Kako ostati čovek kada se svet ruši? Kreator serije Mirko Stojković otkriva šta se krije u duši "Tvrđave"

Serija „Tvrđava“ postala je mnogo više od televizijskog projekta - ona je pokrenula dijalog generacija o vremenu koje nas je oblikovalo, ali i o vrednostima koje su univerzalne. Na nedavno održanoj tribini „Duša Tvrđave“ u Domu kulture Studentski grad, o nastanku, dubljim značenjima i slojevitosti ove drame govorio je njen kreator Mirko Stojković, prenosi RTS.

Kada se danas govori o devedesetim godinama, često se upada u zamku ideoloških podela ili puke eksploatacije trauma. Međutim, RTS-ova serija „Tvrđava“ uspela je da izbegne te zamke, nudeći publici toplu, porodičnu, ali surovo iskrenu priču o ljubavi i moralu. Taj put ka istini počeo je u hodnicima Fakulteta dramskih umetnosti, gde je profesor Mirko Stojković prepoznao zrno nečeg velikog u radu svog studenta.

Preporučujemo

Istorija „Tvrđave“ je priča o prepoznavanju talenta. Sve je počelo od ispitnog scenarija Gorana Starčevića, napisanog na trećoj godini filmske i TV dramaturgije. Mirko Stojković, koji je tada bio član komisije, odmah je uvideo da Starčevićev tekst poseduje dubinu koja prevazilazi akademske okvire. Stojković je preuzeo inicijativu, ponudio saradnju Radio-televiziji Srbije, i tako je započet proces koji je trajao dve godine.

Rezultat tog posvećenog rada je serija od 11 epizoda koja je, prema rečima struke i publike, postavila nove standarde u domaćem serijskom programu, dokazujući da se o ozbiljnim temama može govoriti bez senzacionalizma.

Na tribini u popularnom „Studenjaku“, Stojković je objasnio da ključ uspeha serije leži u identifikaciji. On naglašava da „Tvrđava“ nije hermetična drama o prošlosti, već ogledalo sadašnjosti.

„Mi smo pravili priču o ljudima koji su poput ovih studenata koji čekaju da dođu na tribinu, poput gledalaca vaše emisije, poput svih nas koji ovde stojimo,“ istakao je Mirko Stojković. „Znači, to je nešto što bi trebalo da bude blisko svakome od nas, jer svako od nas ima i sumnje, i padove, i nesigurnosti, i nekako se nosi sa njima.“

Ova filozofija „običnog čoveka“ omogućila je da serija komunicira i sa onima koji se devedesetih ne sećaju, jer su strahovi i nade junaka - univerzalni.

Iako je radnja smeštena u turbulentnu deceniju na kraju 20. veka, Stojković smatra da su devedesete samo pozornica za mnogo starije i dublje ljudske dileme. Za njega, „Tvrđava“ je istraživanje arhetipskih sukoba.

„Nekako se mi stalno vraćamo na taj odnos dobrog i zla, ili mraka i svetlosti, i nekih tema koje traju mnogo duže - ne od poslednjih 30 godina, nego traju otkad postoji čovek. Znači, i te teme neće ni proći sa našim vremenom, niti su prošle sa devedesetim,“ objasnio je kreator serije.

Jedan od najtežih zadataka za autorski tim bio je kako izbeći jednodimenzionalne likove. U vremenima krize, najlakše je podeliti svet na „dobre“ i „loše“, ali Stojković je insistirao na kompleksnosti. Cilj je bio stvoriti trodimenzionalne karaktere koji nose teret sopstvenih odluka.

„Želeli smo da prikažemo likove trodimenzionalno i sa više različitih strana, kako bismo dobili prave i žive ljude. Jer, jednostavno, ni svet nije crno-bel, ni ljudi nisu crno-beli, nego su šareni,“ jasan je Stojković.

Ta „šarenost“ ljudskih duša, u kojima se prepliću hrabrost i kukavičluk, ljubav i interes, jeste ono što „Tvrđavu“ čini dramski napetom. Gledalac ne navija za heroja, on strepi za čoveka.

(Telegraf.rs/izvor: RTS/Vladimir Petrović)