AI filmovi, radionice; Raznovrsno je bilo drugog dana AI FilmFesta Serbia, dodeljeni sertifikati

U Palati Beograd 25. maja održan je i drugi dan AI FilmFesta Serbia, u organizaciji Fakulteta savremene umetnosti.

U petočasovnom programu, posetioci su mogli da gledaju filmove bazirane na veštačkoj interligenciji. Prema prikazanom, možemo videti koliko je tehnika napredovala. I kako je veštačka inteligencija kao alat upotrebljena za potrebu kreiranja filma.

Preporučujemo

Na početku publika je mogla da pogleda ostvarenja parterskih ustanova

Naravno, rađeni upotrebom veštačke intelogencije.

Svaki od ovih filmova nosio je svoju poruku. A pokrivene au bile različite aktuelne teme.

Kao i prvog dana, i drugi dan festivala je bio sadržajan.

Za sve zainteresovane, održana je radionica koja je nosila naziv "Ton, kamera, A(I)kcija", koji je držao prof. dr Petar Stanojlović

O radionici Ton, kamera, A(I)kcija"

U svetu filma, gde se tradicija i inovacija neprestano prepliću, pojavljuje se nova sila koja obećava da će redefinisati samo tkivo filmskog stvaralaštva – veštačka inteligencija (AI). Dok se svet navikava na njenu sveprisutnost u društvu i kreativnosti, filmski stvaraoci se osećaju poput pionira filma koji su nekada svedočili prelasku sa fotografije na pokretne slike. Da li je AI samo još jedan alat ili će trajno promeniti način na koji se filmovi stvaraju i doživljavaju?

Na Fakultetu savremenih umetnosti, u diskusiji o budućnosti filmske umetnosti, profesor je povukao paralelu između nastanka kinematografije i sadašnjeg ulaska AI u filmsku industriju. „Mi na neki način proživljavamo ono što su radili nekadašnji pioniri filma, koji su kao tehnologiju dobili pokretne slike umesto fotografija. To je bio ogroman skok, a sada se suočavamo sa sličnim izazovom“, istaknuto je.

Od "Kamera, akcija!" do "AI, akcija!"

Tradicionalna komanda "Kamera, akcija!" simbolizuje ritual početka snimanja, okupljajući kolektiv stvaraoca. Međutim, sa pojavom AI, ta se komanda, kako je duhovito primećeno, menja u "AI, akcija!". Iako je film oduvek bio kolektivna umetnost, sada se otvara mogućnost da jedan čovek, uz pomoć AI i semplova, proizvede nešto što se naziva filmom. To postavlja ključno pitanje: Gde je u tom scenariju prostor za autorstvo? Da li je autorstvo samo zamisao ili i proces njenog ostvarivanja?

Kao što je nekada film nastao kao komercijalna stvar, pre nego što je prepoznat kao umetnost, tako se i AI pre svega posmatra kroz prizmu ekonomičnosti. Mnogi vide AI kao način za smanjenje troškova produkcije. Međutim, istorija nas uči da tehnologije koje ne rezoniraju sa publikom – poput 3D televizora – brzo nestaju. „Ako se ljudi nisu kupovali 3D televizore, znači postepeno neće da se proizvode, jer to čovek neće“, naglašeno je.

Filmovi na ekranima: Individualizacija i autentičnost

Filmsko platno se smanjilo, a ekrani u našim domovima su porasli. Od zajedničkog iskustva u bioskopu, prešli smo na individualizovano gledanje sadržaja. Film nam je postao fizički dostupan, ali se istovremeno promenila i estetika. Velike scene koje su imale snažan uticaj na bioskopskom platnu gube svoju moć na malim ekranima. To je dovelo do situacije da je autorski film postao mala niša, dok je komercijalna produkcija preuzela primat.

U ovom kontekstu, postavlja se dilema: Da li će publika prihvatiti filmove generisane AI kao autentične, ili će težiti "organskim" filmovima stvorenim od strane čoveka? Analogija sa organskom hranom i industrijskom proizvodnjom je jasna – da li će potreba za onim što je autentično postati novi marketinški trend? „Da li je to vreme divljenja tehnologijom ili je upotreba za izražavanje?“, retorički je upitano.

Katarza kao odgovor: Šta film zaista nudi?

Bez obzira na tehnologiju, svrha gledanja filma ostaje ista: proživeti proces, osetiti emociju, dopustiti priči da nas pokrene. Kvalitet filma se ne meri samo tehničkim aspektima, već i sposobnošću da izazove katarzu, unutrašnji glas koji nas menja. Filmovi poput "Čudomilja", "Dogmena" ili "Troje" su primeri kako se kroz različita sredstva – od grandioznih produkcija do svedenog izraza – postiže dubok uticaj na gledaoce.

„Ima katalzično u tome kako se u ‘Troji’ organizovao sistem toga šta je čovek u svojoj, da kažem, sumanutoj ratnoj organizaciji, ili kako se heroji u ratu rađaju, da se rađaju, da se ne rađaju“, navedeno je, ističući univerzalnost katarze. Suština filma leži u njegovoj sposobnosti da priča priče, da nas oslobodi i pokrene.

U konačnici, veštačka inteligencija će svakako biti alat koji će se razvijati i transformisati filmsku industriju. Međutim, budućnost filma neće zavisiti samo od tehnoloških mogućnosti, već od toga da li će ona uspeti da zadrži ono što je suštinsko – ljudsku emociju, autentičnost i sposobnost da izazove katarzu. Da li ćemo, poput "organske hrane", tražiti filmove koji nisu rađeni u AI? Samo će vreme pokazati.

Nakon radionica, nova revija AI filmova

U pitanju su bili AI filmovi, mahom internacionalni, koji je žiri izabrao kao najbolje.

Žanrova je bilo različitih. Bilo je i istorijskih filmova, horora, autorskih i mnogih drugih.

Za sam kraj, zatvaranje festivala i dodela sertifikata

Učesnicima radionice sertifikate je dodelio prof. dr Dragan Ćalović, a na zavtvaranju festivala obratio se i direktor ove manifestacije Dalibor Marinović.

"Ono što bih ja voleo i želeo da vam kažem je da se svima zahvalim i učesnicima na radionici, takođe i autorima iz Srbije najviše koji su se potrudili da u jakom odmeru konkurencije nađu svoje mesto koje su uvek i ja te očekujem prave radove, pre svega zbog nekih novih amatera koji su se pojavili. Naravno, ovde su učestvovali neki dobitnici nagrada na velikim festivalima... Nadam se da ćemo se videti jako brzo i čestitam još jednom dobitnicima i pre svega učesnicima na radionici", rekao je Marinović.

(Telegraf.rs)