Mastikosa: Na tuđim greškama se ne uči, samo na sopstvenim

Književnica Slavica Mastikosa kaže da u svojim romanima govori o ljudima koji prodišu tek kada skinu masku i suoče se sa istinom, što je veoma teško.

Mastikosa je rekla za Tanjug da sve dok nešto krijemo u međusobnim odnosima "mi smo pod oklopom, kao ptice u kavezu i uvek moramo da vagamo da li ćemo ili nećemo da nešto kažemo".

Preporučujemo

"Zato je dobro pročitati knjigu 'Ptica koja pamti nebo', jer tu sam u tančine razložila sva previranja koja se dešavaju, iz različitih uglova. Neko je počinio nešto što nikad ne bi, a iz straha da ne bude kažnjen, iz griže savesti, počinje da živi drugi život. Nalazi se u vrzinom kolu koji nazivam kavez", navela je autorka.

Mastikosa je dodala da takav čovek pamti period kad je bio slobodan i pokušava na bilo koji način da izađe iz toga.

"Ako nađete osobu koja će vam pružiti ruku i dati podršku možete iz svega toga da izađete. Ako ne, ljudi ostanu zakovani u kavezu, dok griža savest ne postane preteška i čovek pukne", rekla je spisateljica.

Mastikosa je ocenila da "vreme briše godine, ali teret duše ne može".

Kada vidi da je neko pogrešio, a ne može da kaže "izvini", Mastikosa mu ostavlja tu slobodu i ne zamera mu.

"To je nešto na šta sam jako ponosna na sebe - umem da oprostim, u potpunosti. Kao što sam obula cipele svih junaka o kojima pišem, u životu i porodici, umem da oprostim i oprostila sam. Nisam to uradila ni zbog kog drugog već samo zbog sebe", rekla je Mastikosa.

Naglasivši da je "toliko lagano i dobro kada se smogne snage da se oprosti", Mastikosa je upozorila da "oprostiti ne znači zaboraviti".

"Čovek ne sme da zaboravi, ali može da pokuša da razume. Ne mora da odobrava. Neće se svako složiti sa postupcima mojih junaka, ali ako se budu jednog momenta zamislili i pogledali iz perspektive ili ga razumeli, onda je već urađeno nešto da taj roman ima svrhu", navela je autorka.

Mastikosa smatra da se "na tuđim greškama ne može učiti, može samo na sopstvenim".

"Možemo da uočimo nečiju grešku ili pogrešne korake, ali sve dok samo to ne uradimo i sami na sopstvenoj koži ne osetimo šta to znači, ne možemo da osetimo", navela je Mastikosa.

Novi roman "Ptica koja pamti nebo", sa prethodnim "Tri hleba nasušna", "Međaši svesti" i "Zakona srca", zajedničko ima potragu za sopstvenim identitetom i suživot među ljudima.

Novi roman "ima detektivsku nit i trilerski zaplet", a Mastikosa je junake koji imaju nešto što kriju nastojala da zaštiti sve dok ih ne dovede u psihičko stanje i do platforme gde će moći to da kažu, na kraju, koji je, kako kaže, "malo iznenađujući".

Radeći kao medicinska sestra u Frankfurtu na Majni, Mastikosa se prisetila da je bila oduševljena koliko je to uređena zemlja kad je 1971. godine bila otišla u Nemačku.

"Svejedno sam se posle 10 godina vratila u Srbiju. Zato što tamo ono što sam ovde imala nije se moglo kupiti novcem. Tamo kažu: 'Lepa je, sposobna, pametna...ali je stranac'. To 'ali' meni nije dozvoljavalo da ostanem tamo", rekla je Mastikosa.

Naglasivši da se zbog povratka nikad nije pokajala, Mastikosa je dodala da svaki mladi čovek treba da ode preko granice da vidi svet, ali je ocenila da je "najbolje kad si svoj na svome".

(Telegraf.rs/Tanjug)