Robert De Niro. Iz neizmernog poštovanja prema talentu svog prijatelja, De Niro je lično platio polisu osiguranja za Džona Kazalea, čime je svaka dalja rasprava o njegovom odlasku postala besmislena.

Zahvaljujući odanosti svojih prijatelja, Džon Kazale je završio svoju ulogu. Nije dočekao premijeru filma. Preminuo je u martu 1978. godine, ubrzo po završetku snimanja, sa Meril Strip pored njegove postelje. Njegova poslednja uloga ostala je večni spomenik prijateljstvu koje je pobedilo surovu računicu filmske industrije.

Protesti, pretnje i prazna stolica Roberta De Nira

Dok se na setu odvijala tiha ljudska drama, film je, i pre nego što je završen, počeo da izaziva buru u javnosti. "Lovac na jelene" je bio jedan od prvih velikih filmova koji se bavio Vijetnamskim ratom, a njegov prikaz rata bio je sve samo ne neutralan. Optužbe za rasizam, posebno zbog brutalnog prikazivanja vijetnamskih vojnika, i istorijsku netačnost scena ruskog ruleta (za koje mnogi istoričari tvrde da se nikada nisu dogodile), pretvorile su film u nacionalnu kontroverzu. Ugledna glumica i antiratna aktivistkinja Džejn Fonda javno ga je nazvala "rasističkom laži".

Ove optužbe duboko su pogodile Roberta De Nira. Glumac, poznat po svojoj metodičnoj posvećenosti ulogama, bio je slomljen idejom da je učestvovao u projektu koji se smatrao propagandnim i uvredljivim za žrtve rata. Anksioznost je rasla kako se približavala dodela Oskara, za koju je film imao čak devet nominacija.

U noći dodele nagrada, 9. aprila 1979, ispred dvorane "Dorothy Chandler Pavilion" u Los Anđelesu, atmosfera je bila na ivici ključanja. Grupa "Vijetnamski veterani protiv rata" organizovala je masovne proteste. Demonstranti su nosili transparente na kojima je pisalo "Lovac na jelene je krvava laž" i sukobljavali su se sa policijom.

De Niro, nominovan za glavnu mušku ulogu, nije mogao da podnese pritisak. Nekoliko dana ranije, obratio se Akademiji sa neobičnom molbom: da li bi mogao da prisustvuje ceremoniji, ali da sedi skriven iza scene, daleko od kamera i javnosti? Kada je Akademija odbila njegov zahtev, doneo je konačnu odluku. Te večeri, dok je ceo Holivud slavio, Robert De Niro je ostao kod kuće u Njujorku. Njegova stolica u prvom redu ostala je simbolično prazna.

Uprkos svemu, te noći je trijumfovao film. "Lovac na jelene" je osvojio pet Oskara, uključujući i one najvažnije – za najbolji film i najbolju režiju. Kontroverze su vremenom utihnule, a film je ostao upisan u istoriju kao potresna antiratna drama o uništenim životima i izgubljenoj nevinosti. Ipak, priča o njegovom nastanku ostaje podsetnik da su najveće bitke ponekad vođene kada se kamere ugase, a da su odanost, hrabrost i ljudskost vrednosti koje ni najmoćnija industrija zabave ne može da kupi ili slomi.

(Telegraf.rs)