Najavljena premijera "Hajduka u Beogradu": Putovanje kroz bezbrižno detinjstvo, posveta Gradimiru Stojkoviću

Beograd se sa nestrpljenjem priprema za premijeru filma "Hajduk u Beogradu", prve filmske ekranizacije istoimenog kultnog romana Gradimira Stojkovića. Gala premijera zakazana je za utorak, 11. novembra, u mts Dvorani, a veliko interesovanje javnosti ogleda se u rasprodata tri termina, uključujući i onaj glavni, večernji, u 19:30 časova.

Na nedavnoj konferenciji za novinare, glumačka i autorska ekipa filma podelila je emotivne utiske sa snimanja, izazove realizacije i duboku posvećenost projektu, naglašavajući da je film posvećen pokojnom autoru romana, Gradimiru Stojkoviću.

Preporučujemo

Reditelj Milan Todorović: Izazov prenošenja duha knjige i omaž autoru

Milan Todorović Toki, reditelj filma, otkrio je da je proces montaže trajao do poslednjeg trenutka, svedočeći o velikoj posvećenosti. „Verovali ili ne, ja sam prvi put pogledao završen film sinoć, jer smo ga radili do tri ujutru. Stigao je bukvalno u poslednjoj sekundi,“ rekao je Todorović, objašnjavajući pritisak stvaranja filma. Istakao je da je obilan materijal sa snimanja bio „fenomenalan“, a da je film prvobitno trajao duže od sadašnje verzije. „Ipak, mislim da je ovo prava mera za ovaj film, i nadam se da smo uspeli da prenesemo duh knjige Gradimira Stojkovića,“ dodao je.

Todorović je posebno naglasio duboku emotivnu vezu sa projektom i omaž autoru: „Gradimir Stojković, nažalost, nije više sa nama, iako je bio prilično uključen u realizaciju filma, čak je video i prve scene koje smo snimali i bio je jako zadovoljan. Žao mi je što nije dočekao da vidi završen film, ali verujem da je film u potpunosti posvećen njemu i sav odisao duhom koji je on imao u svojim knjigama.“

Snimanje i glumačka ekipa: Nostalgija i pomešana osećanja

Proces snimanja bio je podeljen u nekoliko faza tokom gotovo godinu dana. Počelo je prošlog decembra sa porodičnim scenama u stanu, nastavljeno školskim scenama tokom zimskog raspusta, a završeno je prolećnom ekskurzijom na Tari. Ova fragmentacija je, kako su glumci objasnili, omogućila dublje uranjanje u različite aspekte priče.

Sloboda Mićalović, koja tumači ulogu majke, opisala je svoje iskustvo kao „putovanje vremenskom mašinom“. „Ja sam 81. godište i kada sam ušla u stan koji su napravili za snimanje, kao da mi je neko vratio u vreme kada sam ja bila klinka. Telefon, detalji, ukrasi u kući – sve mi je bilo toliko dirljivo,“ rekla je Mićalović. Istakla je da je njen lik prototip snažne majke, hrabre žene koja se bori za svoju porodicu i ideale muža, spremna da napusti sigurnu sredinu kako bi očuvala porodičnu zajednicu. „To je nešto što je stvarno fantastično“, dodala je, podvlačeći da je „ta porodica zapravo bila baza, a ne šminka i stil“. Sloboda se sa osmehom prisetila: "Koliko god smo radili, radili smo i preko 12 sati, ja sam bila toliko srećna. Mama me je dočekivala kući i brinula se za moje zdravlje, pitala me da li ću uspeti da ostanem zdrava. Ja sam dolazila sa toliko velikim osmehom i ona se čudila jer nije mogla da veruje da neko može nešto ovoliko da voli koliko ja volim."

Dragan Mićanović, u ulozi oca, podelio je duboke lične reminiscencije, ali i tešku realnost koja je obeležila 80-te. „Ja se samo tih 80-ih pamtim. To je jedan period života koji je bio detinjstvo, prelepo, malo mesto, lepo društvo prijatelja, isto kao što su i oni u filmu. Svi smo pravili raznorazne nerede, zaljubljivali se. To je bezbrižno detinjstvo,“ kazao je Mićanović.

Srđan Timarov, koji igra profesora fizičkog priznao je da je ulogu posvetio omiljenom filmu "Lajanje na zvezde", snimanom upravo u osnovnoj školi "Jovan Dučić", gde su snimane i scene "Hajduka". Humoristično je dodao da je ulogu gradio na "oruk" i "čistu snagu", posebno ističući fizičku izdržljivost. Dimaro je takođe odao priznanje reditelju: „Ceo projekat i zaslužan i dobri duh ovog filma je Toki. On je uspeo da prvo dobije prava, da se izbori za to, ne nimalo lako, i da mi imamo priliku da uradimo nešto časno, čestito, lepo i plemenito, što se vrlo teško i retko dešava u našoj kinematografiji i u našoj stvarnosti.“

Glumica Ana Lečić, koja tumači ulogu razredne starešine, detaljno je opisala saradnju sa mladim glumcima, ističući posebnu energiju koju su doneli na set. „Sa decom je bilo puno drugo raditi. I oni su dolivali tu pleniju i optimizam i želju za radom. Sad onaj koji je bio u organizaciji, verovatno ne bi rekao da je isto uživao, jer ga je trebalo hvatati i trebalo je slediti, mnogo ih je! Ali, što se tiče saradnje u kadru, s njima je bilo mi je predivno i vrlo je učinila da se sa mnom radi i vrlo je učinila da se Andrej igrao,“ rekla je Lečićeva.

