Životna priča Beti Đorđević: Od susreta sa Elom Ficidžerald do ledenih noći u Novom Sibiru

Odlazak Beti Đorđević (1946-2026) ostavlja neizbrisivu prazninu na muzičkoj sceni Balkana. Bila je autentična diva koja nikada nije tražila titule, žena koja je džez i soul nosila u genima, a skromnost kao najlepši ukras. U znak sećanja na njen životni put, prenosimo ključne momente i njene najdublje ispovesti iz kultne emisije "TV lica... kao sav normalan svet" autorke Tatjane Peternek Aleksić.

Beti Đorđević: Glas koji je milovao tugu i slavio ljubav

Preporučujemo

Kada bi Beti Đorđević stala pred mikrofon, svet bi na trenutak utihnuo. Njen baršunasti alt nije bio samo instrument; bio je to eho prohujalih vremena, elegancija koja se retko sreće i emocija koja je bila toliko stvarna da je bolela. Iako su je generacije pamtile po pesmi "Počnimo ljubav ispočetka", Beti je bila mnogo više od jednog hita. Bila je simbol Beograda koji polako nestaje - onog gospodskog, muzikalnog i dostojanstvenog.

Transformacija na sceni: „Tamo sam u svom svetu“

Gostujući kod Tatjane Peternek, Beti je pokušala da objasni magiju koja se dešava onog trenutka kada reflektori zasijaju. Privatno tiha i povučena, na sceni je postajala gorostas.

"Ovo je moj život, ovako kad stanem na scenu i vidim svu ovu divnu publiku... Ja sam tada u nekom svom svetu. To je potpuno jedna transformacija od onoga što sam ja privatno", poverila se Beti, dok je stajala u praznoj sali "Božidarca", mestu gde je nekada sve vrvelo od mladosti i džeza.

Od Blagice do Beti: Sudbinski susret u Topčiderskoj noći

Njen put nije bio planiran kao put zvezde. Rođena kao Blagica, obrazovala se za violončelo i klavir, sanjajući o klasičnoj muzici. Međutim, život je imao drugačiji takt. Ključni momenat bio je susret sa njenim suprugom, Slobodanom Bobom Đorđevićem, u čuvenoj "Topčiderskoj noći".

"Da se nisam udala za Boba, sigurno nikad ne bih pevala. To je 100 posto tako", priznala je iskreno. "On je bio fantastičan muzičar, veliki šoumen. Zapazio me je te večeri, imala sam svega 17-18 godina... Sve je kod mene išlo kao munja, brzo se dešavalo."

Ime Beti dobila je u Nemačkoj, jer Amerikanci u klubovima u kojima je nastupala nisu mogli da izgovore njeno kršteno ime. "Blagica im je lomila jezik, i tako sam postala Beti", prisećala se uz osmeh.

Zlatno doba Hotela „Jugoslavija“ i susret sa Elom Ficdžerald

Beti je bila deo elite koja je nastupala u najprestižnijim objektima bivše države. Hotel „Jugoslavija“ bio je tada centar sveta, a anegdota o susretu sa velikom Elom Ficdžerald postala je legenda. Umorna svetska diva sišla je u hol da nešto pojede, tražeći mir, a onda je čula glas koji ju je prikovao za stolicu.

"To je bila 1972. godina. Ela je bila u Beogradu i čula me je kako pevam u 'Grilu'. Bili su tu i Kaunt Bejsi i Džo Vilijams... Poslali su konobara da me pozovu za njihov sto. Kakva su to gospoda bila, divni ljudi. Ela je bila zaprepašćena da na ovom delu zemljine kugle čuje takav repertoar i takvu interpretaciju", pričala je Beti, prisećajući se vremena kada je sa Bobom "žarila i palila" beogradskim noćima.

Život po trnju: „U dobru se ne ponesi, u zlu se ne ponizi“

Iza sjaja pozornice krio se život obeležen velikim borbama i najtežim gubicima. Beti nije skrivala da je njen put bio trnovit, od odlaska u inostranstvo bez deteta, do kasnijih porodičnih tragedija.

"Jao Tanja, šta sam ja sve u životu pretrpela... Gazila sam po trnju od malena. Mene ništa loše više ne može da iznenadi, ja se samo zaprepastim kad mi se nešto lepo desi", izgovorila je rečenicu koja najbolje oslikava njenu sudbinu.

Snagu je crpela iz majčinih saveta, kojih se držala do poslednjeg daha:

"Moja majka je bila genijalna žena, prirodno inteligentna i duhovita. Uvek mi je govorila: 'Sine, u dobru se ne ponesi, u zlu se ne ponizi'. Te reči su mi uvek mnogo značile."

Muzika kao lek za najtežu tugu

Jedan od najpotresnijih trenutaka u emisiji bio je razgovor o njenom sinu Branislavu. Govoreći o koncertu na Gardošu koji nije htela da otkaže uprkos neizmernom bolu, Beti je otkrila koja joj je pesma postala sudbinska.

"Pevala sam tada 'Crying Time'. To je vreme plakanja... Ta tuga je stalno tu, u jednom delu mene. Šta god radila, to nosim sa sobom i tako će biti dok sam živa. Ali vreme je čudo, ono bar malo zaleči rane."

Legenda o Novom Sibiru i Oliveru Dragojeviću

Beti se sa setom prisetila i turneja po Sovjetskom Savezu, gde je na minus 40 stepeni delila scenu sa još jednim velikanom - Oliverom Dragojevićem, koji je tada bio nepoznati muzičar u pratećem orkestru.

"U Novom Sibiru je bilo toliko hladno da nismo mogli iz hotela. Oliver je svirao klavijature, bio je tako mlad... Šalili smo se da ćemo morati da skidamo parket da bismo se ugrejali. Bila su to nezaboravna druženja, puna šale i pesme."

Odlazak poslednje autentične dive

Beti Đorđević nas je napustila onako kako je i živela - tiho. Njen glas ostaje u antologijama, u pesmama poput "Zalazi sunce" i "Kraj moje tuge", ali i u sećanju na ženu koja je znala da interpretira bol jednako verno kao i radost.

Na pitanje šta voli da zapeva za svoju dušu da bi podigla raspoloženje, u dahu je izvela stihove Billie Holiday: "What's the difference if I say I'll go away..." i zaključila:

"Mene glas sluša, to je dar od Boga. Može sve da ne valja u životu, ali ovde, sa mikrofonom u ruci, ja sam svoja. I najmlađa deca danas osete 'Somborške ruže'. To je muzika koja nema godine, to prosto ne može da vas ne dotakne."

Beti, hvala Vam na svakom tonu. Vaš glas će uvek biti naše sklonište od "nenormalnog sveta".

(Telegraf.rs/izvor: RTS/emisija "TV lica")