BLISKI ISTOK GORI SAD nude nagradu za lidere IRGC, Hamnei "unakažen", žrtve u Omanu

SAD su malopre izvele snažan napad na iransko ostrvo Karg, objavio je na svojoj društvenoj mreži TruthSocial predsednik SAD Donald Tramp.

Kako je naveo u objavi, napad je sprovela Centralna komanda Vojske SAD (CENTCOM). Tramp je napisao da je u pitanju "jedan od najsnažnijih bombarderskih napada u istoriji Bliskog istoka".

"Pre nekoliko trenutaka, po mojoj naredbi, Centralna komanda Vojske SAD izvela je jedan od najsnažnijih bombarderskih napada u istoriji Bliskog istoka i potpuno uništilo sve VOJNE ciljeve na iranskom dragulju, ostrvu Karg. Naše oružje je najsnažnije i najsavremenije koje je svet ikada video, ali iz razloga pristojnosti odlučio sam da NE uništim naftnu infrastrukturu na ostrvu. Međutim, ako Iran ili bilo ko drugi učini nešto da omete slobodan i siguran prolaz brodova kroz Ormuski moreuz, odmah ću preispitati ovu odluku", napisao je Tramp na drutvenoj mreži TruthSocial.

Centralna komanda (CENTCOM) Vojske SAD poslala je nevidljive bombardere B2 u misiju u Iranu.

"B-2 stelt bombarderi poleću da izvrše misiju tokom Operacije 'Epski bes', isporučujući vatrenu moć dugog dometa kako bi ne samo eliminisali pretnju iranskog režima danas, već i uništili njegovu sposobnost da se ponovo izgradi u budućnosti", navodi se u objavi na profilu CENTCOM-a na platformi X, uz snimak poletanja aviona.

Katarsko Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je danas da evakiše određeni broj područja u zemlji.

Lokalne vlasti sprovode tu meru kao "privremenu meru predostrožnosti, u interesu bezbednosti građana dok pretnja ne prođe", saopštilo je Ministarstvo na platformi X.

"Građanima i svima koji se nalaze u Kataru savetovano je da prate zvanične izvore informacija i postupaju po uputstvima nadležnih organa", stoji u saopštenju.

Katarsko Ministarstvo unutrašnjih poslova navelo je da katarske oružane snage redovno presreću dronove i rakete od početka rata sa Iranom, uključujući jednu krstareću i dve balističke rakete koje su oborene juče.

U međuvremenu, Ministarstvo odbrane Saudijske Arabije saopštilo je da su njene oružane snage presrele balističku raketu lansiranu ka pokrajini Al-Harg, u centralnom delu Saudijske Arabije, 90 kilometara od glavnog grada Rijada, prenosi Al Džazira.

Ta raketa je poslednja u nizu projektila lansiranih iz Irana, koje je saudijska protivvazdušna odbrana oborila tokom proteklih nekoliko sati.

Sjedinjene Američke Države i Izrael napali su u subotu, 28. februara, ujutru Iran u, kako je saopšteno, "preventivnim napadima", do kojih je došlo nakon neuspeha tokom više rundi pregovora o iranskom nuklearnom programu.

Iran je zatim pokrenuo masovne udare u znak odmazde na Izrael i na mete koje se povezuju sa SAD širom regiona Bliskog istoka.

Iranske vlasti uhapsile su 14 "ključnih osoba" koje su povezane sa Sjedinjenim Američkim Državama i Izraelom, javlja iranska državna agencija Fars.

Teheran ih optužuje da su nameravali da "izazovu nemire, nerede i sprovode aktivnosti protiv bezbednosti države", dodaje iranska agencija.

Identitet uhapšenih nije javno objavljen, a prenosi NBC njuz.

Iran je i ranije sprovodio slična hapšenja, prošle nedelje je privedeno pet "neprijateljskih plaćenika" za koje se tvrdi da imaju veze sa SAD i Izraelom, pod sumnjom da su prikupljali informacije iz džamija u Teheranu.

Američki predsednik Donald Tramp odbio je tokom telefonskog razgovora ove nedelje ponudu ruskog predsednika Vladimira Putina da se iranski obogaćeni uranijum prebaci u Rusiju kao deo sporazuma o okončanju rata koji Sjedinjene Američke Države i Izrael vode protiv Teherana, objavio je danas Axios, pozivajući se na izvore.

Neimenovani izvorin su naveli da je Putin taj predlog izneo tokom telefonskog razgovora sa Trampom u ponedeljak, ali da ga je američki predsednik odbio.

Američki portal navodi da obezbeđivanje iranskih 450 kilograma uranijuma obogaćenog do 60 odsto, koji bi u roku od nekoliko nedelja mogao da se pretvori u materijal za nuklearno oružje i dovoljan je za više od 10 nuklearnih bombi, jedan je od ključnih ratnih ciljeva SAD i Izraela.

Teoretski, navodi Axios, Putinov predlog mogao bi da omogući uklanjanje iranskih nuklearnih zaliha bez raspoređivanja američkih ili izraelskih kopnenih snaga.

Rusija je već nuklearna sila, a u okviru sporazuma o iranskom nuklearnom programu iz 2015. godine već je skladištila iranski niskoobogaćeni uranijum, zbog čega spada među retke zemlje koje imaju tehničke kapacitete da prihvate takav materijal, dodaje portal.

Prema navodima neimenovanih izvora, Putin je tokom razgovora sa Trampom u ponedeljak izneo više ideja za okončanje rata između SAD i Irana, među kojima je bio i predlog o prebacivanju uranijuma.

"Ovo nije prvi put da je takva ideja izneta. Do sada nije prihvaćena. Stav SAD je da moramo da vidimo da je uranijum obezbeđen", rekao je američki zvaničnik za Axios.

Iran razmatra da dozvoli ograničenom broju tankera sa naftom da prođu kroz Ormuski moreuz, pod uslovom da se naftni teret trguje u kineskim juanima, rekao je za CNN visoki iranski zvaničnik.

Potencijalni potez dolazi dok Islamska Republika radi na novom planu za upravljanje protokom tankera kroz moreuz, dodao je izvor.

