Verovalo se da pruža posebnu zaštitu: Najstarija evropska knjiga pronađena u grobu sveca

Uprkos tome što je male veličine, ovaj rukopis nam može reći mnogo toga o knjigama u ranom srednjem veku, pre svega kako su pravljene i, još važnije, kako su korišćene

Mala crvena knjiga stara 1.300 godina, „Jevanđelje Svetog Kutberta“ (The St. Cuthbert Gospel), predstavlja znamenitost evropskog izdavaštva. Reč je o najstarijoj preživeloj evropskoj knjizi koja je još uvek cela u svom prvobitnom kožnom povezu.

Preporučujemo

Uprkos tome što je male veličine, ovaj rukopis nam može reći mnogo toga o knjigama u ranom srednjem veku, pre svega kako su pravljene i, još važnije, kako su korišćene, piše The Vintage News.

„Jevanđelje svetog Kutberta“ dugo je bilo prekriveno velom misterije, ali istoričari koji rade u Britanskoj biblioteci su nedavno utvrdili da potiče iz kasnog sedmog veka.

Prvobitno je otkriveno 1104. godine kada su mošti jednog od najvažnijih britanskih svetaca, Kutberta, premeštane u novo svetilište u Darhamu. Kako navodi BBC, sveti Kutbert je povezivan sa mnogim čudima, a jedno od njih je činjenica da njegovo telo nikada nije počelo da propada. Deceniju nakon njegove smrti, prilikom otvaranja kovčega sveštenici su bili zapanjeni otkrićem da mu je telo bilo netaknuto.

Ipak, pre nego što je kovčeg zatvoren, sveštenici su primetili malu knjigu. Bio je to primerak „Jevanđelja po svetom Jovanu“ povezan crvenom kožom, u savršeno očuvanom stanju, prenosi Laguna.

Kako se navodi u članku za JSTOR Daily, knjige, posebno one koje sadrže delove „Svetog pisma“, nisu služile samo za čitanje u toku srednjeg veka. Veoma često su čuvane kao svetinje i nošene kao talismani za zaštitu od zla. Smatralo se da samo prisustvo svetog teksta pruža posebnu zaštitu.

Znatiželjni sveštenici su pretpostavili da je knjiga bila vlasništvo velikog sveca i zato se verovalo da predstavlja još veću zaštitu.

Prvobitno se smatralo da je knjiga smeštena u kovčeg svetog Kutberta 698. godine, ali istoričari sada veruju da je zapravo napisana u ranom osmom veku i da je kasnije dospela u kovčeg sveca.

Ne zna se ko je poručio izradu knjige, a nešto malo smo saznali o pisaru koji je pažljivo prepisao svaki red „Jevanđelja po svetom Jovanu“ na pergament.

Ovaj nepoznati pisar je bio posebno talentovan. Istoričari smatraju da je tekst dobar primer elegantnog rukopisa iz ranog srednjeg veka, a kožni povez je posebno lepo dizajniran.

Knjiga je povezana na specifičan način, poznat kao „koptsko šivenje“ jer potiče iz koptskih zajednica u Egiptu, ali je korišćeno širom Evrope, Vizantije i islamskog sveta.

Otkriće ovakve knjige pruža nam redak uvid u prošlost. Ako niste u mogućnosti da posetite izložbu u Londonu, znajte da je „Jevanđelje svetog Kutberta“ digitalizovano u celosti.

(Telegraf.rs)