"Najveći uspeh je ostati zajedno": Razgovarali smo sa Joker Out uoči koncerta pod zvezdama u Luci Beograd

Slovenački bend Joker Out odavno je prevazišao status evrovizijskog predstavnika i u Srbiji je, u poslednje tri godine, stekao značajnu fan bazu, koja sa uživanjem peva pesme na slovenačkom. Bend proslavlja 10 godina postojanja, a u okviru te proslave imaće svoj do sada najveći koncert u Beogradu i to pod vedrim nebom u Luci Beograd.

Joker Out, preciznije, njihov frontmen Bojan Cvjetićanin i gitarista Kris Guštin, bili su gosti Telegrafa i sa njima smo razgovarali o predstojećem koncertu, spektaklu na otvorenom u Ljubljani kojem je prisustvovalo oko 17.000 ljudi, muzičkim saradnjama, ali i tome gde sebe i svoj bend vide u narednih 10 godina.

Preporučujemo

• Pre svega, dobro došli u Beograd i dobro došli u Telegraf. Vraćate se u Beograd svojim najvećim koncertom do sada ovde. U vrlo kratkom periodu ste stigli od festivalske publike do svoje publike u Beogradu. U kom momentu ste shvatili da ovde imate svoju publiku, da ne svirate više festivale gde je miks publike, već da imate jaku fan bazu u Beogradu i Srbiji?

Bojan: Sasvim iskreno, nama je prvi koncert u Beogradu bio pre tri godine na Beer Festu i tada smo išli na binu bukvalno bez ikakvog očekivanja. To je bilo nakon Evrosonga. Mi smo sedili u bekstejdžu, radili neki intervju i čuli skandiranje: "Joker Out, Joker Out..." Pomislili smo okej, kul. Izašli smo na binu i stvarno nas je dočekala neka praktično neponovljiva energija, tako divna publika koja nas je stvarno pratila uz sve pesme. Tada smo videli da ljudi nisu ovde samo zbog onog jednog Evrosong hita, već su izdvojili vreme i saslušali su muziku.

Vrlo brzo nam je bilo jasno da možda možemo da ostvarimo neki svoj san vlastitog koncerta u Srbiji. Ubrzo smo i najavili nekoliko koncerata u Domu omladine i u Novom Sadu, tako da mislim da nam je prvi korak na binu u Srbiji pokazao da ovde ima neke ljubavi za nas.

Kris: Snimak sa Beer Festa je jedan od naših najboljih lajv snimaka i sada ima više od 100.000 pregleda na "YouTube"-u.

Bojan: Stvarno? To je onda najviše od svih lajv snimaka.

• Ovog puta isto veče u Beogradu kad i vi nastupa i Baby Lasagna, sa kojim ste već nastupali ranije i imate isto evrovizijsko iskustvo. Mislim da pre nekoliko godina nije bila toliko česta situacija da mladi alternativni bendovi iz Slovenije i Hrvatske nastupaju u Beogradu, i to još iste večeri. Da li mislite da to pokazuje da se nešto ozbiljnije promenilo na muzičkoj sceni, pogotovo kada su relativno mlađi bendovi u pitanju?

Bojan: Ja mislim da se desilo nekoliko različitih stvari. Jedna od njih je, apsolutno, da je internet, uz "Spotify" algoritme, postao nešto što je ljude opet bacilo u slušanje muzike koja je u nekim plejlistama koje ne biraju sami, nego uđu i algoritam im izbacuje neke nove stvari. Mislim da se mentalitet ljudi malo promenio u smislu otvorenosti/zatvorenosti za novu muziku. Svakako se sad u svetu popularizovao i k-pop i latino muzika, dosta ljudi sluša stvari na jeziku koji u suštini ne razume. Mislim da nam se malo menja mozak u smislu okej, ne moram odmah da razumem šta su reči, imam internet, pročitaću tekst, prevod i tako dalje.

