Balkan će da se peče: Stručnjaci upozoravaju na rekordne vrućine, evo gde će biti najgore

Kako se svake godine u Evropi obaraju temperaturni rekordi, zemlje širom kontinenta posebno snažno osećaju posledice klimatskih promena. Međutim, mediteranske zemlje, suprotno očekivanjima, ne nalaze se na vrhu liste.

Godina 2025. bila je treća najtoplija zabeležena godina u Evropi, dok je mart bio najtopliji mesec ikada zabeležen na kontinentu, pokazuju novi podaci Kopernikusa.

Preporučujemo

Prosečna temperatura dostigla je 10,41 stepen Celzijusa, što je za 1,17 stepeni iznad referentnog perioda 1991–2020.

Istočni severni Atlantik, region Severnog mora uključujući sever Britanije i delove Skandinavije, jugozapadni Mediteran i najzapadniji delovi Rusije zabeležili su rekordno visoke temperature.

Francuska, Rusija i Rumunija rangirane su kao evropske zemlje koje će biti najteže pogođene globalnim zagrevanjem do 2100. godine, prema najnovijim podacima kompanije Reinders Corporation.

Istraživanje je takođe navelo da bi blaga klima Evrope mogla nestati do 2100. godine, jer će svaka analizirana zemlja do kraja veka redovno doživljavati toplotne talase sa temperaturama koje prelaze 36,8 stepeni Celzijusa.

Studija je analizirala podatke klimatskog modeliranja, učestalost toplotnih talasa i prosečne u odnosu na maksimalne temperature u evropskim zemljama.

"Ovo su mali, ali snažni pokazatelji koliko se brzo globalna klima menja", rekao je Gerit Jan Rajnders, izvršni direktor i stručnjak za klimatske podatke u kompaniji Reinders Corporation.

"Iste sile koje pokreću ove promene već preoblikuju Evropu, gde će rastući toplotni ekstremi staviti na probu otpornost naše infrastrukture, sistema javnog zdravlja i načina života", dodaje.

Francuska

Francuska se rangira kao evropska zemlja najranjivija na toplotne talase, sa pet toplotnih talasa godišnje u budućnosti i ukupno 115 kumulativnih dana ekstremne vrućine, prema podacima Reindersa.

Očekuje se da će ova članica EU do 2100. godine imati prosečne temperature i do 37 stepeni Celzijusa, uz mogućnost da skoro četiri meseca godišnje provede u uslovima toplotnih talasa.

Rusija

Rusija se suočava sa drugom najintenzivnijom transformacijom u pogledu vrućina, sa ukupnim indeksom toplotnih talasa od 79,92.

Ova zemlja će imati dva toplotna talasa godišnje, sa najvišom prosečnom temperaturom među svim evropskim državama od 37,99 stepeni Celzijusa, dok će maksimalne temperature dostići 39,71 stepen.

Tradicionalno hladna klima Rusije je, prema studiji, u opasnosti da do kraja veka postane gotovo neprepoznatljiva.

Istočna Evropa

Istočna Evropa se pojavljuje kao neočekivano novo žarište toplotnih talasa, pri čemu se Rumunija nalazi na trećem mestu, Moldavija na četvrtom, a Bugarska na petom, ispred mediteranskih zemalja.

Rumuniju i Moldaviju očekuju tri toplotna talasa godišnje, u trajanju od po 17 kumulativnih dana, dok će Bugarska imati dva toplotna talasa godišnje u ukupnom trajanju od 14 dana.

Mediteranske zemlje

Sa nešto pozitivnije strane, studija je pokazala da mediteranske zemlje pokazuju "iznenađujuću" otpornost, iako su tradicionalno poznate po visokim temperaturama.

Turska, Grčka i Italija rangirane su niže nego što se očekivalo, na šestom, sedmom i desetom mestu.

Turska će imati jedan toplotni talas godišnje, koji će trajati 13 kumulativnih dana, sa prosečnom temperaturom od 37,76 stepeni Celzijusa.

Grčka će, s druge strane, imati najduže pojedinačne toplotne talase, u trajanju od 20 kumulativnih dana, ali samo dva takva događaja godišnje, uz prosečnu temperaturu od 36,92 stepena.

Italija je rangirana najniže, sa samo jednim toplotnim talasom godišnje u trajanju od devet kumulativnih dana.

Toplotni stres je vodeći uzrok smrti povezanih sa vremenskim prilikama i može pogoršati postojeće bolesti, uključujući kardiovaskularna oboljenja, dijabetes, probleme sa mentalnim zdravljem i astmu, kao i povećati rizik od nezgoda i prenosa nekih zaraznih bolesti, navodi Svetska zdravstvena organizacija (SZO).

(Telegraf.rs)