Prati put ikone Presvete Bogorodice Filerimose:Ljiljana Habjanović Đurović o nastavku romana "Tamo gde je ona"

Posle godinu dana od kada je objavljen prvi deo romana "Tamo gde je ona" Ljiljane Habjanović Đurović, na redi je došao i nastavak ovo književnog dela, koji je od sredine oktobra u prodaji.

Renomirana spisateljica je na ovoj knjizi radila pune četiri godine.

Preporučujemo

Inače, drugi deo romana "Tamo gde je ona" nastavlja da prati put i sudbinu ikone Presvete Bogorodice Filerimose kroz vekove, od Rodosa do Malte, Petrograda, Beograda, pa sve do Ostroga i Cetinja.

I u nastavku ove neobične i potresne sage, Ljiljana Habjanović Đurović osvetljava sudbine ljudi koji su, vođeni verom, čuvali Ikonu po cenu sopstvenog života, verujući da čuvaju nešto veće od sebe samih.

I o onima koji su pred njom nalazili snagu za pokajanje i nadahnuće za nezamislive i veličanstvene podvige.

Tim povodom, razgovarali smo sa Ljiljanom Habjanović Đurović o nastavku romana "Tamo gde je ona".

• Šta nam možete reći o Vašoj novoj knjizi? Šta čitaoci mogu da očekuju u nastavku? Da li su detalji iz knjige bazirani na istinitoj priči ili na fikciji, ili je pomešano?

Nova knjiga je drugi deo romana „Tamo gde je Ona“.

Roman „Tamo gde je Ona“ je knjiga o istoriji hrišćanske vere, iskazana kroz čudesnu povest o ikoni Bogorodica Filerimosa.

U prvom delu, koji je objavljen prošle godine, pratili smo sudbinu tri najveće hrišćanske svetinje - ikone Bogorodica Filerimosa, čestice Časnog krsta i ruke Svetog Jovana, u Efesu, Antiohiji, Konstantinopolju i na Rodosu.

U ovom drugom delu sa njima smo na Malti, u Rusiji, Srbiji i Crnoj Gori.

Kao i u prvom, i u drugom delu srećemo zanimljive likove i pratimo njihove uzbudljive i nesvakidašnje sudbine. Neki od njih su istorijske ličnosti, a drugi nisu. Ali i događaji u kojima učestvuju ti likovi iz naroda, ti predstavnici mase (poput, recimo, Lisjena, jednog od nekoliko stotina malteških vojnika koji napuštaju vitezove i prilaze Napoleonu, zaneti obećanjem o bratstvu, jednakosti i slobodi), dakle, ti događaji istiniti su.

• Kako ste spremali ovo delo i šta Vas je inspirisalo da ga napišete? Verujem da ste pročitali obimnu literaturu...

Nekako se desilo da sam od 2003. do 2024. godine obišla sva mesta (osim Antiohije) u kojima je boravila ikona Bogorodica Filerimosa i gde su živeli junaci romana: u Svetoj zemlji, u Istambulu u kome sam tražila tragove drevnog Konstantinopolja, na Rodosu, na Malti, u Italiji, Rusiji i Crnoj Gori. Obilazila sam crkve, palate i muzeje. NJKV princ Aleksandar dopustio mi je da dva puta posetim dvorsku crkvu na Dedinju i vidim skrivnicu u kojoj su bile pohranjene svetinje.

Pročitala sam obimnu literaturu. Svi kojima sam se obratila bili su vrlo predusretljivi i spremni da mi pomognu u istraživanju i prikupljanju građe. Kao da me je na svakoga od njih uputila sama Majka Božja. Istoričari, istraživači, arhivari sa Malte, iz Rusije i iz Srbije pronalazili su mi važna dokumenta. Prepisku sa njima obavljao je moj sin, koji mi je i prevodio dokumenta sa engleskog i ruskog. Razgovarala sam sa malteškim vitezom Antunom Sbutegom. Moju molbu da se sretnemo prihvatili su i arhimandrit Marko Kalanj i Mitropolit Crnogorsko-primorski Joanikije, junaci romana.

Imala sam posebne savetnike za grčki, italijanski i ruski jezik, kojima sam se obraćala tokom rada, kako bih upotrebila pravilnu leksiku. I, naravno, molila sam se Majci Božjoj da napišem poštenu knjigu. Knjigu po Njenoj volji.

• Na koje junakinje čitaoci treba da obrate pažnju?

U prvom delu romana čitaoci mnogo vole Zoju, kćer ribara i suprugu klesara iz Konstantinopolja i besprimernu heroinu. Ja među junakinjama iz prvog dela posebno volim caricu Pulheriju, tu snažnu i mudru ženu koja je ličnu sreću podredila dužnosti prema carstvu i ljubavi prema svom povodljivom i prevrtljivom bratu. Koja je organizovala dva Vaseljenska sabora i odbranila Presvetu Bogorodicu od jeresi.

Mislim da će u drugom delu čitaoci posebno voleti Olgu Borisovnu, fabričku radnicu iz Gatčine (mesto blizu Petrograda), koja je istovremeno čuvarka ikone i majka boljševika.

Ali u drugom delu srećemo se i sa dve izuzetne žene sa Malte, sa dve Katarine. One su raskinule lance kojima su bile vezane žene njihovog doba i stvorile dve izuzetne zadužbine.

Sve ove žene, toliko različite među sobom, u svoj tegobi i u svim nesrećama uspevaju da sačuvaju dušu, jer su ispunjene dobrotom i ljubavlju.

