Novi roman Nataše Vasić bavi se pritiskom obrazovnog sistema i društva: "Zaboravljamo gde su u svemu deca"

Novi roman profesorke srpskog jezika i književnosti Nataše Vasić "Takmičenje“ bavi se pritiskom koji obrazovni sistem, društvo i roditeljske ambicije nameću učenicima, a autorka je poručila da danas svi zaboravljamo da je najvažnije pitanje gde su u svemu tome deca.

Vasić je rekla Tanjugu da je roman nastao iz ličnog preispitivanja i "potrebe da promeni perspektivu" i posmatra svet iz ugla matematike, iako se profesionalno ne bavi brojevima.

Preporučujemo

"Kada sam sabrala onoliko koliko sam umela, shvatila sam da moram da promenim perspektivu da bih mogla da obradim priče koje su mi se nakupile, da ih smestim i da ih preživim“, rekla je ona.

Prema njenim rečima, živimo u vremenu kada je "komplikovanije živeti" ukoliko ne znamo matematiku i prirodne nauke, jer je, kako kaže, na takmičenju veći pritisak iz takvih predmeta, nego iz humanističkih.

"Zna se da one 'ne donose 'leba'. To je neka vrsta narativa i predrasude, iako smatram da od svakog posla koji se dobro radi može da se živi, ako se izdvojite i ako ste najbolji u tome. Ali je narativ da prirodne nauke donose perspektivu i prosperitet, a da su humanističke nauke negde u zapećku. Zato sam promenila perspektivu, ne baratam brojkama, ali su mi uvek bili inspirativni ljudi koji to umeju", istakla je Vasić i dodala da "nema sveta bez prirodnih i društvenih nauka zajedno, kao što nema mozga bez leve i desne hemisfere".

Govoreći o inspiraciji, autorka je navela da je knjiga napisana iz iskustava iz škole i iz razmišljanja o tome u kakvim okvirima deca odrastaju.

"Ja sam ovde nastupila umetnički i želela sam da napravim roman. Dečije priče, kako nam rastu deca, kakve su nam škole, roditelji, nastavnici, to je ono o čemu sam razmišljala svakodnevno. Knjiga je nastala u dahu, tog leta posle 3. maja. Pomišljala sam u kakvim nam okvirima rastu deca i razmišljala gde smo pogrešili i šta možemo da promenimo“, istakla je Vasić.

Prema njenim rečima, roditeljski upliv u škole se pojačao "pritiskom i rastom ambicije da nam deca budu najbolja".

"Ako imaju petice, da im to donosi prosperitet u životu, a znamo i sami da to nije istina. Opterećivao me je pritisak koji imaju ni ne znajući da im je nametnut", rekla je ona i ukazala da se "uspeh meri brojem predmeta, lekcija, ocena i bodova za upis“, već u ranom uzrastu.

Prema njenim rečima, trebalo bi "ukinuti ocene, jer one nisu pravo merilo znanja".

"Nastavnik daje višu ocenu da mu roditelj ne bi dolazio, oni koji se drže kriterijuma trpe veće pritiske, imaju reku ljudi na Otvorenim vratima i tu je takmičenje. Znači ili drži do sebe i ima neki kriterijum, a oni koji nemaju znači da su popustili i da su išli linijom manjeg otpora. Ništa to nije važno. Moje pitanje jeste gde su tu deca", rekla je profesorka.

Ona naglašava da su deca "neverovatna" i da se "otvaraju" kada nastavnik postupi ispravno "bez ideje da to iskoristi".

"Dovoljno je da jedan kaže, onda će drugi da se nadovežu. Naročito na časovima srpskog jezika, kad se tumači neko delo i kada prepoznaju svoju baku, deku, mamu, tatu. I to su neke stvari koje su benigne. Ali se dese situacije gde saznamo nešto na šta ne možete da zažmurite i gde morate da reagujete. Ne libim se, neću čekati procedure, ako je problem akutan, mora se reši istog trenutka", navela je Vasić.

Komentarišući savremene obaveze učenika, autorka kaže da deca imaju previše školskih zadataka i premalo vremena da budu deca, ali naglašava da digitalni alati mogu imati pozitivan efekat ako se pravilno usmere.

"Moramo da usadimo vrednosti deci pre svega da cene svoje vreme, da raspolažu sa njime i da je to najveća vrednost moju imaju... Kažem im: 'Hajde sad zajedno da pročitamo knjigu, da ne pitamo ništa čet, ja ću da vas čekam sve pojedinačno dok ne pročitate'...Deca vole da prave projekte i prezentacije. Osim intelektualnog razvoja, važno je baviti se i njihovim emotivnim i duhovnim potrebama. Uputite ih nekad u neki podkast koji ne znaju da postoji, pa će ga pogledati“, rekla je ona.

Praveći razliku između privatnih i državnih škola, Vasić je istakla da privatne škole imaju prednost u radu sa manjim brojem učenika.

"Ako imate 15 dece o odeljenju, to je dvostruko više pažnje nego kada ih je 30“, navodi Vasić.

Ona podseća da je škola ranije bila prostor formiranja sistema vrednosti, ali da je danas "loptica više kod roditelja".

"Moji roditelji, a bake i deke današnje dece, su svedoci da je njih škola izvukla, možda iz ruralnih sredina. Nastavnici mogu da probude interesovanja, da pronađu talente, ono što kod kuće nije moguće, ali roditelji su sami sebi nametnuli tu obavezu", smatra Vasić.

Kada je reč o takmičenju među učenicima, Vasić smatra da deca "prihvataju pravila, ali ne podnose nepravdu".

"Deca vole pravila i granice. Ne vole kao I mi da se ta pravila krše i da neko ko se manje trudio i učio pretiče iz bilo kojih razloga. Znam da ih to boli, odredi i da stvori i probleme u odrastanju“, naglasila je Vasić dodavši da je škola mesto odrastanja, sazrevanja i socijalizacije.

Ocenjivanje, prema njenim rečima, treba da podstiče učenike i probudi njegovu unutrašnju motivaciju.

"Moje je da prepoznam potencijal deteta i nagradim ga. Uvek se može naći nešto u čemu je dete dobro I gde se dobro oseća“, rekla je autorka.

Vasić smatra da su deca "divna i dobra", ali da su se stariji "malo pogubili" i da su ti koji moraju da promene sebe i odnos prema deci kao individuama "koje imaju šta da kažu i od kojih može da se nauči".

"U romanu imamo priču gde se mama vratila iz inostranstva da bi sina upisala u Matematičku gimnaziju jer ona je, Bože moj, završila tu gimnaziju i to je jedini način na koji se stiže do uspeha u njenoj glavi. I ona ne vidi da on nema te afinitete. Ako je njoj bilo dobro i omogućilo joj karijeru, ona smatra da je to jedini put koji njeno dete treba da prođe da bi i njemu bilo dobro. Ne vidi da je to možda moglo da bude malo drugačije", ispričala je Vasić, dodajući da u razgovoru sa roditeljima često koristi humor jer "kada čovek počne da se smeje sebi - blizu je rešenja“.

Govoreći o društvenim mrežama, istakla je da digitalni svet može biti "inspirativan I koristan" ako se koristi na pravi način.

"U svemu treba naći ravnotežu. Deca skupljaju lajkove treba im pažnja, naročito tinejdžerima koji formiraju svoj identitet. Mnogo je lepo što živimo u 21. veku gde imamo izbore. Treba učiti istoriju i videti koliko naše bake, prabake nisu izbora", zaključila je Vasić.

(Telegraf.rs/Tanjug)