Međunarodna trgovina naftom gotovo se u potpunosti odvija u dolarima, osim ruske nafte pod sankcijama, kojom se trguje u rubljama ili juanima.

Kina poslednjih nekoliko godina pokušava da probije put za kupovinu nafte u juanima, posebno u Saudijskoj Arabiji. Međutim, dolar ostaje svetska rezervna valuta, a juan nije široko prihvaćen na globalnom tržištu.

Zabrinutost tržišta zbog moreuza, važne arterije za svetsku energetiku, podigla je cenu nafte na najviši nivo od jula 2022, leta nakon ruske invazije na Ukrajinu.

Ujedinjene nacije su u petak upozorile da će ograničenja u kretanju brodova kroz moreuz imati „ogroman uticaj“ na humanitarne napore dok rat traje.

„Kada brodovi prestanu da prolaze kroz taj moreuz, posledice se brzo šire“, rekao je Tom Flečer, podsekretar Ujedinjenih nacija za humanitarna pitanja. „Hrana, lekovi, đubrivo i druge zalihe postaju teži za transport i skuplji za isporuku.“

Prema zbiru podataka agencije AP o presretanjima dronova i raketa koje je Ministarstvo odbrane Saudijske Arabije u petak objavilo na društvenim mrežama, protivvazdušna odbrana zemlje presrela je 65 dronova i jednu balističku raketu dok Iran nastavlja da ispaljuje projektile prema državama u Persijskom zalivu.

Većina ih je prijavljena u istočnoj Saudijskoj Arabiji, jednom od najređe naseljenih regiona kraljevine, blizu Irana i području gde se nalaze velika naftna postrojenja.

Iako je Saudijska Arabija presrela većinu raketa koje su stigle iz Irana, u napadima su poginula najmanje dva radnika migranta.

Zemlja, u kojoj se nalazi vazdušna baza Princ Sultan u Al Karju, takođe je među onima gde je u iranskim napadima poginuo jedan američki vojnik.

Niz eksplozija potresao je Teheran u najnovijem talasu napada Izraelskih vazdušnih snaga koje gađaju iransku prestonicu.

Eksplozije su odjekivale nad gradom dok je gađana infrastrukturu povezan sa iranskim režimom i vojskom, što je izazvalo oblak da se iznad grada pojave oblaci gustog dima.

Izrael navodi da je ubio više od 350 pripadnika Hezbolaha otkako je gotovo pre dve nedelje ponovo izbio sukob između Izraela i grupe koju podržava Iran u Libanu.

U saopštenju vojske se navodi da među ubijenima ima visokih operativaca Hezbolaha, kao i istaknutih komandanata drugih militantnih grupa.

Vođa libanske militantne grupe Hezbolah Naim Kasem izjavio je danas da je ta grupa spremna za dugotrajnu konfrontaciju sa Izraelom.

Kasem je u televizijskom obraćanju rekao da su "bezvredne" izraelske pretnje da će ga ubiti, preneo je Rojters.
"Pripremili smo se za dugotrajnu konfrontaciju i, ako Bog da, oni (Izraelci) će biti iznenađeni na bojnom polju", naveo je Kasem, ističući da Hezbolah ne plaše neprijateljske pretnje.

Kasem je ocenio da je u toku "egzistencijalna bitka, a ne ograničena ili jednostavna bitka".

Izrael je pokrenuo ofanzivu protiv Hezbolaha nakon što je ta grupa 2. marta otvorila vatru na izraelsku teritoriju kako bi se osvetila za ubistvo vrhovnog vođe Irana ajatolaha Alija Hamneija na početku američko-izraelskog rata protiv Irana 28. februara.

Pentagon na Bliski istok šalje Ekspedicionu jedinicu marinaca (MEU), jedinicu za brzi odgovor koja obično broji oko 2.500 marinaca i mornara i nekoliko ratnih brodova, izjavila su tri zvaničnika koja imaju saznanja o tome.

Za sada se ne zna za šta će tačno MEU biti korišćena niti gde će biti raspoređena, prenosi CNN.

Tradicionalno se ove jedinice koriste za misije kao što su velike evakuacije i amfibijske operacije koje zahtevaju kretanje sa broda na kopno, uključujući upade i napade.

Jedinice imaju i kopnene i vazduhoplovne borbene komponente, a neke su obučene i za specijalne operacije.

"Njihovo prisustvo komandantima pruža dodatne opcije za različite nepredviđene situacije", rekao je jedan od izvora.

Iako zvaničnici administracije američkog predsednika Donalda Trampa navode da trenutno ne planiraju raspoređivanje kopnenih trupa, nisu isključili tu mogućnost u budućnosti.

Vest o raspoređivanju MEU prvi je objavio The Wall Street Journal.

Iranske vlasti uhapsile su 37-godišnjeg muškarca osumnjičenog da je organizovao mrežu za prodaju pristupa internetu putem terminala Starlink, čija je upotreba u Iranu zabranjena, javila je danas novinska agencija ISNA.

Agencija navodi, pozivajući se na zamenika komandanta policije u pokrajini Fars, da je osumnjičeni u nekoliko iranskih provincija uspostavio mrežu preko koje je prodavao pristup nefiltriranom internetu putem sistema kompanije SpejsEks.

Muškarac je, prenosi Al Džazira, uhapšen u gradu Širaz, a policija je u njegovom skrovištu pronašla uređaj Starlink i prateću opremu.

Od početka rata u regionu Iran je uveo gotovo potpunu blokadu interneta, zbog čega su pojedini građani počeli da koriste terminale Starlink kako bi zaobišli ograničenja, što se prema iranskom zakonu smatra krivičnim delom.

Policija je, prema navodima poluzvanične agencije Mehr, pokrenula akciju pronalaženja satelitskih antena kako bi sprečila građane da se povezuju na mrežu, preneo je BBC.

Kontakt sa osobama unutar Irana i dalje je otežan zbog prekida interneta koji je vlada uvela na početku sukoba, ali deo tehnološki upućenih stanovnika koristi Starlink uređaje i deli vezu sa drugima.

