Izložba „Kosamdesete“ Branislava Petrića u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine

Izložba „Kosamdesete“ umetnika Branislava Petrića biće otvorena 29. oktobra u 19 časova u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine i trajaće do 14. januara 2027. godine. Kustos izložbe je Branko Popović, kustos iz MSUV je Vladimir Mitrović, dok je kustos iz kuda.org Zoran Pantelić.

Branislav Petrić (1959) svoju umetničku praksu uspostavlja u kontekstu postmodernističkog zaokreta 80-ih godina prošlog veka obeleženog brisanjem granica između formi i žanrova, visokog i niskog, avangardnog i retro, originala i kopije. Njegovo inicijalno delovanje se vezuje za fenomen nove slike koji je deo šireg pokreta nove umetnosti osamdesetih u Jugoslaviji. Početkom 90-ih Petrić emigrira u Italiju i stupa u kontakt sa rimskom umetničkom scenom i tada aktuelnim neokonceptualnim i relacionim praksama. U drugoj polovini 90ih ulazi u novu kolaborativnu fazu stvaralaštva kroz saradnju sa Stanišom Dautovićem a koja kulminira početkom 2000ih pokretanjem postmedijskog kolektiva Happy Trash Production.

Preporučujemo

Izložba „Kosamdesete“ predstavlja dva vremenski odvojena perioda u Petrićevom samostalnom radu. Prvi period je podeljen u dva poluvremena. Prvo poluvreme je vezano za drugu polovinu osamdesetih godina, dok je Petrić bio jedan od ključnih aktera novosadske alternativne umetničke scene, kada ga težnja da postigne više od slike vodi ka skulpturi, instalaciji i performansu. Drugo poluvreme sledi nakon odlaska u Rim kada kroz seriju neokonceptualnih radova razvija ideju stambene zgrade kao dispozitiva za eksperimentisanje jednog novog hibridnog oblika zajedničkog života i stvaranja. Drugi period Petrićevog samostalnog delovanja započinje sredinom prošle dekade a karakteriše ga povratak slikarskom postupku. Dok su radovi iz prvog ranog perioda u svoje vreme bili često izlagani u zemlji i inostranstvu, radovi iz aktuelne zrele faze se ovom izložbom prvi put predstavljaju široj publici.

Izložba „Kosamdesete“ artikuliše se kroz četiri tematska segmenta koji zauzimaju različite nivoe i prostore Muzeja od kojih se neki po prvi put aktiviraju za izlaganje. Postavljena od suterena do krova izložba odražavaju prostornu organizaciju stambene zgrade koja se provlači kao centralni vizuelni i simbolički motiv kroz celokupno Petrićevo stvaralaštvo.

Segment - Više od slike – postavljen u suterenskoj galeriji Muzeja kao zvučno-ambijentalna instalacija predstavlja rekonstrukciju (re-staging) dve ključne Petrićeve izložbe sa kraja 80-ih: Rituali 88 (Spens, Novi Sad, 1988) i Kuća (Srpsko Narodno Pozorište, 1990). Kroz specifičan postupak vizuelno-zvučnog remixa ovaj segment objedinjuje u ambijentalnu celinu prostorne instalacije i slike-predemete sa muzičkim kompozicijama ansambla Ritual Nova.

Segment – Realna utopija – postavljen u ulaznom delu velike sale na spratu Muzeja predstavlja projekat Palazzo Sacro (Sveta Zgrada) koji Petrić razvija tokom prve polovine 90-ih, u različitim formatima i na različitim lokacijama. Motiv stambene zgrade prisutan od najranijih radova iz 80ih ovim projektom biva sublimiran kroz koncept, i idejni nacrt, stambene zgrade kao muzeja. Vizuelnom intervencijom umetnika na arhitektonskom elementu velike sale koji povezuje sprat sa krovom Muzeja, ali i celokupnom prostornom organizacijom postavke „od podruma do krova“, zgrada MSUV-a biva privremeno transformisana u utopijski prostor Muzeja Svete Zgrade.

Segment - Reciklaža umetnosti – postavljen u velikoj sali daje uvid u Petrićevu aktuelnu produkciju koju odlikuje povratak slikarskom postupku kroz specifičan proces reciklaže i miksanja kako sopstvene umetničke produkcije iz 80-ih godina (auto-asortiman) tako i starih fotografija, novčanica i slika pronađenih po buvljim pijacama. U radovima iz ove faze autor sprovodi svojevrsnu rekonceptualizacija vremena kroz retrodatiranje slika u 60e, 70e i 80e godine prošlog veka shodno sopstvenom vizuelnom, i emotivnom, doživljaju. Tim gestom umetnik ironično, ali i kritički, preispituje dominantne obrasce percepcije vremena, vrednovanja umetničkih dela, tumačenja i pisanja istorije (umetnosti), te promišlja odnos savremenosti i prošlosti.

