Sećanje na jedan od najluđih intervjua Leslija Nilsena: Urnebesne scene su se dešavale iza njegovih leđa

U analima televizijskih intervjua postoje trenuci koji prevazilaze puku promociju i postaju legendarne anegdote, svedočanstva genijalnosti i humora koji ne poznaje granice. Jedan takav trenutak, koji savršeno sažima esenciju komedije Leslija Nilsena, dogodio se 1994. godine u srcu Kopenhagena. Ono što je trebalo da bude standardni razgovor za dansku televiziju TV2 Lorry, pretvorilo se u majstorsku predstavu apsurda, gde je glavni glumac bio jedina osoba koja nije bila svesna predstave koja se odigrava iza njega.

Te godine, svet je sa nestrpljenjem iščekivao treći i poslednji nastavak sage o poručniku Frenku Drebinu - "Goli pištolj 33 1/3: Poslednja uvreda". Lesli Nilsen, tada na vrhuncu slave kao neprikosnoveni kralj "deadpan" komedije, krenuo je na svetsku turneju. Jedna od stanica bio je i Kopenhagen, a zadatak da od njega izvuče zanimljive odgovore dobio je novinar Adrian Lojd Hjuz.

Preporučujemo

Ideja je bila đavolski jednostavna, a genijalna u svojoj suštini: intervju će biti snimljen u autentičnom okruženju policijske stanice, ali sa jednim dodatkom. Iza Nilsenovih leđa, dvojica vrsnih danskih kaskadera, Bo Tomas i Klaus Hjuler, dobili su slobodu da improvizuju i stvaraju potpuni haos, simulirajući najluđe scene iz filmova koje je Nilsen promovisao.

Dok je Nilsen, lica kamenog poput spomenika i sa ozbiljnošću dramskog glumca kakav je nekada bio, odgovarao na pitanja, pozadina se pretvorila u scenu iz crtanog filma. Kaskaderi su se rvali, jedan je gurao drugog preko stola, saplitali su se, udarali glavom o lampe, a u jednom trenutku, ispred prozora je protrčao čovek čija je jakna bila u plamenu. Vrhunac apsurda je dostignut kada su se dvojica "policajaca" posvađala, a jedan je drugom nasilno gurnuo glavu u kantu za smeće.

Ključ Nilsenove magije ležao je u njegovoj apsolutnoj posvećenosti iluziji normalnosti. Na pitanje o napornom rasporedu turneje, on je mirno odgovarao: "Pa, vidite, upravo sam stigao... bio sam u Oslu, a pre toga u Hamburgu...". Svaki njegov gest, svaka pauza, bili su savršeno odmereni, stvarajući neverovatan kontrast sa anarhijom koja se odvijala samo metar iza njega. Upravo je ta njegova sposobnost da ostane "prav" u najneverovatnijim situacijama bila temelj njegovog komičarskog stila.

"Posao policajca je ozbiljan posao, morate razumeti", izgovorio je u jednom trenutku, ne trepnuvši, dok je jedan od kaskadera vukao drugog po podu. Ta rečenica, izgovorena u tom kontekstu, postala je kvintesencija lika Frenka Drebina - čoveka potpuno nesvesnog haosa koji sam stvara.

Intervju je takođe pružio i uvid u ličnu stranu glumca. Na pitanje o svom prezimenu koje zvuči "užasno danski", Nilsen je sa osmehom potvrdio: "Moj otac je bio iz Danske, iz Esbjerga. Otišao je u Kanadu i tamo postao policajac. Pripadnik Kraljevske kanadske konjičke policije. To je moja porodica." Ironično, dok je pričao o svom ocu, policajcu, iza njega su se "policajci" ponašali kao deca u zabavištu.

Kraj intervjua je krunisan jednim od najpoznatijih gegova iz samog snimka. Dok se zahvaljivao novinaru, Nilsen je ležerno uzeo termos sa kafom i počeo da sipa u šoljicu. Nastavio je da sipa i kada je šoljica bila puna, prelivajući vrelu tečnost po tacni i stolu, sve vreme se smejući i gledajući pravo u kameru, kao da je to najprirodnija stvar na svetu. Bio je to savršen, poslednji pozdrav u stilu Frenka Drebina.

Decenijama kasnije, zahvaljujući digitalnom dobu, ovi snimci su ponovo isplivali na površinu i postali viralni hit. Mlađe generacije su otkrile genijalnost čoveka koji je umeo da bude smešan bez izgovorene šale. Ovaj intervju nije bio samo reklama za film. Bio je to Lesli Nilsen u svom najčistijem obliku - majstor apsurda, čovek čija je najveća snaga ležala u tome da nas ubedi da je on jedina normalna osoba u potpuno ludom svetu. I zato ga se, sa osmehom, sećamo i danas.

(Telegraf.rs)