Za korišćenje sistema Starlink u Iranu predviđena je kazna do dve godine zatvora.

Predsednik SAD Donald Tramp se približava zamršenom raskršću u Iranu. Ne može iskreno da proglasi pobedu; čini se da gubi kontrolu nad sve širim sukobom; a strateške i ekonomske posledice povlačenja bile bi katastrofalnije nego da ostane uključen u sukob.

Tramp se još ne suočava sa teškom situacijom predsednika poput Lindona Džonsona i Džordža V. Buša, koji su produžavali sukobe koji su već bili izgubljeni.

Ali znakovi opasnosti su svuda, piše CNN.

Ozbiljno zdravstveno stanje Modžtabe Hamneija, novog lidera Irana, i njegova navodna nesposobnost da kontinuirano i redovno komunicira s odgovornim zvaničnicima i institucijama zemlje izazivaju intenzivne političke nemire i kritike sveštenika i političkih ličnosti u režimu.

Prema informacijama Iran Internationala, sveštenici Ali Asgar Hejazi, zamenik šefa kabineta Moždtabe Hamneije, i Ali Reza Arafi, advokat privremenog Saveta vođstva, predvode kritike na račun stanja novog lidera.

Efektivno zatvaranje Ormuskog moreuza prekinulo je ključni plovni put kojim inače prolazi oko petine svetskih zaliha nafte i tečnog prirodnog gasa.

Plovni koridori široki su samo dve nautičke milje, odnosno 3,7 kilometara, a brodovi moraju da naprave zaokret nasuprot iranskim ostrvima i planinskoj obali koja pruža zaklon iranskim snagama, prema navodima brodarskog brokera SSY Global, piše Reuters.

Dan Driscoll je saopštio da su Sjedinjene Američke Države rasporedile 10.000 protivdronova na Bliski istok kako bi se suprotstavile iranskim napadima dronovima.

Dronovi su poslati u region u roku od pet dana od početka rata između Izrael i Sjedinjene Američke Države protiv Irana, 28. februara.

Zvaničnici kažu da su dronovi jeftinije rešenje za presretanje nadolazećih pretnji. Dan Driscoll je naveo da svaki Merops presretački dron trenutno košta oko 14.000 do 15.000 dolara.

Ipak, oni mogu biti skoro dvostruko skuplji od iranskih dronova Shahed-136, koji, prema proceni iranskog analitičara Esfandiar Batmanghelinj, koštaju oko 7.000 dolara po komadu.

Iran je objavio da je oborio 111 dronova od početka rata sa Izraelom i SAD, prema Sepah News, novinskoj agenciji Korpusa garde Islamske revolucije.

Prema saopštenju, sistemi protivvazdušne odbrane nedavno su oborili dron MQ-9 Reaper nad provincijom Fars i još jedan blizu Tabriza, čime je ukupan broj oborenih dronova dostigao 111.

MQ-9 Reaper je napredni američki bespilotni izviđački i udarni avion, čija cena obično iznosi oko 30 do 32 miliona dolara, što ga čini znatno skupljim od jednokratnih dronova koje koristi Iran.

Iranske vlasti nisu dale detaljan pregled tipova dronova za koje tvrde da su ih oborile.

Dve osobe su poginule, a više njih je povređeno danas kada su dronovi pali u provinciji Sohar u Omanu, saopštila je državna novinska agencija te zemlje.

Državna agencija Omana, pozivajući se na bezbednosni izvor, javila je da je jedan dron pogodio industrijsku zonu Al-Avahi u provinciji Sohar, pri čemu su poginula dva strana državljanina, dok je više osoba povređeno, prenela je Al Džazira.

Drugi dron pao je na otvoreno područje i tom prilikom nije bilo povređenih, navodi agencija, dodajući da nadležne vlasti istražuju incident.

Vlada Indije potvrdila je da su među žrtvama dva indijska državljanina, dok je među 11 povređenih osoba deset državljana Indije.

"Sa dubokim žaljenjem saopštavamo da su dva indijska državljanina izgubila život u napadu. Od 11 povređenih, deset su državljani Indije. Petoro je već otpušteno iz bolnice nakon ukazane pomoći, dok se preostalih pet nalazi na lečenju. Nijedna povreda nije teška", rekao je Mahadžan, prenela je televizija Nju Delhi.

Indijske vlasti su, kako je dodao, u stalnom kontaktu sa lokalnim zvaničnicima i kompanijom u kojoj su radili povređeni kako bi pružile pomoć, dok diplomatska misija Indije pomaže i u repatrijaciji posmrtnih ostataka poginulih.

Program Stejt department SAD traži informacije o "liderima iranskih terorističkih organizacija", uključujući Modžtabu Hamneija i Alija Laridžanija.

Stejt department SAD je ponudio nagradu na 10 miliona dolara i naveo da bi informacije mogle učiniti doušnike podobnim za "preseljenje".

"Ove osobe komanduju i usmeravaju različite grane Korpusa garde Islamske revolucije, koje planiraju, organizuju i izvršavaju terorističke akcije širom sveta", navedeno je između ostalog.

Iranska vojska saopštila je danas da je izvela masovni napad dronom na sedište izraelskih snaga u oblasti Beršebe, kao odgovor na tekuće američko-izraelske napade na Iran.

"Iranska vojska od jutros cilja sedište izraelskih odbrambenih snaga na okupiranim teritorijama u Beršebi koristeći razorne dronove lansirane iz raznih delova zemlje. Beršeba je mesto strateških vojnih instalacija i infrastrukture vojske cionističkog režima, uključujući baze povezane sa kopnenim i vazdušnim snagama", navodi se u saopštenju, prenosi iranska TV PRESS.

Napominje se da će se operacija nastaviti u narednim satima napadima velikih razmera na druge značajne lokacije izraelskih baza.

Iranska vojska tvrdi da izraelski režim "sprečava širenje informacija o obimu štete i žrtava koje su nanele rakete i razorni dronovi kroz strogu cenzuru ratnih vesti i efikasnih udara iranske vojske i Korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC)".