Druga stvar je ta da verujem da je internet takođe stvorio neku predstavu toga da svi živimo u jednom svetu. Nema više toliko te državne podele, nego smo državljani jednog sveta i jedino što nas deli je taj jezik, ali je to nešto što može da se prevaziđe. Mislim da je publika danas mnogo otvorenija za nešto drugačije, plus imamo toliko materijala svako u svom jeziku, odakle god da dolazimo, da mislim da nam je malo dosadno, tako da su te neke egzotične stvari postale neki mentalni eksperiment, malo neka vežbica za mozak, slušam nešto što mi nije totalno tu, pa moram malo da proširim vidike.

• Kad smo kod nečeg drugačijeg, sa Devitom ste objavili pesmu "Supersonic". Pričali ste već o tome da je ta saradnja išla veoma lako, od poruke na "Instagramu" do snimljene pesme. Koliko je saradnja sa Devitom uticala na to da izađete iz sopstvenih muzičkih navika i da li ste iz procesa snimanja sa njim usvojili nešto što ćete možda da primenite kada budete snimali naredni album?

Bojan: Mi jesmo nekako iz dva različita muzička sveta i apsolutno smo različiti izvođači, ali tokom te saradnje se pokazalo da imamo vrlo sličan pogled na to kako se stvara muzika u smislu neke vibracije koja mora da bude oko toga. Naravno, tehnički aspekt je drugačiji.

U studiju je bilo sve jako organski, jako brzo, prirodno, tako da ja, majke mi, uopšte nisam Devita osećao ni prihvatao kao nekog stranca u tom procesu, nego je vrlo prirodno ušao tu i bio je jako društven, tako da je ta neka topla komunikacija razbila sliku toga da radimo neku saradnju. Baš je bilo kao da smo se drugarski našli da napravimo pesmu i da smo sad jedan bend. Nisam imao osećaj featuringa, već više nekog tog bendovskog momenta. Mislim da nam je to stvorilo širu sliku o tome kakva atmosfera mora da vlada u studiju kada radiš s nekim, jer je bila jako pozitivna.

Kris: Da dodam, ja mislim da smo od Devita nešto naučili, ali o procesu snimanja video spota. Mi smo snimali spot dva dana po 14 sati i to je za nas i za njega bio prvi put da smo toliko snimali. On je nama rekao da on kad snima spot, to nikada ne traje više od četiri sata, tako da ja mislim da je to jako dobar savet za nas, za budućnost, jer niko od nas ne voli da snima spotove.

Bojan: Pogotovo kad je hladno, mokro... A uvek je iz nekog razloga hladno i mokro.

• U toj pesmi primetimo žanrovsku razliku, mada se žanrovske razlike danas dosta brišu. Čini mi se da Joker Out gravitira ka tome da snima pesme sa ljudima koji su drugog žanra. Ko bi bila osoba iz potpuno drugačijeg žanra sa kojom biste voleli da snimite pesmu u budućnosti?

Bojan: Balkanski artist definitivno Senidah. Mi trenutno nemamo nijednu pesmu sa ženskom artistkinjom, tako da bi to bilo jako kul. A ovako iz sveta, od poslednjih nekih muzičara, meni se jako dopada RAYE. Bruno Mars bi bio kul.

Kris: Mi smo jako dobri prijatelji sa evrovizijskim Fincem Karijom. S njim bi muzička saradnja bila najrealnija i i dalje je dosta drugačiji artist od nas, tako da bi me zanimalo kako izgleda taj muzički spoj.

• Da se vratimo na vaš veliki koncert u Ljubljani. Svirali ste pred 17.000 ljudi. To nije bio samo koncert, bio je, kako ste ga i sami nazvali, karneval. Rekli ste da ste godinu i po dana radili na tome. Da li je ovo bio prvi put da ste toliko učestvovali i u organizaciji i da li ste možda shvatili da Joker Out možda nije samo bend, već jedan sveobuhvatniji projekat? S obzirom na to da je jako velik i težak zadatak napraviti tako nešto.

