Pravi Mordor: Kako je ekipa "Gospodara prstenova" snimala epske bitke usred poligona za bombe

Vigo Mortensen i Orlando Blum, zajedno sa stotinama statista, glumili su smrtonosne okršaje u okruženju gde su bombe i artiljerijske granate virile iz zemlje, a svaki korak nosio je rizik.

Za milione fanova "Gospodara prstenova", bitka kod Crne Kapije u "Povratku kralja" predstavlja vrhunac epske borbe dobra i zla. Prizori Aragorna, Legolasa, Gandalfa i ostatka slobodnih naroda koji se suprotstavljaju Sauronovoj vojsci u pustom, opustošenom pejzažu Mordora, utisnuli su se duboko u kolektivnu svest. Međutim, malo ko je svestan šokantne istine: glumci i ekipa nisu se borili samo protiv izmišljenih orka, već i protiv veoma realne, smrtonosne pretnje koja je virila iz zemlje - aktivnih eksplozivnih naprava novozelandske vojske.

Preporučujemo

Ova neverovatna priča sa snimanja, koju su podelili članovi ekipe, uključujući i glavne zvezde filma, otkriva da je potraga za autentičnim Mordorom dovela do jednog od najopasnijih filmskih setova u istoriji kinematografije.

Potraga za pustoši: Od idile Novog Zelanda do post-apokaliptičnog pejzaža

Reditelj Piter Džekson i njegov tim imali su monumentalni zadatak da pronađu lokacije koje će verno oživeti bogati svet Dž.R.R. Tolkina. Dok je Novi Zeland nudio prelepe, bujne šume i mirne reke za Šajr i Rivendal, Mordor je zahtevao nešto sasvim drugačije - potpuni kontrast. Trebalo je pronaći prostranstvo bez ikakve vegetacije, sumorno i opustošeno, koje bi dočaralo surovu Sauronovu zemlju.

"Kada smo snimali scene ispred Crne Kapije u 'Povratku kralja', morali smo da pronađemo mesto na Novom Zelandu koje je bilo nekako pusto, bez vegetacije," priseća se jedan od članova filmske ekipe. "Problem je bio, međutim, što je to bilo isto mesto gde je vojska Novog Zelanda testirala prave bombe i artiljeriju."

Ono što je isprva delovalo kao savršeno rešenje za vizuelne zahteve filma - prirodno pusti plato koji je idealno odgovarao viziji Mordora - ubrzo se pretvorilo u noćnu moru. Zemljište, koje je Džeksonov tim pažljivo odabrao zbog svoje ogoljene, post-apokaliptične estetike, zapravo je bio aktivni poligon za gađanje Novozelandske odbrambene vojske.

Jeziv brifing uz doručak: "Ovo je bomba. Ne dirajte je."

Prvog dana snimanja na ovoj lokaciji, glumci i tehničari okupili su se u velikom šatoru za doručak. Atmosfera je bila ispunjena uobičajenom jutarnjom rutinom - miris jaja i slanine mešao se sa iščekivanjem snimanja jedne od najvažnijih scena filma. Tada je pred njih stao vojni oficir, čija je smirena, gotovo rutinska prezentacija ubrzo razbila svaku iluziju o bezbednosti.

"Ovaj oficir vojske je došao," priseća se jedan član ekipe, "i stao ispred nas dok smo svi jeli naša jaja i slaninu ujutro, ili šta god smo već jeli."

Ono što je usledilo bio je šokantan brifing koji se nikada neće zaboraviti. Oficir je, pokazujući na dijagrame ili čak inertne primerke, izrekao reči koje su ledenom ježile sve prisutne:

"Ovo je bomba. Ovo je raketa. Ne dirajte ih!" ponovio je on. "Sve ove stvari možete naći ovde. Ne dirajte ih."

Ali, najjezivije upozorenje tek je usledilo: "Ima mina zakopanih u zemlji." Zemlji, po kojoj će Vigo Mortensen, Orlando Blum i stotine statista i članova ekipe trčati, boriti se i padati.

Glumci u srcu opasnosti: "Peraje bombe viri iz zemlje"

Za zvezde filma, kao što su Vigo Mortensen u ulozi Aragorna i Orlando Blum kao Legolas, uloga je zahtevala ne samo dramatičnu interpretaciju, već i fizičku izdržljivost. Bitke su bile koreografisane do najsitnijih detalja, sa intenzivnim borbama mačevima, skakanjem, padanjem i interakcijom sa terenom. Zamislite samo pritisak: dok glumite životnu opasnost, istovremeno ste svesni stvarne pretnje tik ispod površine.

"Nalaziš se usred borbe i sličnih stvari, i pogledaš dole i, gle čuda, ima peraja bombe koja viri iz zemlje," ispričao je jedan od svedoka, opisujući jeziv pronalazak usred scene.

Ekipa je doslovno "prekopavala zemlju", snimajući scene u kojima su stotine ljudi simulirale haos rata, trčeći, skačući i padajući. Svaki korak, svaki skok, svako prevrtanje po zemlji moglo je da otkrije smrtonosnu tajnu ispod površine. Svest o tome da se u svakom trenutku može naići na neeksplodiranu napravu bila je konstantna, stvarajući neverovatnu tenziju na setu.

"Manje bombi": Mračne šale i herojska posvećenost

Iako su preduzete neke mere predostrožnosti, poput postavljanja traka koje su kordonirale određene delove poligona, odgovor vojske na pitanje o bezbednosti bio je više nego ironičan.

"Imali su neke trake koje su kordonirale određene oficire u tom području," priseća se jedan član ekipe. "Ali ja sam pitao: 'Da li to znači da smo unutar ove trake sigurni?'"

Odgovor oficira, koji je najbolje opisao apsurdnost situacije, postao je deo filmskog folklora: "Ne, ali ima manje bombi tamo gde ste vi nego sa druge strane te trake."

Ova mračna šala podvukla je svakodnevnu realnost sa kojom su se suočavali. Pored toga, vojnici su bili konstantno prisutni, pregledajući teren i uklanjajući eksplozivne naprave koje su se, uprkos čišćenju, i dalje pojavljivale ili su bile otkrivene intenzivnim aktivnostima na snimanju. "Konstantno tokom dana bi dolazili i uklanjali ih," dodao je drugi član tima, opisujući rutinsku, ali opasnu operaciju.

(Telegraf.rs)