Film "More", drama na arapskom sa palestinskim tinejdžerom, izraelski kandidat za Oskara

„More“, potresna drama o palestinskom dečaku koji rizikuje život da bi prvi put otišao na plažu u Tel Avivu, predstavljaće Izrael u trci za Oskara za najbolji međunarodni film.

Film, u režiji Šaja Karmelija Polaka i produkciji Bahera Agbarije, osvojio je nagradu za najbolji film na dodeli „Ofir“ nagrada, izraelskom ekvivalentu Oskara, što ga kvalifikuje kao zvaničnog kandidata zemlje. Film je takođe osvojio nagrade za najbolji scenario, najboljeg glumca (za trinaestogodišnjeg palestinskog glumca Muhameda Gazavija), najboljeg sporednog glumca (za Kalifu Natura) i najbolju originalnu muziku.

Preporučujemo

O „Ofir“ nagradama glasa Izraelska akademija za film i televiziju, koja okuplja skoro 1.100 filmskih stvaralaca, producenata i glumaca. Veče je bilo emotivno nabijeno i poprimilo je politički ton, pošto je skoro svaki dobitnik na sceni nosio crnu majicu sa antiratnom porukom poput „dete je dete“ na hebrejskom i arapskom, i „Zaustavite rat“, dok su drugi imali slike talaca.

Prihvatajući nagradu na sceni, Agbarija je rekao: „Zahvaljujem Akademiji u ime celog tima filma ’More‘ na ovom poverenju – to se ne podrazumeva u ovim mračnim danima kada zvuci rata i buka oružja pokušavaju da ućutkaju ljudski glas.“

„Ovaj film je rođen iz ljubavi prema čovečanstvu i kinematografiji, a njegova poruka je jedna – pravo svakog deteta da živi i sanja u miru, bez opsade, bez straha i bez rata“, rekao je. „Ovo je osnovno pravo kojeg se nećemo odreći; svi smo jednaki. Ovu nagradu posvećujem svima koji veruju da jednakost i mir nisu iluzija već ljudski izbor ovde i sada.“ Agbarija, koji je Palestinac, takođe je zahvalio Izraelskom filmskom fondu na podršci filmu.

Gazavi, mlada zvezda filma „More“, kome je ovo bila prva glumačka uloga, rekao je u svom govoru zahvalnosti da želi „da sva deca žive i sanjaju bez ratova.“

Asaf Amir, predsednik Izraelske filmske akademije, rekao je: „Akademija čestita reditelju Šaju Karmeliju Polaku i producentu Baheru Agbariji na ovom snažnom i potresnom delu. Izraelska kinematografija još jednom demonstrira svoju relevantnost i sposobnost da odgovori na složene i bolne realnosti.“

„Ovo je film pun empatije – prema svim ljudskim bićima, a posebno prema svom protagonisti, palestinskom detetu čiji je jedini san da vidi more“, rekao je Amir, dodajući da „izraelska kinematografija, još jednom, dokazuje svoju relevantnost i reaguje na bolnu i složenu stvarnost.“

Snimljen na arapskom i hebrejskom jeziku, film „More“ je „osetljiv i empatičan film – prema čovečanstvu uopšte, a posebno prema svom protagonisti“, rekao je Amir.

Amir, takođe filmski producent sa zaslugama uključujući „Hazarot“ i „Plavu kutiju“, istakao je simbolično značenje odabira filma „More“ usred rata u Gazi koji besni skoro dve godine nakon smrtonosnog terorističkog napada Hamasa na južni Izrael 7. oktobra; i ponovljenih napada izraelske vlade na levičarski orijentisanu filmsku industriju, koja je takođe oslabljena pozivima na bojkot. Tek prošle nedelje, skoro 4.000 imena iz industrije zabave, uključujući holivudske zvezde poput Eme Stoun i Hoakina Finiksa, potpisalo je peticiju kojom se poziva na bojkot izraelskih filmskih institucija „saučesnica u ratnim zločinima“ u Gazi. A ranije ove nedelje, na dodeli „Emi“ nagrada, Havijer Bardem je pozvao na „komercijalnu i diplomatsku blokadu i sankcije Izraelu.“

„U surovu realnost u kojoj živimo, dok beskrajni rat u Gazi uzima strašan danak u smrti i razaranju, sposobnost da vidimo ’drugoga‘, čak i ako nije iz našeg naroda, daje mi malu nadu“, rekao je Amir. „Suočeni sa napadima izraelske vlade na izraelsku kinematografiju i kulturu, i pozivima delova međunarodne filmske zajednice na bojkot, izbor filma ’More‘ je snažan i jasan odgovor.“

Amir je takođe pohvalio činjenicu da je „More“, kao i mnogi filmovi producirani u Izraelu, „film na arapskom jeziku, nastao saradnjom jevrejskih i palestinskih Izraelaca.“

„More“ je bio jedan od nekoliko antiratnih filmova u konkurenciji za „Ofir“ nagrade, pored filma „Da“ Nadava Lapida i filma „Kiseonik“ Netali, a svi su finansirani uz pomoć Izraelskog filmskog fonda.

Reditelj Uri Barbaš dobio je nagradu za životno delo na dodeli „Ofir“ nagrada i iskoristio je priliku da apeluje na zemlju da „zameni režim koji je objavio rat izraelskom društvu“.

„Stvaraćemo, svi zajedno, Jevreji i Arapi, religiozni i sekularni. Svi zajedno ćemo iskoreniti zlo iz naše voljene zemlje. Svetost života, zaštita života i lik ljudske osobe ne smeju imati etničke ili geografske granice“, rekao je Barbaš. „Naša je sveta dužnost da sve kidnapovane vratimo u okrilje njihovih porodica, i odmah, da okončamo prokleti rat i zamenimo režim ’zavadi pa vladaj‘ koji je objavio rat izraelskom društvu“, nastavio je.

Nagrada za najbolji dugometražni dokumentarni film pripala je reditelju Tomu Šovalu za njegov film „Pismo Davidu“ o Davidu Kuniju koji je glumio u njegovom debitantskom filmu „Mladost“ i kojeg je Hamas oteo iz kibuca Nir Oz 7. oktobra 2023. godine.

Šoval, koji je nosio crnu majicu sa fotografijama Davida i Arijela, rekao je na sceni da „Ovaj film ostaje nedovršen i može biti završen samo povratkom svih talaca.“

„Živimo u ambisu, pokušavamo da hodamo i vidimo u tami, a svi znamo da je to nemoguće. Naučio sam da je život najvažnija stvar. Vrednost ljudskog života, svakog čoveka je sveta, a čovečanstvo je ljudsko kada vidi druge ljude; spasava, štiti, neguje“, nastavio je Šoval.

(Telegraf.rs/izvor: Variety)