"Ti naši junaci nisu imali pravo na grešku": Reditelj Nemanja Ćeranić o filmu "Ruka pravde"

Istorijski triler i dinamična špijunska priča „Ruka pravde“, u režiji Nemanje Ćeranića, beogradsku premijeru imaće 17. novembra u Sava centru. Film publici otkriva kako se pojedinac, suočen sa velikim istorijskim događajima i ličnim osećajem za pravdu, odlučuje na potez koji će mu zauvek promeniti život.

Gostujući u „Beogradskoj hronici“, reditelj Nemanja Ćeranić objasnio je ko su zapravo junaci ovog ostvarenja i u čemu se krije istorijska i dramska specifičnost ovog poduhvata:

Preporučujemo

„'Ruka pravde' je film o Blagoju Jovoviću i ljudima koji su bili u toj organizaciji i koji su uspeli da izvrše atentat na Antu Pavelića. Ono što jeste zanimljivo je da moramo znati da ti ljudi nisu radili ni za jednu tajnu službu. Jako se često pravi neka analogija na hvatanje Ajhmana od strane Mosada, i znajući da je Mosad tad još 60-ih, kad su hvatali Ajhmana u Argentini, imali ozbiljne resurse i ozbiljnu organizaciju, pa su uspeli da ga deportuju ovde, da mu sude u Izraelu. Ovaj čin ovih ljudi, koji su bili Srbi iz emigracije, su uspeli da se nekako organizuju, da napuste nekako neke svoje živote koje su vodili tamo i da na najteži mogući način uspeju nekako da lociraju Pavelića, pre svega, i da zapravo Blagoje na kraju izvrši atentat. Zapravo, on je pucao na Pavelića, a Pavelić je poginuo godinu i po dana u Madridu od posledica ranjavanja.“

Govoreći o tome kako je priča došla do njega, Ćeranić navodi da je ideja potekla od razgovora sa profesorom Nebojšom Pajkićem, nakon čega je usledilo opsežno istraživanje literature, poput knjiga Tihomira Burzanovića i svedočenja Blagojeve ćerke, Marije Jovović:

„Ti naši junaci, koje ćete imati prilike da gledate u filmu, nisu imali pravo na grešku. Dovoljan je samo bio jedan pogrešan korak i njihovi životi bi bili ugroženi i, ako ne, verovatno bi ih locirali i ubili od strane ustaške emigracije, tako da mi smo to spakovali u jedan špijunski triler i ja se nadam da će se publici dopasti.“

Iako se motiv osvete često provlači kroz Ćeranićev dosadašnji opus, reditelj ističe da je u ovom slučaju reč o nečemu mnogo uzvišenijem od privatnog poriva:

„Ovo je jedini film gde zapravo osveta nije lična. Moramo biti svesni toga da je Blagoje imao jedan sređen život u Buenos Ajresu, da je imao ženu i da je imao dobar posao — on je bio vlasnik jedne firme koja je proizvodila pampure za vina — i da je u takvim okolnostima, kada je saznao da se Pavelić možda krije u gradu u kome on živi, shvatio da želi da locira i da dođe do njega. Tako da, evo pogledajte u današnjici, kada posmatramo današnjicu koliko su ljudi nekako previše posvećeni sebi i gledaju svoja posla, taj čovek je, ne iz ličnih razloga, već iz razloga prema žrtvama koje su se desile za vreme Drugog svetskog rata u Jasenovcu i ostalim logorima, Blagoje odlučio da, onda kada institucije zakažu, uzme pravdu u svoje ruke.“

Poseban pečat filmu daje činjenica da je sniman na autentičnim lokacijama u Argentini, gde je dočarana specifična atmosfera pedesetih godina prošlog veka:

„Buenos Ajres jeste bitan grad, i ne samo zbog... naravno da to jeste autentično, ali isto tako je bitno da prikažemo jedan grad koji izgleda fenomenalno, čija je atmosfera neverovatna, gde usred bela dana možete videti neke ljude koji igraju tango i da... i prosto da u toj jednoj atmosferi zapravo postoje neki ljudi, tajanstveni, misteriozni, koji mogu da prođu pored vas, a da su povezani i da su ratni zločinci koji su prosto dobili azil od Perona.“

Nakon beogradske premijere zakazane za 17. novembar u Plavoj dvorani Sava centra, film „Ruka pravde“ biće prikazan 18. novembra u Novom Sadu, a od 19. novembra kreće u redovnu bioskopsku distribuciju širom Srbije.

(Telegraf.rs/izvor: RTS, Emisija "Beogradska hronika")