Američki predsednik Donald Tramp odbaio je napore Ukrajine da pomogne SAD u odbrani od iranskih dronova.

"Ne, ne treba nam njihova pomoć u odbrani od dronova", rekao je Tramp za Fox News.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je ranije da su SAD tražile pomoć Ukrajine u suprotstavljanju iranskim dronovima Šahed, koje Rusija ispaljuje na Ukrajinu u svom ratu.

Wall Street Journal javlja da je Pentagon odobrio raspoređivanje "ekspedicione jedinice" od oko 2.500 marinaca na Bliski istok.

Američki predsednik Donald Tramp rekao je da će rat u Iranu biti završen "kada to oseti u kostima".

Aludirajući na zabrinutost birača u SAD dok se sukob na Bliskom istoku nastavlja, predsednik SAD je rekao da će se ekonomija i američki život uskoro vratiti na ono što su bili pre nego što je pokrenuo napade na Iran.

"Ovo će se odmah oporaviti kada se završi, i ne mislim da će to dugo trajati", rekao je Tramp za Fox News.

Na pitanje kada će se rat završiti, Tramp je odgovorio: "Kada to osetim - kada to osetim u kostima."

Sirene koje su rano jutros odjeknule vazdušnom bazom Inčirlik u gradu Adana na jugu Turske ponovo su skrenule pažnju na jedno od najvažnijih vojnih uporišta NATO-a na Bliskom istoku. Uzbuna je proglašena nakon što je prema turskom vazdušnom prostoru navodno ispaljen projektil iz Irana, koji su presreli sistemi protivvazdušne odbrane NATO-a raspoređeni u istočnom delu Sredozemlja.

Reč je o trećem projektilu iz Irana koji je poslednjih dana oboren pre nego što je stigao do Turske. Prvi je presretnut 4. marta iznad Sredozemnog mora, dok je drugi u ponedeljak nakratko ušao u turski vazdušni prostor pre nego što je oboren iznad pokrajine Gazijantep.

Američka vojna komanda saopštila je upravo da su svi članovi posade aviona KC-135 koji se srušio u Iraku mrtvi.

Podsetimo, u avionu je bilo šest članova posade. Ranije danas Centcom je saopštio da su četiri člana posade mrtva i da je i dalje u toku akcija spasavanja.

Sada je stiglo saopštenje da su svi članovi posade, ukupno njih šest, stradali u padu letelice.

Ministarstvo odbrane UAE upravo je saopštilo da je u toku napad raketama i dronovima iz Irana na njihovu teritoriju.

"Naš PVO dejstvuje", naveli su iz Ministarstva dodajući da su "uznemirujući zvuci" koji se čuju u različitim delovima zemlje rezulat dejstvovanja protivvazdušne odbrane, ali i borbenih aviona koji presreću dronove.

Američki razarač "USS Oscar Austin" oborio je iransku balističku raketu koja je presretnuta iznad Turske u petak, potvrdio je američki zvaničnik za AP.

Zvaničnik, koji je govorio pod uslovom anonimnosti kako bi razgovarao o tekućim vojnim operacijama, rekao je da je to treći put u poslednje dve nedelje da je američki razarač u istočnom Mediteranu presreo iransku raketu u turskom vazdušnom prostoru.

Šef Međunarodne agencije za atomsku energiju Rafael Grosi izjavio je u petak da IAEA pokušava da dogovori novi nuklearni sporazum između SAD i Irana, javila je ruska državna novinska agencija TASS.

Grosi, koji je u poseti Moskvi, rekao je da se nada nastavku pregovora o dugoročnom rešenju za iranski nuklearni program.

Ministarstvo odbrane UAE saopštilo je da je danas oborilo sedam raketa i 27 dronova iz Irana.

Na pitanje o vazdušnom napadu na školu u Iranu u kojem je poginulo 175 ljudi, uglavnom dece, Hegset kaže da neće dozvoliti da nas "izveštavanje vodi... istina je važna".

On kaže da je Centcom odredio oficira da istraži šta se dogodilo, ističući da je u pitanju osoba "izvan Centcoma".

Hegset dodaje da činjenica da se istraga sprovodi "ne znači ništa više od toga" i ponovo naglašava da SAD ne ciljaju civile, što je, kako kaže, u suprotnosti sa Iranom.

"Mi ne ciljamo, Iran cilja", rekao je Hegset dodajući "istraživaćemo, doći ćemo do istine i podelićemo je kada je budemo imali".

Na pitanje o Ormuskom moreuzu i kada bi mogao ponovo da postane operativan, Hegset je rekao da "jedina stvar koja trenutno zabranjuje saobraćaj u moreuzu jeste pucanje Irana na brodove".

On kaže da SAD "imaju plan za svaku opciju" i da neće dozvoliti da moreuz ostane "sporan".

General Den Kejn je rekao da je "u toku 13 dan rata i da će i danas biti gađani ciljevi širom Irana", kako bi se onemogućilo da neprijatelj gađa američke ciljeve.

"Kako je ministar rekao, opada borbena moć Irana", rekao je Kejn.

Hegset je rekao da je novi vrhovni vođa Modžtaba Hamnei u "haosu". Hegset kaže da je novi vrhovni vođa Irana "ranjen i verovatno unakažen".

"Znamo da je novi takozvani, ne baš tako vrhovni vođa, ranjen i verovatno unakažen. Juče je izdao saopštenje, ali nije bilo glasa niti videa. Bilo je to pisano saopštenje...", rekao je Hegset i pitao zašto se Modžtaba Hameni nije pojavio već je čitano saopštenje.

"Jasno vam je zašto. Otac mu je ubijen, on je uplašen, povređen, beži, traži legitimitet, u haosu je. Ko vodi zemlju? Možda i Iran to ne zna", rekao je Hegset i rekao da i Iran i SAD znaju da im je vodstvo uništeno.

Hegset je rekao da SAD neće imati milosti prema neprijateljima.

Američki ministar odbrane Pit Hegset upravo održava konferenciju za novinare, a u vezi sa situacijom u Iranu.

Hegset je na početku obraćanja rekao da je ranije izjavio da "borba neće biti fer" i da nije bila.

