Kralj „ozbiljne” komedije: Sećanje na Leslija Nilsena i kultni „Goli pištolj”

Kada bi se pisala istorija kinematografije, jedno poglavlje bi moralo biti posvećeno najneobičnijoj transformaciji u Holivudu: onoj u kojoj je sivi, ozbiljni dramski glumac Lesli Nilsen postao kralj parodije. Njegov najsjajniji trenutak, onaj koji je definisao čitavu eru humora, bio je film „Goli pištolj” (The Naked Gun: From the Files of Police Squad!) iz 1988. godine. Danas, dok se prisećamo Frenka Drebina, ne gledamo samo na komediju, već na precizno konstruisan mehanizam apsurda koji i dalje nema dostojnog naslednika.

Od TV debakla do bioskopskog fenomena

Preporučujemo

Sve je počelo neuspehom. Trio scenarista i režisera - Džim Abrahams, Dejvid Cuker i Džeri Cuker (poznatiji kao ZAZ) - kreirao je 1982. godine seriju Police Squad!. Uprkos genijalnim forama, ABC je otkazao seriju nakon samo šest epizoda, uz bizarno obrazloženje da „gledalac mora da pazi na ekran da bi razumeo šale”. Šest godina kasnije, autori su dokazali da je publika itekako spremna da pazi.

Zbog straha od konkurencije sa franšizom „Policijska akademija”, studio Paramount je odbacio originalni naziv serije. Među predlozima za naslov filma bili su i bizarni nazivi poput „Bam Bam Bam” i „Ronald Živago”, ali je na kraju odabran „Goli pištolj”. Dejvid Cuker je kasnije priznao da su naslov izabrali jer je zvučao kao obećanje nečeg epskog, što film, u svojoj srži, namerno nije bio.

Recept za humor: Ozbiljni ljudi u neozbiljnim situacijama

Osnovna formula ZAZ tima bila je jednostavna, ali revolucionarna: angražuj dramske glumce i nateraj ih da igraju budale kao da su u trileru. Lesli Nilsen, koji je decenijama igrao autoritativne likove, bio je savršen. On nije namigivao publici; on je bio smrtno ozbiljan dok je, tražeći dokaze, slučajno spaljivao neprocenjive dokaze ili upadao u akvarijum sa retkim ribama.

Osim Nilsena, film je okupio neverovatnu ekipu. Džordž Kenedi, dobitnik Oskara, dobio je ulogu Eda Hokinsa tek nakon što je studio insistirao da mu treba „težak” glumac. Tu je bila i Prisila Prisli kao fatalna Džejn Spenser. Zanimljivo je da su je producenti primetili u sapunici „Dalas” i zaključili da njena prirodna ukočenost i ozbiljnost savršeno odgovaraju njihovom stilu humora. Prvobitni izbor bila je Bo Derek, ali je ona odbila ulogu, što se ispostavilo kao srećna okolnost za film.

Skriveni biseri i filmske reference

„Goli pištolj” je bio praznik za filmofile. Jedna od najelegantnijih parodija u filmu je prvi susret Frenka i Džejn, koji je direktna kopija ( kadar po kadar) iz neo-noar filma Farewell, My Lovely (1975). Nilsenov monolog o njenoj kosi i oblinama, pa čak i čuvena rečenica o „pogledu koji oseća u džepu na kuku”, preuzeti su direktno od Roberta Mičama.

Uticaj su imali i drugi velikani. Čuveni Mel Bruks je lično „pogurao” jedan od najboljih gegova u filmu - onaj u kojem Frenk, prerušen u sudiju na bejzbol utakmici, biva udaren palicom u glavu, a zatim nastavlja da „čisti” bazu rukama kao da je u transu. Ova saradnja je kasnije dovela do toga da Bruks režira Nilsena u filmu "Dracula: Dead and Loving It".

Porodični posao Cukerovih

Film je bio i svojevrsni porodični projekat. Režiser Dejvid Cuker je u film ubacio svoje roditelje. Njegova majka, Šarlot Cuker, glumi Vinsentovu sekretaricu Dominik, ali se pojavljuje i u nastavcima (kao medicinska sestra i recepcionerka). Otac Barton se pojavljuje kao fotograf. Šarlot je postala toliko prepoznatljiva da ju je sin Džeri kasnije angažovao i u svom mega-hitu Ghost (Duh), gde igra bankarsku službenicu pored Patrika Svejzija.

Rikardo Montalban i granica vere

Glavni negativac, Vinsent Ludvig, kojeg je igrao legendarni Rikardo Montalban, doneo je filmu dašak starog Holivuda. Međutim, Montalban je imao jedan čvrst uslov. Kao pobožni katolik, odbio je da izgovori ime bolnice u kojoj leži Nordberg ako se ona zove „Our Lady of the Never Had the Pickle” (Gospa od nikad pojedenog krastavčića). Scenaristi su, iz poštovanja prema glumcu, promenili naziv u „Our Lady of the Worthless Miracle” (Gospa od bezvrednog čuda). Ipak, originalna šala nije umrla - pojavila se godinama kasnije u parodiji Spy Hard, u kojoj je Nilsen ponovo igrao glavnu ulogu.

Godina parnog valjka i Vird Al Janković

Zanimljiv sociološki fenomen je da je 1988. godina u Holivudu bila „godina parnog valjka”. Osim Ludvigovog spektakularnog (i sporog) stradanja pod ovom mašinom u „Golom pištolju”, ista sudbina je zadesila negativce u filmovima Who Framed Roger Rabbit i A Fish Called Wanda.

Kultni status filma učvrstili su i kameo nastupi. Vird Ala Jankovića je postao zaštitni znak franšize. Njegovo pojavljivanje na aerodromu, gde ga gomila obožavatelja dočekuje umesto Frenka, snimljeno je tako da Al nosi svoju čuvenu havajsku košulju. On je kasnije priznao da je išao na više projekcija filma sa različitim devojkama, ne govoreći im da je u filmu, samo da bi uživao u trenutku kada one poskoče u sedištu od iznenađenja.

Susret dve kraljice

Iako je scena u kojoj Frenk Drebin „tari” kraljicu preko banketnog stola jedan od najprepoznatljivijih trenutaka filmske istorije, Lesli Nilsen je 2005. godine doživeo nešto još neverovatnije. Kao ponosni Kanađanin, bio je pozvan na proslavu stogodišnjice Saskačevana, gde je izveo komični skeč pred pravom Kraljicom Elizabetom II.

Nakon nastupa, Kraljica se rukovala sa glumcima. Nilsen je kasnije opisao taj trenutak kao nadrealan: „Gledali smo se u oči i bio sam siguran da ona zna ko sam. Postojao je taj skriveni smisao u našem rukovanju, kao da mi je oprostila za sve ono što sam uradio njenoj dvojnici na filmu.”

(Telegraf.rs/izvor: Youtube/WatchMojo.com)