Bojan: To je apsolutno bio naš najveći projekat i u našoj pesmi "Novi Val", refren ide: "Vabljeni vsi na karneval", znači pozvani ste svi na karneval i činilo nam se da je tih 10 godina najbolje obuhvatio baš taj stih. Znamo da na karnevalu ideš na onaj vozić smrti, ideš gore, ideš dole, pa se malo vrtiš na ringišpilu... Svega toga je bilo u tih 10 godina i za nas i za publiku koja je doživela 10 godina života s nama, promenili su se ljudi.

Kad smo došli do tog koncerta karnevala, počeli smo, naravno, da razmišljamo o tome kakva će da bude bina, išli smo dosta u taj cirkusko-karnevalski vajb, ali želeli smo da napravimo nešto više od koncerta i odlučili smo se za celodnevno događanje. U tri popodne su se otvorila vrata i ljudi su mogli da uđu na mesto koncerta, gde ih je čekalo, ja mislim, 50 cirkusanata koji su imali radionice. Imali smo frizera, crtanje, face painting, karnevalske igre, kao neki vašar, u stvari.

Bilo je to mnogo posla. Većinu logističkog posla je preuzeo naš bubnjar Jure sa našim Matejem, koji je naš glavni suorganizator. Njih dvojica su, sa Matejevom ekipom, odradili fenomenalan posao i stvarno je sve bilo na mestu, a onda nam se desilo neočekivano - dva sata pre koncerta bubnula je bukvalno najveća oluja koju pamtimo u Ljubljani jer je trajala dva sata. Ispadala se abnormalna količina kiše, duvao je prejak vetar, pucali su gromovi. U nekom trenutku je postalo opasno i za ljude koji su bili tu u prostoru tako da smo morali da evakuišemo pet ili šest hiljada ljudi.

Ceo koncert je došao pod veliki upitnik. Imali smo krizni sastanak, gde smo pričali o tome da koncert otkazujemo jer je sva struja bila pola metra pod vodom i, naravno, to je opasno. Dvadeset minuta pre nego što je prestala kiša, od strane ljudi koji se bave strujom, bila je doneta odluka da, ako prestane kiša, mogu da provere kakva je situacija, ako mogu da reše to na neki bezbedan način, da možemo da odradimo koncert. U tom trenutku imamo prazno mesto koncerta, mnogo nekih stvari ne radi, svima su nam pokrepavali telefoni zbog kiše, svi smo bili mokri kao miševi i stvarno je bilo kao neka apokaliptična scena, katastrofa. Godinu i po dana smo svaki dan radili samo to i sada bukvalno dva sata kiše i oluje može da ti to odnese.

Na kraju je doneta odluka da koncert može da se održi, da je bezbedno i mi smo izašli na binu bez ijednog grama stresa jer se bukvalno izdešavalo sve što je moglo da se izdešava. Pre nego što izlaziš na takav koncert, budeš nervozan. Razmišljaš: "Samo da ne zeznem ovo, da bude tehnika u redu..." Bilo nam je apsolutno svejedno jer je sve već otišlo po zlu i jedino što moramo je samo da izađemo. Mi smo samo gledali kako je iz nule 17.000 ljudi, mokrih, prljavih od blata, došlo, skandiralo... Napravila se energija koju ne možeš inače da dobiješ. Da nije bilo te oluje, mislim da bi koncert bio 150 puta lošiji. Sve se desi s razlogom.

• Videli smo i na snimcima da se taj koncert završio emotivno. Želela sam svakako da razgovaramo i o toj oluji, interesuje me kako se vi osećate u momentu kada vrlo malo pred koncert vi ne znate da li ćete da izađete na binu?