• Koji deo knjige je za Vas najzanimljiviji?

Priča o ikoni Bogorodica Filerimosa, čestici časnog krsta i ruci Svetog Jovana, tim najvećim hrišćanskim svetinjama koje putuju kroz vekove i uvek su tamo gde se brani hrišćanska vera, sama po sebi je veoma zanimljiva i uzbudljiva. Shodno tome, i knjiga je veoma zanimljiva. Svaki deo nosi svoju izuzetnost i lepotu. Ali, čitanje traži posvećeno učešće čitaoca. A čitaoci su različiti po svojoj prirodi, iskustvima i interesovanjima. Stoga će svako od njih imati svoj omiljeni lik i svoj najinteresantniji deo. A meni lično sve je zanimljivo i uzbudljivo. Da nije tako, ne bih mogla da provedem više od četiri godine, koliko mi je trebalo da napišem knjigu, sa njima.

• Da li verujete da će čitaoci biti oplemenjeni kada pročitaju Vaše delo?

Verujem da hoće. Pravo na to daju mi komentari onih koji su pročitali prvi deo knjige. „Čaša vode duši Boga žednog“, napisala mi je jedna Mirjana na instagramu, i ja mislim da se ovom porukom mogu objediniti sve divne poruke mojih čitateljki i čitalaca, koje mi greju srce.

• Koje su, po Vama, ključne poruke Vaše nove knjige?

Kao i svi moji romani, i ovaj nosi dve poruke. Prva je: Pobede Božjih protivnika su kratke i prolazne, a Božje pobede večne. A druga: Samo nas ljubav može spasiti. Ljubav koju primamo, ali i ljubav koju pružamo drugima.

• U novoj knjizi osvetljavate sudbine ljudi koji su, vođeni verom, čuvali Ikonu po cenu sopstvenog života, verujući da čuvaju nešto veće od sebe samih. I o onima koji su pred njom nalazili snagu za pokajanje i nadahnuće za nezamislive i veličanstvene podvige. Kako glavni junaci dostižu ovakvu jačinu? Da li ste u pravom životu imali priliku da upoznate ovakve ljude kao u Vašoj novoj knjizi?

Snaga za svaki podvig postiže se verom i ljubavlju. Našim molitvama i milošću kojom na njih odgovaraju Gospod i Presveta Bogorodica.

Naravno, u različitim vremenima opasnosti su različite. Odmazda prema neposlušnima menjala se tokom vekova. Zato svako vreme traži čuvare svetinja prikladne tom vremenu.

Imala sam sreće da upoznam ljude čvrste vere kojima ništa nije bilo preče od ljubavi prema Gospodu i Presvetoj Bogorodici. Jedan od njih bio je moj duhovnik i prijatelj naše porodice Mitropolit Amfilohije. Zatim jedna izuzetna žena, Mati Makarija, igumanija manastira Sikolica kod Zvečana. U takve ljude spada i arhimandrit Marko Kalanj, monah ostroški i cetinjski, jedan od junaka romana. Srećna sam i zahvalna što je taj mudar i smiren čovek, zaslužan što su tri svetinje oslobođene iz nekog državnog sefa, pristao da mi ispriča svoju priču.

Podvig je bio i veliki pokret odbrane svetinja u Crnoj Gori, a podvižnici svi učesnici litija, o kojima mi je sa dubokim emocijama pričao jedan od njih, Mitropolit Crnogorsko-primorski Joanikije.

Podvig je kada policajac, hranilac porodice, napusti posao jer neće da bije narod.

Podvig je i kada se pisac ne obazire na podsmeh i uvrede, kada ne posluša pretnju i opomenu, kada se ogluši o kaznu, pa umesto da prihvati preporučene teme, on nastavlja da piše u slavu vere i Majke Božje.

• Zašto bi ljudima preporučili da pročitaju Vašu novu knjigu?

Čitajući ovu knjigu ljudi mogu obogatiti svoje znanje, steći veliku duhovnu korist i, verujem, osetiti ljubav Presvete Bogorodice kao što sam je ja osećala dok sam pisala ovu knjigu i kao što su osećali ljudi koji su pročitali prvi deo.

• Da li biste voleli da novu knjigu transformišete u film ili seriju?

Ova knjiga bila bi izvanredna osnova za jednu ozbiljno urađenu seriju od dvadesetak epizoda, u maniru britanske škole, u produkciji, recimo, HBO.

• Ovegodine obeležavate dve decenije od kada ste objavili svoju prvu knjigu o Presvetoj Bogorodici , roman „Svih žalosnih radost“.

Da, i ta se knjiga svih ovih godina neprestano doštampava. Zato smo objavili jedno posebno izdanje, koje osim samog teksta romana sadrži i priču u slici i reči šta se sa knjigom dešavalo u protekle dve decenije.

Inače, Svih žalosnih radost je naziv jedne čudotvorne ruske ikone . Ona, Presveta Majka, nama je baš to. Njoj se obraćamo kada smo nesrećni i slabi, kada su nam potrebne pomoć i uteha. Molimo se, očekujemo, nadamo se, da će nam uslišiti. Da će našu žalost pretvoriti u radost.

Ali, nije čovek žalostan samo kada ga spopadnu nesreće i gubici. Žalosna je i duša željna Boga, koja ne ume da Ga pronađe. I tu žalost Majka pretvara u radost. Jer, Ona nas vodi do Svog Sina.

(Telegraf.rs)