Iz Dunava izvučena tona blaga starog 2.000 godina: Bilo dovoljno da se naoružaju stotine ratnika

Više od dve hiljade godina Dunav je čuvao teret čija je vrednost u vreme kada je izgubljen verovatno bila ogromna.

Arheolozi su analizirali oko tonu antičkog gvožđa pronađenog u reci u Austriji i utvrdili da je reč o najvećoj poznatoj zbirci gvozdenih poluproizvoda iz antičkog perioda pronađenoj u Evropi. Materijala je bilo dovoljno da tadašnji kovači naprave oko 500 mačeva.

Preporučujemo

Neobična priča počela je još 2019. godine u blizini mesta Deinham u Austriji.

Radnici koji su vadili šljunak iz Dunava primetili su među materijalom neobične gvozdene predmete sa zašiljenim krajevima.Umesto da završe kao staro gvožđe, predmeti su prijavljeni austrijskim vlastima nadležnim za zaštitu kulturnog nasleđa, kako prenosi rumunski Digi24.

Upravo to arheolog Peter Trebše sa Univerziteta u Insbruku danas opisuje kao svojevrsno čudo. Ono što je na prvi pogled moglo da izgleda kao gomila zarđalog metala ispostavilo se kao izuzetno arheološko otkriće.

Pronađeno najmanje 500 komada

Trebše i arheološkinja Marion Beranže detaljno su analizirali materijal, a rezultate istraživanja objavili su u naučnom časopisu "Antiquity".

Utvrđeno je da gvožđe potiče iz perioda između 3. i 2. veka pre nove ere, što znači da je staro približno 2.200 godina.

Među stotinama pronađenih fragmenata istraživači su identifikovali 193 potpuno očuvana gvozdena poluproizvoda i još 307 delimično očuvanih.

Najmanje 500 komada završilo je tako pre više od dva milenijuma na dnu ili u nanosima Dunava.

Prosečna dužina kompletnog komada iznosi oko 28,5 centimetara, dok je svaki težak približno dva kilograma. Kada se sve sabere, govorimo o približno jednoj toni gvožđa.

Foto: Universität Innsbruck

Od njih je moglo da nastane 500 mačeva

Ono što je pronađeno nisu bili gotovi mačevi, alati ili drugo oružje.

Reč je o poluproizvodima - gvožđu pripremljenom za dalju obradu koje bi završilo kod kovača i tek tada bilo pretvoreno u gotove predmete. A količina je bila ogromna.

Prema proceni Petera Trebšea, od pronađenog gvožđa moglo je da bude napravljeno približno 500 mačeva. Drugim rečima, teret je bio dovoljan da se naoruža veoma velika grupa ratnika.

Da je imao nešto mirniju namenu, od iste količine materijala moglo je da se napravi čak oko 8.000 gvozdenih eksera. Za ljude koji su živeli pre više od dva milenijuma takav teret predstavljao je ogromnu vrednost.

Da li je Dunav progutao trgovački brod?

Upravo je to jedna od najvećih misterija čitavog otkrića. Istraživači smatraju da je najverovatnije reč o trgovačkom teretu koji je izgubljen tokom transporta Dunavom, moguće prilikom potonuća plovila.

Teške sirovine i roba u antičko doba često su transportovane rekama, koje su predstavljale najpraktičnije trgovačke puteve za velike količine tereta.

Postoji i mogućnost da je gvožđe namerno položeno u reku u okviru nekog rituala, ali istraživači smatraju da dosadašnja saznanja o sličnim nalazima više idu u prilog gubitku tokom transporta.

Definitivan odgovor možda nikada nećemo dobiti.

Razlog je način na koji je blago pronađeno. Gvožđe je izvađeno tokom industrijske eksploatacije šljunka velikim bagerom, čime je prvobitni arheološki kontekst nalazišta uništen.

Zbog toga arheolozi više ne mogu precizno da rekonstruišu gde su predmeti prvobitno ležali niti da pronađu eventualne ostatke plovila sa kojim su mogli da potonu.

Možda je stiglo iz Bavarske

Naučnici pokušavaju da odgovore i na drugo pitanje - odakle je stigla tona gvožđa koja je putovala Dunavom?

Slični gvozdeni poluproizvodi pronađeni su kod Manhinga u današnjoj Nemačkoj, oko 200 kilometara od mesta pronalaska dunavskog blaga.

Zbog toga istraživači ne isključuju mogućnost da je gvožđe proizvedeno na području današnje Bavarske i potom transportovano niz Dunav. Ako se ta pretpostavka potvrdi, nalaz govori mnogo više od priče o jednom izgubljenom teretu.

Pokazuje da su još u 3. i 2. veku pre nove ere u Podunavlju postojali proizvodnja i trgovina sposobni da odjednom stave u promet ogromnu količinu metala.

Trebše upravo to smatra jednim od najvažnijih zaključaka istraživanja - činjenicu da je oko tona gvožđa mogla da bude proizvedena, prodata i transportovana kao jedna pošiljka pokazuje koliko je razvijena metalurgija već bila u kasnom gvozdenom dobu.

A da radnici 2019. godine nisu obratili pažnju na nekoliko neobičnih zarđalih komada među šljunkom, najveća poznata zbirka antičkih gvozdenih poluproizvoda u Evropi možda bi, posle više od 2.000 godina provedenih u Dunavu, završila kao obično staro gvožđe.

(Telegraf.rs)