"Pogođeno je više od 15.000 meta", rekao je Hegset.

"Dok sad govorimo, letimo iznad Irana i Teheran, ciljajući", rekao je Hegset.

Predsednik SAD Donald Tramp rekao je da ruski predsednik Vladimir Putin "možda pomaže Iranu"...

Prvi čovek SAD Donald Tramp je jutros za Fox News rekao da SAD planiraju da udare Iran veoma snažno tokom sledeće nedelje.

Komentar je odjeknuo na raniju objavu koju je imao na Truth Socijal u petak, u kojoj je rekao: "Gledajte šta se dešava sa ovim poremećenim ološom danas. Ubijaju nevine ljude širom sveta već 47 godina, a sada ih ja, kao 47. predsednik Sjedinjenih Američkih Država, ubijam“, napisao je misleći na iranski režim. "Kakva je velika čast to učiniti!", dodao je.

Ministarstvo odbrane Saudijske Arabije saopštilo je da je presrelo 56 dronova koji su ušli u vazdušni prostor kraljevine od rano u petak, uključujući i jedan koji je pokušao da se približi visoko obezbeđenoj diplomatskoj zoni u glavnom gradu Rijadu.

U četvrtak uveče saopšteno je da je presrelo 53 drona i uništilo pet balističkih raketa u roku od 24 sata.

Ministarstvo nije identifikovalo ko je lansirao dronove.

Izraelska vojska je saopštila da je akademik, koji je ubijen u napadu dronom u četvrtak u Bejrutu, bio operativac Hezbolaha.

Profesor Mortada Srour bio je stručnjak u oblasti proizvodnje oružja unutar organizacije, saopštila je vojska u petak.

Srour, jedan od dvojice akademika poginulih u napadu, bio je zaposlen kao profesor hemije na kampusu Libanskog univerziteta južno od Bejruta.

Vojska je saopštila da je Srour brat Mohameda Sroura, komandanta vazdušne jedinice Hezbolaha, koji je ubijen u izraelskom napadu 2024. godine.

Vojska je saopštila da Hezbolahovi operativci za proizvodnju oružja deluju sa različitih lokacija u Libanu kako bi povećali sposobnost grupe da snabdeva sopstveno oružje.

Nemački kancelar Fridrih Merc u petak je kritikovao odluku SAD da ublaži sankcije ruskoj nafti.

"Šest članica G7 izrazilo je veoma jasan stav da ovo nije pravi signal koji treba poslati", rekao je Merc tokom konferencije za novinare sa svojim norveškim kolegom u Andenesu.

"Jutros smo saznali da je američka vlada očigledno odlučila drugačije. Još jednom, verujemo da je ovo pogrešna odluka", rekao je Merc.

Merc je rekao da postoji "problem sa cenom, ali ne i problem sa snabdevanjem", dodajući da želi da zna koji su dodatni motivi doveli do odluke SAD.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš započeo je posetu Bejrutu. Gutereš je na X objavio da je njegova poseta u znak solidarnosti sa "narodom Libana".

Govoreći o najnovijoj rundi sukoba koja je izbila 2. marta kada je Hezbolah ispalio rakete na sever Izraela, Gutereš je napisao da libanski narod "nije izabrao ovaj rat. U njega je uvučen".

Šef UN je dodao da neće štedeti napore u težnji ka mirnoj budućnosti koju Liban i ovaj region "toliko zaslužuju".

Napadač na sinagogu u Mičigenu bio je brat pripadnika Hezbolaha ubijenih u Libanu, prenosi Sky News.

Nekoliko članova porodice čoveka koji je juče napao sinagogu u američkoj saveznoj državi Mičigen poginulo je u izraelskom vazdušnom napadu u Libanu prošle nedelje, rekao je jedan libanski zvaničnik za američku mrežu NBC News.

Nedavni izraelski vazdušni napadi u Libanu ubili su dvojicu napadačeve odrasle braće, kao i njegovu sestričinu i sestrića, rekao je zvaničnik.

Tursko ministarstvo odbrane saopštilo je da je protivvazdušna odbrana NATO-a stacionirana u istočnom Mediteranu presrela treću balističku raketu ispaljenu iz Irana ka Turskoj, dodajući da traži objašnjenje od Irana.

NATO je prethodno presreo rakete koje su se uputile ka turskom vazdušnom prostoru 4. i 9. marta.

"Balistička raketa ispaljena iz Irana koja je ušla u turski vazdušni prostor neutralisana je od strane elemenata vazdušne i raketne odbrane NATO-a raspoređenih u istočnom Mediteranu", navodi se u saopštenju.

Kako se dodaje, "sve neophodne mere se preduzimaju odlučno i bez oklevanja protiv bilo kakve pretnje usmerene ka teritoriji i vazdušnom prostoru naše zemlje, a vode se razgovori sa nadležnom zemljom kako bi se razjasnili svi aspekti incidenta".

Podsetimo, NATO snage su prethodno oborile dve balističke rakete iznad turske. Fragmenti su pali na prazna polja u Hataju i Gaziantepu.

Američka komanda saopštila je da su četiri osobe stradale u padu aviona KC-135 Stratotanker u Iraku.

"Potvrđeno je da su četiri od šest članova posade u avionu preminula, dok se nastavljaju akcije spasavanja", naveli su iz Centcom-a.

Velika Britanija neće ublažiti sankcije ruskoj nafti, rekao je ministar energetike Majkl Šenks.

SAD su privremeno ukinule sankcije ruskoj nafti i petroleju koji se trenutno tovare na brodovima na moru u pokušaju da obuzdaju ekonomski uticaj sukoba sa Iranom. Međutim, Šenks je za BBC Today rekao: "Sankcije su važne".

Upozorio je na posledice ako predsednik Putin ima priliku da više investira u rat u Ukrajini.

"Vlada Velike Britanije uopšte neće ublažiti sankcije Rusiji".

Turskom brodu, koji je čekao blizu Irana, dozvoljeno je da prođe kroz Ormuski moreuz nakon što su vlasti dobile dozvolu od Teherana, prenose lokalni mediji izjavu turskog ministra saobraćaja Abdulkadira Uraloglua.

