Erik Emanuel Šmit: Moj novi roman prikazuje Hitlera kao slikara

Vreme čitanja: oko 12 min.

Pisac je podsetio da je u poseti Beogradu treći put

Čuveni francusko-belgijski dramski pisac i književnik Erik Emanuel Šmit bio je gost međunarodne manifestacije – 66. Beogradskog sajma knjiga, a specijalno za Tanjug je izjavio da je u svom novom romanu pokušao da stvori paralelnu dimenziju u kojoj je Adolf Hitler postao - slikar.

Pisac je podsetio da je u poseti Beogradu treći put, i konstatovao da je ranije dolazio prvenstveno zbog svojih pozorišnih komada koji se sa uspehom igraju na scenama prestonice i drugim gradovima Srbije.

Ipak, iako je ovog puta povod višestruk, Šmit je prvenstveno došao sa zadovoljstvom da promoviše novi roman „Drugi život Adolfa H.“ na štandu izdavačke kuće „Clio“, u Areni Hale 1, kao i na štandu Francuske, koja je gost ovogodišnjeg Sajma knjiga, u Hali 2a.

Slavni pisac rodom iz Liona, prisetio se da je pre 11 godina bio gost na manifestaciji „Molijerovi dani“, te da je sada primetio „kako se Beograd uopšte nije promenio, ono što me uvek uzbudjuje u ovom gradu jeste ta blagost življenja kod vas, da gledam grad na obalama reka, da vidim kako ste jako strastveni“.

On je rekao da uvek voli da sretne i upozna prijatne ljude u Srbiji i da je našao sve ono što je želeo da vidi.

Osim promocije srpskog prevoda njegove nove knjige o Adolfu Hitleru, francuski umetnik je takodje imao razgovor sa publikom i kolegama nakon izvodjenja predstave „Da krenemo ispočetka“ u Operi i teatru Madlenianum u Zemunu, koja se igra dve sezone prema toj njegovoj drami.

U romanu „Novi život Adolfa H.“ na početku pisac je zapisao – „trenutak koji je promenio tok sveta“. Zapravo, nemački diktator Adolf Hitler je prvobitno odbijen 1907. godine u Beču da upiše slikarstvo.

„Hitler je tema moje knjige, jer me je zanimalo kako jedno ljudsko biće postaje – monstrum. Kako jedan mladić, rekao bih adolescent, od 17 godina, u početku sasvim simpatičan, postane to što je postao. Pratimo ga u periodu dalje kada mu je umrla majka od bolesti, otac mu je bio nasilan, zavoleo je umetnost, imao je kao mladić probleme sa devojkama, što je sve normalno u tom uzrastu“, uveo je Šmit javnost u priču svog književnog dela.

On je ocenio da je taj mladić bio kao jedan od hiljadu sličnih, ali da će baš taj Adolf postati varvarin, monstrum, i zbog njega će 52 miliona ljudi stradati.

„Kako se to desilo? Ne mislim da se rodio kao čudovište, već da je postao kroz jedan sistem lažnih objašnjenja i to je ono što me je zanimalo da pokažem. Nemci kažu da je on bio Austrijanac, opet Austrijanci kažu da je bio Nemac. Govore za njega da je bio lud, a za mene je on čovek koji je donosio seriju loših odluka. Time je za sobom povukao čitav jedan narod. Moj roman je način da to sve razumem, kako postajete čudovište i demon“, naglasio je dramski i prozni pisac i dodao da je Hitler „univerzalno prihvaćen kao jedna demonska figura“.

Šmit se osvrnuo na trenutak kada je diktator koji je ratovao u Drugom svetskom ratu sa celim svetom, bio odbijem na Akademiji lepih umetnosti u Beču, te stavlja u poziciju mogućnost šta bi bilo da je ipak primljen tamo, kada je toliko voleo umetnost.

„Tako moja knjiga predstavlja Hitlera koji nije upisao likovne umetnosti, kao istorijski roman, a onda i fiktivna novela istovremeno koja prikazuje slikara Adolfa H., što mi omogućava da pričam dva 20. veka: jedan sa Hitlerom diktatorom i drugi sa umetnikom“, objasnio je Šmit i dodao da „smo svi sačinjeni od izbora i od okolnosti“, te da „okolnosti ne možemo da biramo, ali možemo imati izbor“.

