Predstavljen film "Karmadona": Kako su Jelena Đokić i Sergej Trifunović kreirali najneobičniji filmski tandem

U susret beogradskoj premijeri zakazanoj za nedelju, 21. decembar, u renoviranoj Plavoj dvorani Sava Centra, ekipa filma „Karmadona“ održala je konferenciju za medije koja je, baš kao i sam film, bila sve samo ne konvencionalna. Film koji je svetsku premijeru imao pre tri meseca na prestižnom 50. festivalu u Torontu, u selekciji Midnight Madness, konačno stiže na „domaći teren“, donoseći estetiku i narativ kakav srpska kinematografija do sada nije iznedrila.

Pred novinare su izašli producent Miloš Đukelić, reditelj i scenarista Aleksandar Radivojević, te glumci Jelena Đokić, Sergej Trifunović i Milica Stefanović.

Preporučujemo

Jedna od ključnih tema razgovora bila je činjenica da je „Karmadona“ nastala kao potpuno nezavisna produkcija, finansirana privatnim kapitalom, bez oslanjanja na državne fondove i konkurse Filmskog centra Srbije.

Reditelj Aleksandar Radivojević posebno je istakao ulogu Predraga Buce Popovića, producenta i, kako ga je nazvao, mecene filma.

„Imali smo fantastičnu privilegiju da se desi nešto što se jako retko dešava u našoj produkciji - da ne morate da tražite milostinju države, već dođe jedan producent koji je 'old school', čovek koji je izašao iz redakcije kultnog 'Džuboksa', koji je bio tu tokom 'novog talasa'. On je savršen poznavalac rokenrola i filma. On je omogućio slobodu koja je danas nezamisliva,“ rekao je Radivojević, naglašavajući da je ta vrsta producentskog razumevanja pop-kulture, kakva je postojala pre tridesetak godina, danas gotovo isčezla.

Producent Miloš Đukelić („Bibi Media“) nadovezao se objašnjenjem zašto je ovaj projekat toliko specifičan:

„Ovo je podžanrovski film, prvi ovakav kod nas. Ne volim reč 'autorski' jer se ona često zloupotrebljava, ali ovo jeste autorski film u najčistijem smislu - on se poigrava sa žanrovima, on je 'high concept' horor. Bili smo uzbuđeni što smo završili u programu jednog od najvećih svetskih festivala, Toronta. Ući u selekciju 'Midnight Madness' za ovakvu vrstu filma je ekvivalent ulasku u glavni program Kana. To je veliki uspeh za srpski film.“

Pokušaj da se „Karmadona“ žanrovski ukalupi pokazao se kao nemoguć zadatak. Radivojević objašnjava da film nije „Frankenštajn projekat“ sastavljen od nespojivih delova, već prirodna evolucija njegove autorske poetike.

„Ovo je film koji se gleda sa osmehom, ali koji je krvav. Imamo elemente horora, crne komedije, melodrame, akcionog filma, čak pomalo i mjuzikla. To je mešavina žanrova koja zapravo svi postoje unutra, ali ne na veštački način. Satirični deo se naslanja na našu stvarnost na najdirektniji mogući način, ali kroz prizmu žanra to dobija novu formu,“ objasnio je reditelj.

Na pitanje o naslovu, Radivojević je demistifikovao igru reči: „To je karma i Madona. Bogorodica koja donosi pravdu, koja vraća, koja je na platnom spisku karme.“

Centralni stub filma je Jelena Đokić, čija je uloga pisana namenski za nju. Jelena je opisala proces rada kao jedno od najintenzivnijih iskustava u karijeri, ističući simbiozu sa direktorom fotografije i neobičan način interakcije sa partnerom.

„Ako je Aleksandar bio kapetan našeg broda, ja sebe smatram sirenom zakucanom na pramcu koja prva seče talase. Od prvog dana snimanja, na minus temperaturama, do fizičkih izazova, entuzijazam nije jenjavao,“ rekla je Đokić, a zatim plastično objasnila specifičnost glumačkog zadatka:

„Bilo mi je važno da čujem Sergeja. On je u filmu prisutan samo glasom, u mojoj glavi, preko 'bubice'. To je bila svojevrsna 'masturbacija glume' – ja sam sama u kadru, fizički partner mi je kamera, a Sergej mi je u uhu. Bojan Milosavljević, snimatelj, plesao je sa mnom s kamerom, i taj odnos je bio ključan.“

Anegdota o posvećenosti stigla je od reditelja, koji je podsetio na trenutak kada je glavni glumac (misleći na Miloša Lolića koji je uskočio u "hladnu vodu") rizikovao zdravlje zarad kadra, ilustrujući fanatizam cele ekipe.