Ankara nastavlja kontakte sa iranskim zvaničnicima u vezi sa situacijom preostalih 14 brodova u turskom vlasništvu, rekao je Uraloglu novinarima kasno u četvrtak.

"Petnaest brodova (sa turskim vlasnicima) bilo je tamo. Dobili smo dozvolu od iranskih vlasti za jedan od njih, koji je koristio iransku luku, i on je prošao", citiran je Uraloglu.

EU kaže da će ponovo proceniti bezbednost snabdevanja naftom i gasom bloka u slučaju dugotrajnog zatvaranja Ormuskog moreuza.

Pomorski saobraćaj je ograničen preko ključnog brodskog kanala od izbijanja sukoba, što je dovelo do strahova zbog snabdevanja naftom i cena širom sveta.

U saopštenju objavljenom jutros, blok navodi da su juče održani sastanci o koordinaciji nafte i gasa.

"U slučaju dužeg zatvaranja Ormuskog moreuza ili daljih poremećaja, bezbednost snabdevanja naftom i gasom EU biće ponovo procenjena", kaže se, uz tvrdnju da trenutno nema rizika po bezbednost snabdevanja.

Rano jutros izbio je požar u sinagogi u holandskom gradu Roterdamu, saopštila je gradska policija, dodajući da niko nije povređen. Kako je navedeno, požar su podmetnuli neidentifikovani počinioci u 3.40 časova, prenosi NL tajms.

Zapisi pokazuju poziv vatrogascima u 3.42 sati u kojem se prijavljuje miris dima. U međuvremenu, vatra se sama ugasila.

NL tajms dodaje da na društvenim mrežama kruže snimci na kojima se vidi kako nešto gori ispred ulaza u sinagogu, nakon čega je usledila eksplozija. Međutim, autentičnost snimka još nije potvrđena. Holandski portal navodi i da su se na društvenim mrežama pojavili izveštaji da je za paljevinu odgovornost preuzela grupa Ašab al-Jamin, ista grupa koja je u ponedeljak izvela napad na sinagogu u Liježu, u Belgiji. Policija je saopštila da je istraga u toku.

Hrvatski vojnik bezbedno je evakuisan iz misije Ujedinjenih nacija u Libanu, saopšteno je iz Ministarstva odbrane.

"Povlačenje našeg pripadnika iz ratne zone sprovedeno je u sklopu operacije izvlačenja nemačkih vojnika koju je pokrenula Savezna Republika Nemačka. Pripadnik Hrvatske vojske nakon evakuacije iz Libana, sleteeo je večeras u francuski grad Orleans - odakle će se vratiti u Hrvatsku", navodi se u sinoć objavljenom saopštenju MORH-a.

Dodaje se da je potpredsednik Vlade i ministar odbrane Hrvatske prethodno zatražio i dobio potporu nemačkog ministra obrane Borisa Pistoriusa za sigurno povlačenje hrvatskog vojnika u koordiniranoj evakuaciji iz Libana.

Uz zahvalnost ministra Anušića Pistoriusu, navode da je nemačka podrška Hrvatskoj odraz bliskog partnerstva i savezničkog uvažavanja i solidarnosti koje proizlaze iz političkih odnosa na nivou dve vlade i ministarstava odbrane. Povlačenje hrvatskih vojnika iz misija u Iraku i Libanu naredio je ranije predsednik Republike Zoran Milanović, a iz MORH-a poručuju da su pokrenuti i formalni postupci za izvlačenje sedmorice hrvatskih vojnika iz NATO misije u Iraku.

Rusija pruža Iranu obaveštajnu podršku u napadima na Sjedinjene Američke Države, Izrael i njihove saveznike u Persijskom zalivu, što pokazuje sve jače povezivanje protivnika Zapada dok se sukob sa Iranom širi na širi region, prenosi Bloomberg pozivajući se na izvore upoznate sa američkim i zapadnim obaveštajnim procenama.

Prema tim navodima, Moskva Teheranu trenutno dostavlja različite oblike obaveštajnih informacija, uključujući satelitske snimke i taktičke podatke koji se koriste za navođenje dronova na ciljeve. Cilj takve pomoći je da se Iranu omogući efikasnije izvođenje napada na američke snage i njihove saveznike u regionu.

Prema navodima iranskih medija, velika eksplozija odjeknula je na trgu u Teheranu koji je navodno bio pun demonstranata. Telegraf.rs nije nezavisno mogao da potvrdi ove tvrdnje.

Prema navodima, eksplozija se dogodila na Trgu Ferdousi, odmah niz ulicu Engelab od Teheranskog univerziteta, epicentra tekućih demonstracija povodom Dana Kudsa.

Na video snimku koji je objavila poluzvanična novinska agencija Tasnim vidi se oblak dima koji se diže dok demonstranti viču "Smrt Izraelu!" i "Smrt Americi!".

Uzrok eksplozije nije odmah poznat. Izrael je upozorio da bi mogao da udari u tom području neposredno pre eksplozije.

I dalje je nejasno kako je tačno došlo do pada američkog aviona za dopunu goriva na području Iraka.

Ministarstvo za unutrašnju bezbednost identifikovalo je osumnjičenog za napad na sinagogu kod Detroita kao 41-godišnjeg Ajmana Mohamada Gazalija, naturalizovanog američkog državljanina iz Libana.

Gazali, koji je bio naoružan puškom, poginuo je nakon pucnjave sa obezbeđenjem u sinagogi Templ Izrael u Vest Blumfildu, Mičigen.

Niko unutar sinagoge nije povređen, a sinagoga je napomenula da je svih 140 učenika, kao i osoblje, nastavnici i "herojsko obezbeđenje" tu.

Australijska vlada je naložila svim "neesencijalnim" zvaničnicima da napuste Liban zbog sukoba, rekla je u petak ministarka spoljnih poslova Peni Vong.

Dodala je da će mali broj zvaničnika ostati da bi pružio podršku Australijancima kojima je to potrebno.