Francusko-belgijski pisac je govorio o tome da se drugačije razvijaju Adolf Hitler i Adolf H., zlotvor i likovni umetnik, što mu je bilo zanimljivo i izazovno za pripovedanje.

„Na neki način bilo je to egzistencijalno iskustvo da uvedem Hitlera u sebe. Istraživao sam, kao i svi, puno čitao o njemu, i kasnije izgleda da sam shvatio Hitlera. Naravno, razumeti nekoga ne znači istovremeno i opravdati. U mom slučaju znači empatiju prema psihologiji neke osobe“, smatra Šmit.

Dramski i prozni pisac je analizirao ovu problematiku i ocenio da „čudovište nije van nas, već u nama“, te da svako može da postane monstrum ako napravi pogrešne odluke.

„Kako se postaje Hitler? Tako što veliki broj ljudi uvek misli da je u pravu i ne sluša savete niti tuda mišljenja. Oni odbijaju kompleksnost stvarnosti i druge slojeve realnosti“, naglasio je Erik Emanuel Šmit, 63-godišnji književni autor.

Pisac je ispričao detalj tokom stvaranja romana, da je jednom prilikom sišao sa sprata da ruča sa porodicom i ukućani su mu rekli da je danas sigurno „ubio“ Hitlera. On se zbunio, i pitao ukućane kako to znaju, a oni su mu rekli da se sada po prvi put nakon šest meseci konačno smeje, te onda mora da znači da je u knjizi likvidirao Hitlera, opisao samoubistvo i sve završio.

„Tako da kada pišem o nekome ko recimo hramlje, onda i ja ćopam, tako pišem knjige. U vezi sa Hitlerom, dok sam pisao roman, postajao sam kao on, nepoverljiv, paranoičan, ćutljiv, nisam mnogo govorio sa najbližima. Dakle, kada su me moji videli da sam nasmejan, znali su da sam se oslobodio Hitlera, i to je za njih bila renesansa, pravi preporod“, otkrio je jedan od najproduktivnijih autora današnjice.

Kniževnik je otkrio da je punih osam meseci pisao roman „Drugi život Adolfa H.“, i to na staromodan način, ali ne pisaćom mašinom, nego ručno – papir i olovka. Onda je slao svojoj sekretarici da prekuca na kompjuteru njegov rukopis, ali se plašio da ako njegova kuća izgori, može da izgubi sve knjige, pa i taj materijal.

Šmit je otkrio da mu pisanje deluje kao da je trudan i da nosi bebu, jer mu otprilike i treba nekih devet meseci da napiše kompletno književno delo, roman, zbirku priča ili pozorišnu dramu.

Popularni autor je istakao i tužnu činjenicu da je zbog ove knjige izgubio i dvoje dragih prijatelja. Reč je o bračnom paru koji nisu razumeli zašto se on odlučio da piše delo o najvećem zlotvoru svih vremena.

„Čak i kada su pročitali roman, nisu razumeli, jer su pripadali toj francuskoj inteligenciji koja kaže da ne treba da razumete, već je potrebno držati se na distanci. Mislim da je to zabluda, jer treba razumeti te stvari koje se dešavaju ljudima iznutra, kako bi se nadalje izbegla monstruoznost. Dakle, izgubio sam taj par prijatelja, ali sam ih istovremeno i pronašao. Znate kako je govorio filozof Aristotel – „Ako me ne voliš, to znači da me nikada nisi ni voleo“, naglasio je pisac i dodao da se njegov izdavač veoma plašio ove knjige o Adolfu Hitleru.

Umetnik je otišao u razmišljanja na temu današnjih vladara i doveo u vezu ruskog predsednika Vladimira Putina, za koga kaže da je u situaciji da priča o ratu Rusije i Ukrajine na svoj način, da ima svoje ideje i stavove o Evropi i „kako je na vlasti, sve to unosi u naše živote, tako sada u tom ratu ima toliko poginulih“.

„Ja sam francuski Belgijanac, a u Belgiji mi obožavamo kompromis u kome postoji nešto plemenito. Uvek je potrebno ići ka kompromisu. Nasilje dovodi do poraza ili pobede, ali ono nikada nije pravično“, primetio je Šmit gledajući ratove kroz istoriju sveta.

Zanimljivo je da je Erik Emanuel Šmit jedan od najizvodjenijih inostranih pisaca na domaćoj pozorišnoj sceni, a predstave po njegovim komadima bile su kod nas dugovečne.