Bojan: Teško bih opisao. Ja nisam osećao ni strah, ni nekakvo razočaranje, nego bukvalno jako si prazan. Ideš u neki mod spasavanja. Mozak se isključi i samo tražiš racionalne načine da rešiš situaciju. Tako da sam u samom tom momentu bio bez osećaja. Mislim da smo svi reagovali tako jer to je šok. Mnogo toga zavisi od toga. Zato se na kraju završilo tako emotivno. Bukvalno nas je samo u nekom trenutku slomilo jer sve dođe iza tebe, na poslednjoj pesmi smo internalizovali osećaj da smo uspeli uprkos svemu. Ljudi su tu, pevaju, osećaš ih, izvadiš one slušalice... I to je najbolji osećaj na svetu.

• Da li smatrate da je taj koncert, koji je označio 10 godina benda, možda samo kraj prvog poglavlja Joker Outa ili da sad posle njega sledi nešto potpuno novo?

Kris: Nije kraj prvog poglavlja, nego kraj možda desetog, ali sigurno nije poslednje. Verovatno neće biti skroz drugačije to što će da se dešava u budućnosti, ali svakako nam je uvek u interesu da napravimo nešto novo jer je to bitno za nas, da se razvijamo kao artisti i da pravimo nove stvari. Biće to isti Joker Out u suštini, ali u malo drugačijem obliku.

Bojan: Znaš, to je ono: Niko ne zna moj sledeći korak, a ne znam ni ja.

• Počeli ste kao klinci. Koliko vam se u ovih 10 godina promenila definicija uspeha? Obično kada je bend nov, jedan od najvećih uspeha bude rasprodat koncert. Vi ste to odavno prevazišli. S obzirom na to da sa napretkom treba da se podiže lestvica, šta je za vas nova definicija uspeha?

Bojan: Deset godina je jedan relativno mali deo, ali za nas koji imamo 20 i kusur godina, to je značajan deo našeg kompletnog života, a kamoli tog nekog odraslog ili kreativnog. Uspeli smo za tih 10 godina da prođemo dosta bina, da upoznamo mnogo izvođača i ja bih, iskreno, rekao da je, nakon svega toga, najveći uspeh ostati zajedno. Ostati zajedno u nekom pozitivnom duhu, u bratskom duhu, gde je jedina želja da se nastavi rad i da se nastavi kreativa. Toliko toga dođe i ode, a samo to je nešto što možeš da održiš.

Mislim da smo dostigli mnogo više od onoga o čemu smo u životu sanjali, iskreno. Što se mene tiče, sutra može sve da se završi, da nemamo više koncerte. Kad bi ostao taj vajb da se mi sutra svakih toliko nađemo u prostoru za vežbanje, da sviramo, da stvaramo muziku kao taj kolektiv - to je suština benda. Mislim da se kroz istoriju pokazalo koliko nekih uspešnih bendova se posvađalo, raspadne se bend i na kraju ostane sve što se radilo, ali je na kraju najveći uspeh i bogatstvo da ostaneš zajedno.

• Poslednje pesme koje ste objavili, "Supersonic" sa Devitom i "Odsevi sonca" već su označile eru posle "Souvenir popa". Da li nam te pesme ukazuju na to kakav zvuk možemo da očekujemo od benda Joker Out na narednom albumu ili smo i dalje na onome da ne znate ni vi dok ne uđete u studio?

Kris: Mislim da čovek teško može da očekuje šta je smer novog albuma iz "Supersonic" i "Odsevi sonca" jer su baš na dva kraja spektra onoga što je naša muzika i što je psychedelic rock 'n' roll, tako da ni mi ne znamo šta će da bude sa novim materijalom i novim albumom. Posle koncerta u Beogradu idemo svi zajedno malo da se odmaknemo od svih i da pravimo novu muziku i nadamo se da će do sledeće godine da bude dovoljno materijala za novi album.

Bojan: Mislim da imaju jednu zajedničku tačku, iskreno. Mislim da ćemo ući u novi album, ili se bar nadam... Ali recimo da "Supersonic" i "Odsevi sonca" mogu da ukažu na neku bezbrižnost, na lagan pristup. Ja, recimo, ne osećam bilo kakvu tenziju u vezi sa stvaranjem četvrtog albuma, dok smo je za stvaranje trećeg osetili, jer je bilo nakon Evrosonga i stvorila su se ogromna očekivanja u publici, a i u nama samima. Ne znaš tačno kako bi sve te emocije preneo u muziku i bili smo dosta tenzični dok smo stvarali taj album.