Segment - Urbani rituali - je povezujući izvođački segment izložbe koji sadrži prateće programe - zvučne sesije, performanse, projekcije i javne razgovore - koji reflektuju i preispituje percepcije, koncepte i kontekst scene 80-ih i genezu do danas. Centralni mesto odvijanja programa je instalacija postavljena u foajeu na spratu Muzeja koja reprodukuje idealizovani prostor Petrićevog ateljea na Petrovaradinskoj tvrđavi koji je u drugoj polovini 80ih bio jedno od kultnih mesta okupljanja novosadske umentičke scene.

Poseban deo segmenta Urbani rituali čini instalacija „Novi Sad - Lost&Found - Grafički prikaz vremenske putanje Kosamdesetih“ u produkciji kuda.org. Kroz grafički prikaz vremenskog protoka po godinama „Lost&Found“ prikazuje događaje, mesta i protagoniste novosadske alternativne scene 80ih i posetiocima omogućava da sagledaju specifični kulturni kontekst u kom Petrić započinje svoju umetničku praksu.

Prateći programi se odvijaju vikendima tokom trajanja izložbe a prva serija programa realizuje se neposredno nakon otvaranja u petak 30. i subotu 31. oktobra.

Program će u petak, 30. oktobra, početi u 18 časova performansom „Na taj veseli dan kulture“ slovenačkog umetnika Tomaža Groma, koji kombinuje zvuk, video i interakciju sa publikom. U 19 časova uslediće solistički klavirski koncert Stevana Kovacsa Tickmayera, dok će od 20 časova biti izveden performans „Furioso“, u kojem učestvuju Nataša Živković, Szymon Gąsiorek i Ilia Belorukov.

U subotu, 31. oktobra, program počinje u 17.30 časova okruglim stolom povodom knjige „Graničnim područjima zaboravljenih vremena“ Stevana Kovacsa Tickmayera, koju je 2025. godine objavio novosadski Noizac. Razgovor o knjizi biće prvi od tri predviđena panela o fenomenologiji alternativne scene 80ih i predviđa učešće Branislava Petrića, Slobodana Tišme, Stevana Kovacsa Tickmayera, Zorana Pantelića, Gordane Nonin i Dušana Mihaleka. Muzički program nastavlja se u 19 časova koncertom dua Ilia Belorukov – Tomaž Grom, dok će od 20 časova biti izveden performans „Gravitacija tišine“ Tomaža Groma, u produkciji ljubljanskog Zavoda Sploh, uz učešće Nataše Živković i Szymona Gąsiøreka.

U okviru pratećeg programa izložbe biće održane i Radionice za decu „Reciklažom do umetnosti“ koju vode stalni saradnici MSUV - Studio Mano i akademska slikarka Dejana Nešović. Termini radionica biće subotom od 11:30 do 13 časova, od 7. novembra do 19. decembra. Pored radionica za decu biće upriličena i vođenja kroz izložbu sa umetnikom, kustosima i njihovim gostima.

Branislav Petrić (1959) je diplomirao slikarstvo na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi profesora Jovana Rakidžića (1983). Tokom osamdesetih se bavi slikarstvom i skulpturom, samostalno i kao član grupe EMISAO. Početkom devedesetih odlazi u Italiju gde aktivno učestvuje u umetničkom životu Rima ulazeći u novu, neokonceptualnu i relacionu fazu u kojoj primat preuzimaju instalacije i performans. Sarađuje sa stvaraocima iz oblasti muzike, filma, video art-a, pozorišta, i nauke i izlaže u brojnim međunarodnim institucijama kao sto su Galerija ŠKUC (Ljubljana), Galerija ULUS-a i Doma Omladine (Beograd), Muzej Makedonije (Skoplje), La Chambre Blanche (Kvebek), Museo Luigi Pigorini i MAXXI (Rim), Bienalle di Venezia (Venecija), itd. Od sredine devedesetih sarađuje sa naučnikom i umetnikom Stanišom Dautovićem na projektima u kojima se ukrštaju umetnost i tehnologija. Od početka dvehiljaditih deluje u okviru multimedijalnog kolektiva Happy Trash Production (HTP). Uz opsežnu izlagačku delatnost, sa četrdesetak samostalnih i preko pedeset kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu, Petrić se bavi i video scenografijom za koncerte i pozorišne predstave. Aktivan je i kao restaurator ikona i slika. Od 2014. Petrić se paralelno sa navedenim aktivnostima vraća slikarskom postupku koji je karakterisao početak njegove umetničke prakse. Živi i deluje na relaciji Rim – Novi Sad. Sebe definiše kao IJ (Image Jockey).

Izložbu su podržali Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, Ministarstvo za kulturu Republike Slovenije i Grad Ljubljana uz učešće gostiju iz Zavoda Sploh, Italijanski institut za kulturu u Beogradu, kao i Pro Helvetia.

(Telegraf.rs)