Aleksandar Misojčić: Nema prave ljubavi bez prihvatanja nesavršenstva

Psihijatar Aleksandar Misojčić ocenio je danas da je borba za moć jedan od najčešćih razloga razvoda, da ljubav često nije fer i da je iskustvo poraza dragoceno.

Misojčić je rekao Tanjugu da je danas problem morala što se podrazumeva da postoji i što se nameće kao opšta istina, a trebalo bi da nosi neku vrstu ličnog pečata svakog od nas i da je lišen moralne narcisoidnosti.

Preporučujemo

Navodeći da bi trebalo da se više oslanjamo na moralnu odgovornost, Misojčić je ocenio i da bi gubljenje moralnog oslonca u vremenu materijalizma i krize duhovnosti moglo biti najava dublje krize.

"Decu ne treba potceniti i treba im reći istinu, samo biranim rečnikom", poručio je Misojčić, autor knjige "Sve ono što jesmo" u kojoj analizira, u 24 poglavlja, teme identiteta, porodičnih obrazaca, emocionalnih odnosa i unutrašnjih borbi savremenog čoveka.

Prema njegovim rečima, svako treba da teži autentičnosti i slobodi, uz spremnost da pravi lične izbore i odluke, bez obzira na to da li je to ispraćeno aplauzom u svom okruženju.

"Treba nekad biti hrabar jer sloboda je privilegija. Ona se ne daje. Mora se uzeti", naveo je on.

Pošto živimo u diktaturi vidljivost, lajkova i popularnosti na društvenim mrežama, stiče se utisak da ima više narcisa, ali je Misojčić istakao da ih verovatno nema toliko, već živimo u okruženju koje ih nagrađuje.

Misojčić je ocenio da je jedan od najčeščih razloga razvoda u savremenoj porodici, ako se izuzmu prevare, borba za moć u partnerskom sistemu.

"Ko je veća žrtva, ko ne obraća pažnju na potrebe drugog, ko se bavi samo sobom...To je proces prelaska porodice iz patrijarhata ka savremenoj porodici. Pomešale su se malo uloge. Ne znamo šta i kako. Želimo, a ne prepoznajemo put", naveo je Misojčić.

Prema njegovim rečima, "ljubav je pre i posle svega davanje, i čim krenemo da se merimo ko je više dao - to je najava kraja".

"Ne treba ljubav uvek znati da objasniš. Ako dobro znaš da objasniš što nekog voliš, onda treba razmisliti da li je to prava stvar. Mislim da nema prave ljubavi bez prihvatanja nesavršenstva čoveka koga voliš", naveo je Misojčić.

Ocenivši da "ljubav često nije fer", jer su emocije neprevidive, skokovite, jake i svojeglave, Misojčić je dodao da je "fer tamo gde je razum, a ljubav je asocijativna i slobodna".

Misojčić je ocenio i da je jedan od najjačih strahova onaj od ostavljanja i odbacivanja, da se zato se neki ljudi plaše ljubavi.

Prema njegovim rečima, ostajanje zajedno samo kako ne bi patila porodica dovodi do "usamljenosti u dvoje, a to je jedan od najtežih oblika usamljenosti".

Misojčić je istakao da "ljudi ostaju dugo vremena vezani sa sigurnim partnerom.

"To je onaj koji ima neku vrstu manjkavosti i osigurača da neće ući u kompletan parnterski odnos. Ili je odsutan, oženjen ili udata, ili je previše star.

To je sigurnost da se neće ostvariti toliko blizak odnos koji jednog dana mogu izgubiti i ostati povređeni", naveo je Misojčić.

Prema njegovim rečima, kod sigurnog partnera postoji bezbednost, "tu se čovek prepusti, lako voli, tu cveta seksualnost, a u osnovi je to strah od odbacivanja".

"Ljubav je malo komplikovanija nego što se na pravi pogled čini i zato i jeste vredna", naglasio je stručnjak.

Misojčić je naglasio da je "iskustvo poraza dragoceno", i da je pitanje kako će neko shvatiti grešku, pomoću koje se raste, ako nije okusio pogrešan izbor.

"Kroz integraciju pogrešnih izbora napredujemo. Toga se ne treba plašiti. Niti deci slati poruku da su uvek najpametnija,koja nisu nikad pogrešila", naveo je Misojčić.

Prema njegovim rečima, ako deca odrastaju pored savršenih roditelja, gde ne vide da se naljutio i pogrešio, pitanje je kako će sutra sebi oprostiti sebi grešku, ako su pored bezgrešnog rasli.

Misojčić je rekao da nas strah upozorava i da se u životu treba plašiti, samo je važno da li je on upozorenje ili nad nama upravlja.

"Paralisao nas je, suzio, opeteretio. To je problem sa strahom. Kad vlada nama kad nas sputa, zarobi, kad nas kroz život strah vodi", upozorio je Misojčić.

U tranziciji od patrijarhata ka savremenoj porodici, veći je pritisak na mladoj ženi, njoj je teže i zahtevnije, a Misojčić je upozorio i da i dalje postoje razne predsrasude u tumačenju prodice i rodnih različitosti.

Misojčić je ocenio da se savremene veze danas oslanjaju na sigurnost i seksualnost, što se smatra za idealnu ljubav, odnosno idealan par.

"Ja mislim da nije. Gde je dubina? Gde je povezanost? Gde je duhovnost, poverenje, razumevanje neizgovorenog? Ljubav je duboka, a seksualnost i stabilnost mogu i u plićim odnosima da se izgrade", naveo je psihijatar.

Misojčić je naveo da "treba hrabro govoriti o problemi i odustati od iluzije savršenosti".

"Ne moramo u svakoj situaciji da budemo sjajni i najbolji. Ne mora se ni okolina uvek odnositi prema nama sa uvažavanj ni odobravanjem", upozorio je Misojčić.

Prema njegovim rečima, "biti dobar čovek" je prilično nedefinisan pojam, a ima lepših kao što je biti čestit, hrabar ili slobodan.

(Telegraf.rs/Tanjug)