Verujem da će ta bezbrižnost, koja je bila deo prvog i drugog albuma, možda opet da bude deo četvrtog jer stvarno, što se mene tiče, nemamo više ništa da dokazujemo. Dovoljno mi je nekih trofeja, stvari za koje mogu da kažem: "Evo, to smo uspeli". Za nekoga ko stvara svoju muziku, ko je od srednjoškolca došao do toga da živi od muzike i da ima ljude koje zove fanovima, koji slušaju njegovu muziku i imamo ljude kojima ta muzika menja život na pozitivno, dostigli smo svoj maksimum. Ako uđemo u ovaj album sa mentalitetom da odradimo nešto što nama diže krila i vraća nam osmeh na lice, mislim da ćemo odraditi baš dobru stvar.

• Pre 10 godina ste, kao klinci, tražili mesto za svoj bend, a sada neki drugi klinci pevaju sa vama na bini i možda ih Joker Out navede na to da i oni požele da imaju svoj bend. Da li osećate neku vrstu odgovornosti prema mlađoj publici koja vas prati i koja bi možda poželela da krene vašim stopama?

Bojan: Ne bih rekao odgovornost u smislu da osećamo da treba da budemo njihovi "roditelji". Odgoj dece je na roditeljima i na odgojnim sistemima. Ja mislim da je najbolje što mi možemo da uradimo da kroz svoju muziku i kroz stvaranje širimo poruku o tome šta je u stvari bitno, a to je biti lice u lice sa ljudima, stvarati neke krugove koji rezultiraju pozitivnim stvarima. Jako je lako danas se izgubiti u negativi. Toliko imamo negative oko sebe, mnogo je lakše uhvatiti se za nešto negativno, možda u nama budi neka jača osećanja jer je sreću teško definisati. Možda imamo i neki sram pred činjenicom da kažemo da smo srećni, da uživamo, da nam je dobro. Ako mi budemo oni koji će da podstaknu ljude da požele da uživaju u životu, da se druže, nađu prijatelje, ljubav, kreativu, svoj smisao života, mislim da smo uradili sve na ovom svetu.

• Ako su prvih 10 godina benda Joker Out bile "generacija ljubavi i nade", to pretpostavljam da ostaje, jer svakako bi trebalo, gde vidimo Joker Out u narednih 10? Gde Joker Out vidi sebe u narednih 10 godina?

Kris: Da, to ostaje. Sigurno neće biti toliko ludo kao što je bilo u prvih 10 godina jer smo mi odrasli s tim bendom i mislim da je sledećih 10 godina to kako Joker Out izgledaju kao odrasli ljudi. Do sada smo bili klinci. Možda ćemo i dalje da budemo klinci u svojim glavama, ali mislim da će naši životi sada da postanu malo realniji i malo sporiji, što nije nikakva slabost. Ja stvarno ne znam šta to znači za naš bend. Možda ćemo da imamo više vremena da stvaramo muziku i da probamo da procesuiramo sve što se dogodilo u poslednjih 10 godina i da sve to manifestujemo u novoj muzici koja će za nas i za ljude da bude nekako katarzična.

• Hvala vam puno što ste govorili za Telegraf, ostavljam vam samo još da pozovete svoju publiku na svoj koncert u Luci Beograd.

Bojan: Hvala prvo tebi za ovaj super intervju. Ništa, ljudi, ako vam se čini da 23. avgusta nemate ništa pametnije da radite nego da baš uživate, onda dođite u Luku Beograd. Sviramo Joker Out nakon dosta nekog vremena, nakon godinu dana smo opet u Beogradu. Naš najveći koncert do sada, open air, pod zvezdama. Da nekako zaokružimo ovo divno leto koje je iza nas i stvaramo neke nove uspomene i volimo se zauvek.

(Telegraf.rs)