Tako je duodrama „Zagonetne varijacije“ u režiji Božidara Đurovića više od 20 godina igrana na Maloj sceni „Raša Plaović“ Narodnog pozorišta u Beogradu, gde se takodje dosta dugo nalazi na repertoaru takodje duodrama „Mali bračni zločini“ reditelja Filipa Grinvalda. Glumac Boris Pingović je igrao u te obe drame, a dok mu je u pvom naslovu partner na sceni bio nažalost pokojni Marko Nikolić, dotle je u drugoj priči imao koleginicu Nelu Mihailović.

Osim toga, Beogradsko dramsko pozorište je na repertoaru imalo monodramu „Oskar i mama Roz“ (Vesna Čipčić) u režiji Nebojše Bradića, kao i ansambl predstavu „Frederik ili bulevar zločina“ reditelja Milana Karadžića, gde je glavnu ulogu imao legendarni Dragan Gaga Nikolić.

Naravno, dugi niz godina takodje Dragan Nikolić je glumio i u komadu „Posetilac“ gde mu je parner bio Vojislav Voja Brajović kao psihijatar Sigmund Frojd.

Na sve to, Opera i teatar Madlenianum su postavili komad „Da krenemo ispočetka“ rediteljke Andree Ade Lazić, gde igraju Slavko Štimac, Ljubomir Bulajić, Tamara Aleksić i Branka Petrić. Ista rediteljka je postavila i njegov komad „Ajnštajnova izdaja“, gde je velikog naučnika Alberta Ajnštajna tumačio Nebojša Dugalić, na sceni Teatra Vuk u Beogradu.

Gledajući na svoju bogatu pozorišnu i književnu karijeru, Šmit je rekao da „jedna knjiga ne može da promeni svet, ali može u potpunosti jedan duh, te da je moć knjige u njenoj intimnosti“.

Francusko-belgijski umetnik je naglasio da je njegova knjiga „Drugi život Adolfa H.“ jedna od njegovih najčitanijih u Francuskoj i mnogo šire, stalno je na listi bestselera, i da mu je drago da je upravo ona „tako dobro prevedena kod vas u Srbiji“.

Svestrani kreativac je takodje otkrio i da su mu ljudi prilazili i govorili da im je promenio sliku – viziju zla i monstruoznosti, i onda je shvatio da je „neko zlo blizu nas, a ne van nas“.

Osim nove knjige u izdanju kuće „Clio“, Šmit je poznat srpskoj čitačačkoj publici i po delima izdavaštva „Laguna“ kao „Jevanđelje po Pilatu“, tri novele koje čine „Trilogiju nevidljivog“ – „Oskar i gospođa u ružičastom mantilu“, „Gospodin Ibrahim i cvetovi Kurana“ i „Milarepa“. Ti romani su i oživljeni na sceni, izvode se na pozorištima Francuske, Velike Britanije, SAD, Nemačke.

Erik-Emanuel Šmit smatra da ljudi uvek mogu da čine dobro, a tako je i Hitler bio ubedjen da radi dobro delo za čovečanstvo, te analizirao da je diktator mislio o sebi da je Mesija.

„Najveća čudovišta sebe smatraju svecima. Kako odrediti tu granicu? Ja verujem da je granica u tome kada osoba ima osećaj za drugoga, znači empatiju. Kada shvatimo da drugi postoje, i da su i oni takodje ranjivi, lomljivi, tada smo u drugom položaju“, smatra autor koji je diplomirao filozofiju (1983), ali je tokom studija izučavao takodje muziku i književnost.

Umetnik je 1987. godine i doktorirao filozofiju, zato su njegove drame, priče i romani puni filozofskih misli, rasprava, stavova, a šest godina kasnije, posle sjajnih odziva na njegov književni rad, odlučuje da se potpuno posveti samo - pisanju.

„Književnost nam pomaže da vežbamo empatiju. Kada čitamo neku knjigu ili se dohvatimo ljubavne priče, odjednom vidimo da neki likovi reaguju na način na koji mi ne bismo. Znači onda bolje razumemo druge i nas same. Onda nas potrese priča nekog drugog. Mislim da književnost, film, pozorište zaista može da donese taj smisao i taj osećaj za drugoga, dakle empatiju“, siguran je Šmit, pre svega dramski pisac, autor popularnih pozorišnih komada.

