Glas koji je obojio epohe: Devedeset godina od rođenja Svetislava Svete Vukovića

Bio je spiker, novinar, urednik i pesnik, ali pre svega simbol zlatnog doba Radio-televizije Beograd. Čovek koji je od pravničke karijere odustao zbog ljubavi prema mikrofonu, ostavio je neizbrisiv trag u jugoslovenskoj kulturi - kako svojim glasom, tako i stihovima koje i danas pevamo.

Pre devet decenija rodio se Svetislav Sveta Vuković (1936-2019), ličnost čije ime stoji uz same temelje modernog srpskog i jugoslovenskog novinarstva. Njegov radni vek obeležila je svestranost kakva se retko sreće: od spikera sportskih i zabavnih programa, preko vrsnog scenariste, do jednog od najplodnijih tekstopisaca zabavne muzike na ovim prostorima.

Preporučujemo

Od prava do radio-talasa

Iako je studirao prava i sanjao o tome da postane advokat nalik onima iz američkih filmova, sudbina je za Svetu Vukovića imala drugačiji scenario. Zahvaljujući nagovoru drugarice iz Studentskog grada, prijavio se na konkurs za spikera, ne sluteći da će to biti početak jedne od najblistavijih karijera u istoriji Radio Beograda.

Njegov uspon bio je postojan. Godine 1961. postavljen je za spikera Radio Beograda, da bi 1967. prešao na Drugi program. Sredinom sedamdesetih godina, Vuković postaje ključna figura u kreiranju novog, modernijeg pristupa zabavnom programu. Njegova emisija „Sunce, more, bit i hit“, uz kultne formate poput „Minimaksa“ i „Prijatelja zvezda“, predstavljala je pravu prekretnicu u radijskom izrazu, unoseći dinamiku i neposrednost koja do tada nije bila viđena.

Ikona sportskog i muzičkog programa

Široj javnosti Sveta Vuković ostao je u najlepšem sećanju kao zaštitno lice emisije „Vreme sporta i razonode“, koju je počeo da uređuje i vodi 1981. godine. Njegov specifičan glas, pun autoriteta ali i topline, davao je poseban sjaj emisijama kao što su „Asovi jugoslovenskog fudbala“ i „Jugoslovenske olimpijske legende“.

Njegov rad nije bio ograničen samo na radio. Na televiziji je vodio naučne programe, koncerte klasične, narodne i zabavne muzike, ali i direktne prenose najvažnijih državnih događaja. Bio je čovek kojem se verovalo, bez obzira na žanr emisije koju je vodio.

Pesnik iz senke: Hiljadu stihova za večnost

Malo je onih koji znaju da je Sveta Vuković autor tekstova za neke od najlepših pesama domaće muzike. Napisao je oko hiljadu tekstova, sarađujući sa najvećim kompozitorima i izvođačima. Njegove reči oživele su u pesmama koje su odavno postale antologijske: „Ljubav je samo reč“, „Odiseja“ i „Kad bih znao da je sama“. Njegov pesnički dar uvrstio ga je u brojne zbirke, potvrđujući da je Sveta bio umetnik reči u svakom smislu.

Sećanje legende: „Čistili smo sneg metlom da ne zakasnimo na program“

O svojim počecima i atmosferi u Radio Beogradu, Sveta Vuković je govorio sa ogromnim poštovanjem prema kolegama. Njegova sećanja na spikersku sobu drugog sprata zvuče kao oda profesionalizmu koji je danas gotovo zaboravljen.

„Ja nikada nisam imao tremu, nemam je ni dan-danas,“ govorio je Vuković. „Ali kad sam prvi put ušao na taj drugi sprat, u taj fantastičan kolektiv spikera, osećao sam izuzetno strahopoštovanje. Pitao sam se kako ću se snaći među tim ljudima, gde je svaki od njih mogao biti ne moj učitelj, već profesor univerziteta kada je jezik u pitanju.“

Posebno je pamtio Dragu Jonaš, od koje je najradije učio dok su radili jutarnje programe koji su počinjali u četiri sata ujutru.

„Jednoga jutra, cele noći je bila neviđena vejavica,“ prisećao se Sveta. „Jedva sam se iz Carice Milice probio do radija negde petnaest minuta do četiri. Na vratima me je dočekao dežurni, a unutra – Draga Jonaš ide sa metlom. Zabezeknuli smo se. Draga je došla tako što je ispred sebe čistila sneg celim putem od Baba Višnjine ulice da ne bi zakasnila na program. Niko joj za to nije dao nagradu, to se podrazumevalo. U ugovoru nam je pisalo: 'Poručujete kola da dođu u ono vreme za koje možete doći peške'.“

Sveta je tada bio student prava u Studentskom gradu, a kola je naručivao u pola dva ujutru da bi bio na poslu u pola četiri.

„Ja uopšte nisam imao na kraj pameti da budem spiker. Sebe sam zamišljao kao advokata. Ali jedna drugarica mi je rekla: 'Makar dođi da vidiš kako izgleda prava radio-stanica'. Tako sam otišao na konkurs i ostao decenijama,“ ispričao je Vuković, opisujući put koji ga je odveo u legendu.

Danas, devedeset godina nakon njegovog rođenja, glas Svete Vukovića i dalje odjekuje kroz pesme koje je napisao i arhivske snimke koji čuvaju uspomenu na čoveka koji je bio simbol dostojanstva i profesionalizma.

(Telegraf.rs/izvor: RTS)