Umro Vlatko Gilić

Vlatko Gilić, poznati reditelj i scenarista, preminuo je u 92. godini, objavio je "Kurir".

Bio je jedan od najznačajnijih autora crnogorske i jugoslovenske kinematografije. Gilićevo stvaralaštvo ostavilo je i trag u svetskoj filmskoj umetnosti.

Preporučujemo

Rođen 1. januara 1935. godine u Podgorici, Vlatko je svoj put započeo na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Iako je arhitektura bila njegovo primarno obrazovanje, ona je postala temelj njegovog jedinstvenog filmskog jezika. Kritičari su često isticali da se u svakom njegovom kadru oseća "oko arhitekte" – vizuelna preciznost, stroga geometrija i pažljivo konstruisana atmosfera koja je često govorila više od bilo kog dijaloga.

Zlatno doba kratkog filma

Njegov najplodniji period bio je između 1966. i 1973. godine, kada je u okviru čuvene produkcijske kuće „Dunav film“ stvorio neka od najvažnijih dela kratkog metra. Njegovi filmovi, kao što su „Mala svetlost“, „In continuo“, „Homo sapiens“, „Ljubav“ i „Moć“, nisu bili samo dokumentarni zapisi, već duboka egzistencijalna i metaforička istraživanja ljudske prirode.

Za ova ostvarenja dobio je najprestižnija svetska priznanja:

Srebrnog medveda na Berlinskom festivalu.

Čak dva puta Gran pri u Oberhauzenu, jednom od najvažnijih festivala kratkog filma na svetu.

Nagrade u Lajpcigu, Melburnu i Belvjuu, uz nominaciju za prestižni Zlatni globus.

Uspeh u Kanu i dugometražna ostvarenja

Gilić je snimio i dva kultna igrana filma koji su potvrdili njegov status svetskog autora. Njegov film „Kičma“ (1975), mračna i vizuelno fascinantna alegorija o zagađenju i otuđenju, uvršten je u glavni takmičarski program festivala u Kanu, gde se borio za Zlatnu palmu. Drugi film, „Dani od snova“ (1980), takođe je prikazan u Kanu u okviru selekcije „Izvestan pogled“ (Un Certain Regard).

Priznanje među 50 najvećih svih vremena

Možda najimpresivniji podatak iz Gilićeve biografije datira iz 1980. godine. Tada ga je američka mreža NBC, na osnovu glasova vodećih svetskih kritičara, uvrstila na listu 50 najznačajnijih reditelja u istoriji svetske kinematografije.

Na toj listi, Gilić je stajao rame uz rame sa gigantima kao što su:

Alfred Hičkok

Ingmar Bergman

Andrej Tarkovski

Akira Kurosava

Stenli Kjubrik

Čarli Čaplin

Bio je jedini filmski autor iz jugoistočne Evrope koji je ikada dobio ovakvu počast, što dovoljno govori o univerzalnosti i snazi njegovog umetničkog izraza.

Prekid karijere i prosvetni rad

Paradoksalno, uprkos ogromnom međunarodnom ugledu, Gilić je u sopstvenoj zemlji naišao na prepreke. Njegov dalji autorski rad na filmu bio je onemogućen, što je jedna od velikih nepravdi jugoslovenske kulture tog vremena.

Međutim, on nije napustio umetnost. Svoje znanje je usmerio ka obrazovanju mladih talenata. Bio je jedan od utemeljivača Katedre za režiju na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, gde je kao redovni profesor vaspitavao generacije budućih reditelja. Njegov doprinos akademiji krunisan je 2011. godine izborom u zvanje profesora emeritusa.

Nasleđe

Odlazak Vlatka Gilića je gubitak stvaraoca koji je umeo da snimi "tišinu i ljudsku dušu" na način koji je razumljiv celom svetu. Njegovi filmovi ostaju u arhivama kao remek-dela koja se i danas izučavaju na filmskim akademijama širom planete, kao dokaz da vrhunska umetnost ne poznaje granice.

(Telegraf.rs/izvor: Kurir/Ljubomir Radanov)