Dobitnik je nagrade Francuske akademije nauka za celokupno pozorišno delo, a mnoge njegove drame od prve izvedene 1991. godine do danas, višestruko su nagrađivane.

U današnjem vremenu ratova i tragedija, Šmit kaže da je potrebno iznova otkrivati lepotu, kako je smatrao i Fjodor Mihajlovič Dostojevski u svom romanu „Idiot“, gde kaže da će „lepota spasiti svet“.

„Prisećam se da sam kao mali bio depresivan, poželeo sam i planirao samoubistvo. Onda me je profesor muzike pozvao i odveo u operu u Lionu. Tamo sam gledao „Figarovu ženidbu“ od Mocarta. Na scenu je izašla jedna operska dama i počela da peva, i u roku od četiri minuta, ja sam bio izlečen. Lepota te žene, muzike, njenog glasa, premestili su me u neki drugi svet. Onda sam rekao sebi – „ako postoje tako lepe stvari na zemlji, ostajem“, zadovoljno je istakao francuski bestseler autor.

Opet, on kaže da lepota nije samodovoljna, da nije površinska, da se ne podrazumeva da je sama sebi svrha, „već nam otkriva ono što treba da volimo i želimo“.

„Depresija je odsustvo želje. I onda odjednom lepota vam otkiva želje. Lepota spašava“, naveo je Šmit.

Govoreći o političarima, autor smatra da oni retko čitaju knjige, jednostavno ih ne zanima ili nemaju vremena, ali misli da prva dama Francuske, gospodja Makron čita njegova dela, i da ga voli kao pisca.

Kada piše o prošlosti, Šmit je mišljenja da je to teži put i izazov, nego kada stvara neko delo o sadašnjosti.

„Morate mnogo da tražite i istražujete kada radite knjigu o istoriji. Onda to sve treba da odleži, sve ono što ste saznali, tako da je to čitav proces. Tada morate da se krećete ulicama Beča u baš to davno vreme, ili u Jerusalimu za vreme Isusa Hrista. Prošlost morate da proživite, kako sam radio i sa knjigom o Adolfu Hitleru“, podsetio je Šmit, inače dobitnik i prestižne Molijerove nagrade.

Stvaralac je naveo da mu se dešava da u glavi kaže sebi da će mu sledeće delo biti roman ili pozorišna drama, i onda dalje pristupa pisanju tog formata koji je odabrao. Tako je u karijeri najpre pisao drame, zatim su krenuli romani, novele, kratke priče, tako da se zapitao često „jesam li ja dramaturg ili romansijer“.

Na temu šta danas sve čini dobrog pisca, Šmit kaže da je to „onaj autor koji vas uhvati za ruku i vodi da biste preživeli jednu priču, vodi da osetite nove misli i emocije i uvuče vas u jednu avanturu koju ne biste preživeli bez njega“.

Kuda ide ovaj svet danas, jeste pitanje koje se pomalo vrzma po glavi velikog francuskog pisca.

„Ovaj svet nije bolji od onog pre nas, ali mislim da čovečanstvo danas napreduje kroz katastrofu i zlo. Nadam se da postoji sećanje na Drugi svetski rat i gubitak preko 50 miliona žrtava, tako da ne bismo želeli da nam se desi neki treći svetski rat. I sve smo učinili da stvorimo strukture da to spreče. Siguran sam da ćemo razviti sredstva koja će nas sprečiti da idemo ka katastrofi“, rekao je Šmit.

Imao je veoma naporan intenzivan dan danas tokom Sajma knjiga, potpisivao je novi roman, bio u centru pažnje u razgovoru sa izdavačem Zoranom Hamovićem (kuća „Clio“). Kasnije je bio gost i učestvovao u razgovoru sa ekipom predstave „Da krenemo ispočetka“ u Madlenianumu. Tako je promovisao svoje književno i pozorišno stvaralaštvo.

„Ja sam tragični optimista, za mene je istorija – motor zla. Čini mi se da možemo napredovati kroz to zlo. Žele da izmisle neki sistem da bi izbegli novu propagandu zla. Ljude ne tera želja za dobrim, već samo potreba da se izbegne ono najgore, da se ono ne ponovi. Katastrofa, bol i zlo je sve ono što nas tera da budemo bolji“, zaključio je Erik Emanel Šmit za Tanjug.

(Telegraf.rs/izvor: Tanjug/Ivan Makragić)