Vong je u četvrtak naložila svim neesencijalnim zvaničnicima da napuste Izrael i Ujedinjene Arapske Emirate. Ponovo je pozvala Australijance da napuste Bliski istok kada budu mogli.

"Ne čekajte da bude prekasno. Možda je ovo poslednja šansa u skorije vreme", rekla je.

Izraelske odbrambene snage (IDF) izdale su  hitno upozorenje Irancima u nekoliko oblasti u regionu Teherana, pre planiranih vazdušnih napada.

"U narednim satima, IDF će delovati u tom području, kao što su to činili poslednjih dana širom Teherana, kako bi napali vojnu infrastrukturu iranskog režima", navodi se u saopštenju.

"Radi vaše bezbednosti i dobrobiti, molimo vas da odmah napustite područje naznačeno na mapi", dodaje se.

Portparol izraelske vojske uputio je "hitno upozorenje" stanovnicima južnih predgrađa Bejruta, pozivajući ih da se "odmah evakuišu".

SAD su izdale 30-dnevnu dozvolu za kupovinu ruske nafte i naftnih derivata koji su trenutno zadržani na moru što je, prema rečima ministra finansija Skota Besenta, korak ka stabilizaciji globalnih energetskih tržišta pogođenih ratom protiv Irana.

Besent je u izjavi objavljenoj nekoliko sati nakon što su referentne cene nafte porasle iznad 100 dolara po barelu, na najviši nivo u gotovo četiri godine, rekao da ta mera neće doneti značajnu finansijsku korist ruskoj vladi.

Izraelske odbrambene snage (IDF) saopštile su da su pogodile most Zrarijeh na reci Litani, koji je Hezbolah koristio kao "ključni prelaz" za premeštanje operativaca sa severnog na južni Liban.

Prema IDF-u, libanska militantna grupa Hezbolah koristila je most za pripreme protiv izraelskih trupa i napade na civile, ugrožavajući pritom libanske zajednice i izazivajući štetu u naseljenim područjima, preneo je Tajms of Izrael.

Vojska je navela da je napad bio "neophodan" kako bi se smanjila pretnja po izraelske civile, dok su u blizini mosta takođe bili postavljeni raketni bacači i izvedeni raketni napadi na Izrael.

Četiri dana nakon što je imenovan novim vrhovnim vođom Irana, svet je napokon dobio prvi uvid u pogled na svet Modžtabe Hamneija, piše CNN. Ali Hamnei - sada uzdignut na rang ajatolaha i među svojim pristalisama nazivan "uzvišenim vođom" Islamske revolucije - nije se pojavio na snimku niti je objavio audio poruku.

Umesto toga, navodno je izdao opsežnu pisanu poruku koju je potom pročitala državna televizija. U njoj je izneo svoje viđenje daljeg toka rata, pohvalio iranske oružane snage i zatražio odštetu od država koje su napale Iran.

Ostaci drona ubili su dve osobe u Omanu, javljaju državni mediji.

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je da veruje da je novoimenovani vrhovni vođa Irana Modžtaba Hamnei još uvek živ "u nekom obliku", iako se nije pojavljivao u javnosti od početka rata u Iranu.

"Mislim da verovatno jeste. Mislim da je povređen, ali mislim da je verovatno živ u nekom obliku", rekao je Tramp za Foks njuz.

Jedna zgrada u centru Dubaija oštećena je nakon što su je pogodili fragmenti projektila nastali posle "uspešnog presretanja", saopštila je Kancelarija za medije u Dubaiju.

U objavi na društvenim mrežama navedeno je da je incident bio manjeg obima i da nije bilo povređenih, preneo je Skaj njuz.

"Vlasti potvrđuju da je otpad uspešnog presretanja izazvao manji incident na fasadi zgrade u centru Dubaija. Nije bilo povređenih", navodi se u saopštenju.

Snažne eksplozije potresle su jutros Dubai, a gust crni dim nadvio se nad delom finansijskog središta grada nakon požara u industrijskoj zoni, objavili su lokalni službenici.

Sirene su se rano jutros oglasile u turskoj vazduhoplovnoj bazi Indžirlik, u blizini jugoistočnog grada Adane, prenela je Anadolija.

Prema izveštaju, sirene u bazi koja predstavlja ključni NATO objekat, u kojem su stacionirane i američke trupe, oglasile su se jutros oko 3.25 časova, a upozoravajući signal je trajao približno pet minuta.

Nije bilo zvaničnih komentara o incidentu.

Izraelski borbeni avioni pogodili su više od 200 meta širom zapadnog i centralnog Irana tokom proteklog dana, saopštila je izraelska vojska u petak.

Meta udara, kako je vojska navela, bili su iranski lanseri balističkih raketa, odbrambeni sistemi i mesta za proizvodnju oružja.

U petak ujutru, prijavljene su jake eksplozije u nekoliko oblasti Teherana, Isfahana i drugih gradova, prema iranskim državnim medijima.

U nekim delovima prestonice, stanovnici su rekli da su im se kuće tresle zbog intenziteta eksplozija, javila je novinska agencija Fars.

Američki vazduhoplovni avion KC-135 Stratotanker, avion za dopunu goriva, srušio se u zapadnom Iraku, saopštila je američka vojska, dodajući da incident "nije bio posledica neprijateljske vatre ili prijateljske vatre", već da je u njemu učestvovao drugi američki tanker.

Najmanje pet članova posade bilo je u letelici koja se srušila, rekao je američki zvaničnik za CNN. U saopštenju Centralne komande SAD navodi se da su spasilačke akcije u toku, ali nije precizirano da li je neko od pripadnika američkih snaga povređen ili poginuo.

Više o tome pročitajte u odvojenoj vesti.

Predsednik Donald Tramp je u četvrtak predložio da posade naftnih tankera treba da "pokažu malo hrabrosti", dok Iran napada tankere koji pokušavaju da pređu ključni Ormuski moreuz, a cene nafte rastu.

Predsednik je, upitan o opasnostima sa kojima se suočavaju tankeri u intervjuu sa Brajanom Kilmidom iz Foks njuza, rekao da treba da "prođu kroz Ormuski moreuz i pokažu malo hrabrosti".