Iako publika neće videti njegovo lice, Sergej Trifunović ostvaruje jednu od svojih najzrelijih uloga. On tumači glas koji vodi i proganja glavnu junakinju, a proces snimanja bio je radikalno drugačiji od uobičajenog voice-over rada.

„Aca nije bio Aca, moj drug sa kojim se znam decenijama. Bio je reditelj koji traži nemoguće. Rekao mi je: 'Ne želim da ovo odradiš. Želim da Sergej Trifunović nestane'. Morao sam kroz glas da donesem raspoloženje lika, njegovo ludilo, njegov karakter. Iako me ne vidite, ja sam omniprezutan - sveprisutan,“ objasnio je Trifunović.

Uporedio je ovo iskustvo sa snimanjem kultnog filma „Kad porastem biću Kengur“, gde je takođe imao scene „na daljinu“, ali je istakao da je „Karmadona“ tehnički i glumački zahtevnija: „Sve što sam mislio da sam snimio na setu, dok sam sedeo na nekoj hoklici i gledao Jelenu kako glumi, na kraju smo ponovo snimali u studiju. Aca je tražio perfekciju svake intonacije.“

Trifunović je iskoristio priliku da uputi strastven apel publici:

„Ja sam neko ko ne voli da gleda svoje filmove. Gledam ih jednom, eventualno dvaput da vidim greške, i nikad više. Ali 'Karmadonu' sam gledao sa velikim uživanjem. Ovo je bioskopski trip. Bioskopi umiru, ljudi gledaju filmove na telefonima. Molim vas, dođite u bioskop. Platite tu kartu, nije skupa, a dobićete iskustvo koje se ne može porediti sa kućnim gledanjem.“

Glumica Milica Stefanović, koja u filmu tumači negativnu ulogu, istakla je da joj je bilo izazovno da se uklopi u već specifičan svet koji su stvorili Radivojević i Đokić.

„Meni je bilo baš laskavo, mada sam, moram priznati, glumila neke žene u teškim životnim okolnostima, da ne kažem patnjama. Slušala sam Acu i samo upijala taj izgrađen svet. Bilo je izazovno, ali kada dođete na pola filma u nešto što je već tako čvrsto postavljeno, to vas samo ponese“, rekla je Stefanović.

Novinarska pitanja dotakla su se i paralele sa kontroverznim „Srpskim filmom“. Ekipa je naglasila da „Karmadona“ nije nastavak te estetike šoka, već zrelije, slojevitije delo.

„Ljudi se plaše "Srpskog filma", ali slobodno dođite, ovaj film nije ni izbliza strašan na taj način. On je strašan na način na koji je život strašan,“ dodao je Trifunović.

Reditelj je poentirao pričom o recepciji filma u inostranstvu:

„Od 'Srpskog filma' do danas, situacija se promenila. Srbija je, u filmskom smislu, postala deo sveta. Više ne moramo strancima da objašnjavamo kontekst rata ili bede da bi razumeli naše filmove. Sada komuniciramo univerzalnim jezikom žanra. 'Karmadona' je film koji razume publika u Torontu, Sidneju i Beogradu podjednako, jer su reference globalne, iako je šmek lokalni.“

Premijera u Sava Centru 

Odluka da se film prikaže u ogromnoj Plavoj dvorani Sava Centra nosi određeni rizik, ali producenti veruju u vizuelni potencijal filma.

„Ovaj film ima platno koje zahteva veličinu. Sniman je vrhunskom opremom, zvuk i slika su na svetskom nivou. Gledati ga na telefonu ili laptopu bilo bi skrnavljenje rada desetina ljudi,“ zaključio je Miloš Đukelić.

Film je do sada osvojio nagradu za najbolji film i scenario na festivalu u Sidneju, kao i nagradu za scenario na horor festivalu u Bruklinu.

Beogradska premijera „Karmadone“ zakazana je za nedelju, 21. decembar, nakon čega film ulazi u redovnu bioskopsku distribuciju širom zemlje. Sudeći po energiji ekipe, publiku očekuje vožnja koju neće tako lako zaboraviti.

(Telegraf.rs)