"Ljubim li te… il’ me sanak vara? Ljubim li te… ili nema sveta": Najlepša je ljubav što se sanja

Ljubim li te… ili me i nema. Ili tebe, – nas nijedno nema

Ispunjenje sna o srećnoj ljubavi povezuje sve pesme u zbirci "Đulići"  Jovana Jovanovića Zmaja. Pesma  "Ljubim li te, il' me sanak vara" je 14. "ružica" od 71 kratke lirske pesme. Svaka pesma je "đulić" (ružica), a sve zajedno su "đulići" ili "đulistan" - ružičnjak.

U "Đulićima" se događaji samo u retkim prilikama mogu sasvim jasno identifikovati. Oni su obično samo nagovešteni ili su data duševna stanja iza kojih se ne nazire ništa konkretno.

Prvi stihovi zbirke su žalostivi, a tek kada se pojavi ona, neimenovana draga, pesnikova tuga počinje da iščezava a sa jačanjem njihove veze narasta vedro, radosno raspoloženje da bi se, posle sjedinjenja u braku i porodici, osećanje životne radosti prelilo na čitav svet.

Jedna od njih i jedna od najlepših ljubavnih pesama na našem jeziku jeste 14. đul:

Ljubim li te… il’ me sanak vara,

Ljubim li te… il’ me sanak vara,

Što te udilj uza me dočara;

Ljubim li te… il’ me duša vara,

Što se udilj s tobom razgovara;

Ljubim li te… il’ me bezum ganja,

Nemam vida, nemam osećanja;

Ljubim li te… il’ ljubavi nije –

Što se grli, to su samo zmije;

Ljubim li te… ili me i nema,

Ili tebe, – nas nijedno nema;

Ljubim li te… ili nema sveta,

Nema sunca, ni rose, ni cveta,

Već sve tmina, što je pak’o mesi,

A po tmini vitlaju se besi,

A međ njima prabesina spava, –

Moju ljubav u snu izmišljava.

"Đulići uveoci" su nastavak "Đulića", ali su po osećanjima i tonu suprotni njima. Prvu knjigu inspirisala je ljubav prema najbližima, a drugu – smrt najbližih.

(Telegraf.rs)