Tramp je u intervjuu rekao: "Nema čega da se plašite. Nemaju mornaricu, a mi smo potopili sve njihove brodove".

Foto: Tanjug/AP

Rukovodioci brodarske industrije redovno su upućivali zahteve američkoj mornarici za vojnu pratnju, ali su svi zahtevi odbijeni jer ih Pentagon trenutno smatra previše opasnim za sprovođenje, izvestio je CNN.

Najmanje 16 naftnih tankera, teretnih brodova i drugih plovila napadnuto je u i oko Ormuskog moreuza, Arapskog i Omanskog zaliva od početka rata pre dve nedelje, prema podacima Centra za pomorske trgovinske operacije Ujedinjenog Kraljevstva (UKMTO). Najmanje jedna osoba je poginula, a 38 drugih je spašeno nakon napada ranije ove nedelje.

Izraelski ambasador u Sjedinjenim Državama Jehiel Lajter potvrdio je da je Izrael napao kontrolne punktove povezane sa iranskim paravojnim snagama Basidž u iranskoj prestonici.

- Danas smo napali snage Basidža i blokade puteva u Teheranu, koje su ograničavale kretanje lokalnog stanovništva - rekao je Lajter u objavi u četvrtak.

Ovo dolazi nakon što su iranski državni mediji objavili da je najmanje 10 "branilaca bezbednosti" ubijeno u izraelskim napadima dronova koji su ciljali kontrolne punktove Basidža i IRGC-a u Teheranu. Takvi kontrolni punktovi su raštrkani širom Teherana, a njima upravljaju Revolucionarna garda i Basidž, dobrovoljačka paravojna grupa zadužena za sprovođenje islamskog morala među javnošću i podršku režimu.

Dobrovoljci Basidža često potiču iz siromašnijih, konzervativnih sredina i često su ideološki vođeni. Oni su obično na prvim linijama suzbijanja unutrašnjih nemira, uključujući i tokom protesta ranije ove godine.

Predsednik SAD Donald Tramp uputio je novu pretnju Iranu na internetu, napisavši: "Gledajte šta se danas dešava sa ovim poremećenim ološima".

Tramp je objavio objavu u petak na svojoj veb stranici Truth Social, rekavši da je "iranska mornarica nestala, njihovo vazduhoplovstvo više ne postoji, rakete, dronovi i sve ostalo se desetkuju, a njihovi lideri su zbrisani sa lica zemlje".

"Ubijaju nevine ljude širom sveta već 47 godina, a sada ja, kao 47. predsednik Sjedinjenih Američkih Država, ubijam ih. Kakva je velika čast to učiniti", napisao je Tramp.

U novom raketnom napadu oštećene su zgrade i povređene dve osobe u severnom izraelskom gradu. U Iranu su tri humanitarna radnika Crvenog polumeseca ranjena u napadu na naplatnu stanicu Teheran-Kom. Eksplozije su se čule u centru Dubaija kada je presretnut projektil.

Jedan francuski vojnik je poginuo, a nekoliko drugih je ranjeno u napadu u iračkom Kurdistanu.

Napad dronom bio je usmeren na bazu u kojoj su smeštene kurdske snage i trupe međunarodne koalicije na severu Iraka.

Administracija predsednika SAD Donalda Trampa je privremeno ukinula sankcije ruskim naftnim proizvodima, jer su cene nafte i gasa naglo porasle.

Azijska tržišta su pratila padove na globalnim tržištima preko noći.

I u Južnoj Aziji ljudi takođe osećaju uticaj povećanja cena i ograničenja goriva.

Iran neće zatvoriti Ormuski moreuz, ali zadržava pravo da sačuva bezbednost na rom području, izjavio je danas ambasador Irana u UN Amir Saeid Iravani.

On je istakao da Iran "u potpunosti poštuje i ostaje privržen principu slobode plovidbe prema morskim mora", prenosi Rojters.

"Međutim, trenutna situacija u regionu, uključujući i Ormuški moreuz, nije rezultat zakonitog korišćenja iranskog prava na samoodbranu. Pre je to direktna posledica destabilizujućih akcija Sjedinjenih Ameičkih Država u pokretanju agresije na Iran i podrivanja regionalne bezbednosti", rekao je Iravani.

Dodao je da nema odgovor na tvrdnju američkog ministra finansija Skota Besenta, koji je ranije danas rekao da će američka mornarica, možda sa međunarodnom koalicijom, pratiti brodove kroz Ormuski moreuz kada to bude vojno moguće.

Obaveštajno krilo iranske Islamske revolucionarne garde (IRGC) pozvalo je danas građane na Bliskom istoku da pomognu u pronalaženju oko 11.000 američkih vojnika smeštenih u hotelima i privatnim smeštajima na tom području.

U pozivu se tvrdi da vojska Sjedinjenih Američkih Država želi da "iskoristi arapsku braću kao ljudski štit", prenosi Al Džazira.

"Primorani smo da identifikujemo i ciljamo Amerikance. Stoga je bolje da ih ne skrivamo u hotelima i da se držimo podalje od njihovih lokacija. Vaša je islamska dužnost da tačno prijavite mesta skrivanja američkih terorista i da nam pošaljete informacije putem Telegrama", navodi se u pozivu IRGC.

Prethodno je iranska vojska pozvala zemlje regiona Bliskog istoka da otkriju skrovišta "američko-cionističkih snaga", ističući da američke i izraelske snage ubijaju civile.

Portparol iranske vojske Abolfazl Šekarči je pozvao zemlje u regionu da otkriju Iranu gde se kriju američke i izraelske snage, kako bi se "smanjila šteta po civile".

"Molim muslimanski narod regiona i zemlje regiona da nam pokažu skrovišta američko-cionističkih snaga kako im ne bi bilo nauđeno i kako bismo mogli precizno da pogodimo one koji su koristili ljude regiona kao ljudske štitove", rekao je Šekarči.

On je izneo tvrdnju da američke i izraelske snage napadaju civile zbog "očaja i nemogućnosti da se suprotstave oružanim snagama Irana".