Sting tvrdi da nestanak fizičkih poslova kod muškaraca podstiče toksične osobine u društvu danas

Poznati muzičar Sting izneo je mišljenje da bi pad broja poslova u kojima muškarci koriste svoje ruke i fizičku snagu mogao biti uzrok osobina koje se danas povezuju sa „toksičnom muškosšću“.

Pevač grupe The Police o ovome je govorio povodom svog mjuzikla pod nazivom „Poslednji brod“ (The Last Ship). Ova predstava inspirisana je njegovim odrastanjem u radničkoj klasi i prati poslednje dane jednog brodogradilišta koje se zatvara usled deindustrijalizacije tokom 1970-ih i 80-ih godina. Mjuzikl je debitovao u Čikagu 2014. godine uz podeljene kritike, potom se preselio na Brodvej, a krajem ove godine stiže i na londonski Vest End.

Preporučujemo

U intervjuu za The Guardian, Sting je analizirao kako nestanak manuelnih poslova utiče na ljude, sugerišući da to možda podstiče toksične osobine kod savremenih muškaraca.

„Radim rukama svaki dan kao muzičar i imam sreće“, rekao je on. „Retka je stvar da moderni muškarci zapravo koriste svoje ruke i koriste svoju snagu da bilo šta urade. Nešto smo tu izgubili.“

Nastavio je u sličnom tonu: „Nemam nikakve odgovore, ali možda je toksičnost u društvu trenutno [rezultat činjenice] da smo izgubili taj pravac za našu energiju, tu mušku snagu. Retko se dešava da moramo da je koristimo.“

Govoreći o samoj radnji mjuzikla, Sting je istakao da je bogatstvo Britanije stvoreno u „rudnicima uglja, čeličanama, tekstilnim mlinovima i brodogradilištima“, ali da je propast tih sektora bila posledica „sna Margaret Tačer o ekonomiji usluga“.

„Svi ti setovi veština su bačeni na otpad“, izjavio je on, dodajući da ne želi da njegova produkcija glamurizuje poslove koji su u suštini bili opasni, već da želi da zabeleži osećaj „ponosa“ tog vremena.

„Ja sam tip koji nije želeo tamo da radi, i to s dobrim razlogom. Radili su sa azbestom, sa svakakvim toksičnim hemikalijama. U isto vreme, nostalgičan sam za tim osećajem zajedništva u kojem sam odrastao“, rekao je pevač. „To okruženje je bilo tako bogato simbolikom. Grad je, iako je često bio u depresiji, bio izuzetno ponosan na brodove koji su tamo građeni. Taj rad je bio užasan, opasan i težak, ali ti momci su mogli da se osvrnu i kažu: ’Pa, ja sam ovo sagradio’. Građanski ponos je bio ogroman.“

Iako se u javnosti često stvara utisak da je toksična muškost u porastu – naročito kroz popularne sadržaje poput dokumentarca Luja Terua o „manosferi“ ili Netfliksove serije „Adolescencija“ (Adolescence) – nova naučna studija pokazuje drugačiju sliku.

Istraživanje koje je objavio APA PsychNet analiziralo je reprezentativni uzorak od 15.808 heteroseksualnih muškaraca na Novom Zelandu, starosti od 18 do 99 godina. Studija je ispitivala u kojoj meri se oni identifikuju sa svojim polom i pratila njihove stavove prema seksualnim predrasudama, narcizmu, seksizmu i podršci društvenoj dominaciji.

Rezultati su pokazali sledeće:

- 35,4 odsto ispitanika pokazalo je uglavnom „netoksične“ obrasce ponašanja.

- 53,8 odsto je imalo niske do umerene rezultate kod većine negativnih osobina.

- Nešto više od 7 odsto imalo je profil „dobronamernog toksiciteta“ (visok nivo dobronamernog seksizma uz povišene seksualne predrasude).

- Samo 3,2 odsto ispitanika pripadalo je zabrinjavajućoj kategoriji sa visokim nivoom neprijateljstva, toksičnosti, narcizma i otpora prema sprečavanju porodičnog nasilja.

(Telegraf.rs/izvor: NME)