Prisećajući se ponude za ulogu, Ana je otkrila da je osećala veliku odgovornost i ponos: „Ja sam bila studentkinja kada je izašao film ‘Lajanje na zvezde’. Meni je bilo predivno to je prototip majke, žene koja je dovoljno hrabra da ide za svojom porodicom. Ja sam bila počastvovana da uopšte budem deo ove priče.“ Naglasila je da joj je Milanova ponuda za ulogu razredne bila veliko priznanje: „Kad je Toki predložio, ponudila mi je ulogu zvezda, što sam bila sigurna da mogu da igram. Hvala na poverenju, jer sam bila na početku karijere, i dao mi je poverenje da nosim tako predivnu ulogu. Stvarno je uživanje raditi u nečemu što nekako kao da je ostvario svoj dečački san.“

Mlada generacija glumaca: Oživljavanje likova i radost stvaranja

Mlada ekipa, koju čine Anja Sofija, Andrej Kustjuk i Todor Jovanović, donela je svežu energiju i entuzijazam na set.

Sofia Trifunović, u ulozi Vesne, otkrila je dirljivu priču o svom angažmanu. „Moja mama je tu knjigu pročitala pre nego što sam ja krenula u školu, a ja sam na stolu videla da se snima film ‘Hajduk u Beogradu’. Zamolila sam Tokija da idem na probno snimanje i dobila sam ulogu,“ rekla je Sofia, dodajući da joj je bilo izuzetno drago što je mogla da oživi lik Vesne. „Htela sam da dokažem sebi, Tokiju i svima da ja ovo mogu da uradim, ali najviše mami,“ istakla je. Posebno ju je fasciniralo razumevanje duha 80-ih: „Razumela sam duh 80-ih tako što sam gledala filmove, slušala muziku.“ Iako su snimanja bila duga, često i preko 12 sati, Sofia je priznala: „Bila sam toliko srećna, dolazila sam kući sa najvećim osmehom.“ Kao najdražu scenu, izdvojila je onu na Tari, u šumi, gde je, kako je rekla, morala nekoliko puta da padne: "Bila je vrlo izazovna i vrlo zanimljiva."

Andrej Kustjukov, koji igra Himalaju, priznao je da mu je drago što mu je Toki poverio ulogu „mišićavog, kockastog“ lika, iako se njegov lik u knjizi ne pojavljuje u tolikoj meri. Andrej je istakao da mu je saradnja sa profesionalnim glumcima bila „najveća nagrada“ i prilika da uči, budući da želi da se bavi glumom.

Todor Jovanović, u ulozi Hajduka, izrazio je kombinaciju zbunjenosti i uzbuđenja pred premijeru. „Ja sam mnogo zbunjen i nisam svestan da je za nekih 24 sata premijera filma. Apsolutno nemam nikakav osećaj,“ rekao je Todor, ali je izrazio uverenje da će film biti dobar i da je ekipa odradila „odličan posao.“ Kao omiljenu scenu, izdvojio je tuču u toaletu, opisujući je kao „najzanimljiviju“ i, neočekivano, „jako brzo odrađenu“.

Produkcija i budućnost: Iznad očekivanja

Producentkinja Anabela  pružila je uvid u logistiku snimanja. "Snimali smo 30-ak dana. Bilo je vrlo izazovno, ali njima (deci) je bilo isključivo zabavno, dok je nama bilo malo stresno voditi ih na ekskurziju," rekla je, uz osmeh, osvrćući se na rad sa mladim glumcima. Snimalo se na raznim lokacijama, uključujući Pančevo, Beograd, Mramorku (mesto gde je u jednom periodu života živeo Gradimir Stojković), Tjentištu.... Producentkinja je izrazila ponos na "male profesionalce" koji su "veoma talentovani".

Reditelj Milan Todorović je, odgovarajući na pitanje o mogućim nastavcima i seriji, potvrdio da postoji dosta materijala, s obzirom na hronološki redosled knjiga. „Postoji mogućnost naravno, ukoliko neki ljudi budu zainteresovani, da se ovo proširi, čak i od samo ove prve knjige da se napravi, šta znam, možda čak i četiri epizode“, rekao je Todorović. Međutim, naglasio je: „Ja to ne bih radio ukoliko se ne bi stvarno radila i serija ovih nekih nastavaka, zato što mislim da taj lik zaista zaslužuje da se vidi šta je s njim i u ovim kasnijim izdanjima romana, i kako se on razvijao kroz roman.“

(Telegraf.rs)