Od globalne pandemije od Lemurije: „Anno Domini“ dekonstruiše mehanizme straha i kontrole modernog društva

U vremenu globalnih previranja, diktata društvenih mreža i sveprisutnog straha, roman Dejana Voštića „Anno Domini“ donosi nesvakidašnji spoj napetog trilera, geopolitičke stvarnosti, drevne mitologije i duboke duhovne potrage.

Polazeći od motiva globalne pandemije i skrivenih centara moći, pa sve do zaboravljenih tajni civilizacije Lemurije, autor stvara slojevitu priču u kojoj srpski akteri ravnopravno kroje sudbinu sveta.

Preporučujemo

Kroz model ansambla likova koji razbija ego modernog čoveka, roman istovremeno nosi i duboko ličnu crtu – napisan nakon teškog porodičnog gubitka, vođen verom i idejom da u svakom padu leži začetak novog smisla. Lansiran istovremeno na tri svetska jezika, „Anno Domini“ ne postavlja samo pitanja o poreklu i kontroli civilizacije, već otvara i novo poglavlje u načinu na koji savremeni autori komuniciraju sa globalnom publikom.

Tim povodom, razgovarali smo sa autorom romana „Anno Domini“ Dejanom Voštićem.

• Naslov „Anno Domini“ („Godina Gospodnja“) nosi snažnu simboliku prekretnice i novog računanja vremena. Kako ste u jedinstvenu narativnu celinu uspeli da povežete globalnu pandemiju, misteriozni nestanak aviona u Aziji i delovanje skrivenih struktura moći?

Naslov „Anno Domini“ nosi baš takvu simboliku, ali dublja poruka romana i poruka svakom čitaocu jeste njegovo pronalaženje Gospoda, koji mu pravi veliku životnu promenu i menja mu život za 360 stepeni, da bi živeo po Njegovim zapovestima i pravilima i život kakav mu je On namenio, pun radosti, a ne patnje u kojoj živi. Globalna pandemija je samo prvi sloj romana, a sve je zapravo počelo događajima iza scene, na koje niko nije toliko obraćao pažnju. Pažnju mi je privukla jedna prezentacija iz 2015. godine koja je govorila o mogućnosti pojave sličnog virusa u budućnosti. Tada sam se zapitao kako neko može biti tako siguran da će se baš takav virus pojaviti u budućnosti? Pet godina kasnije pojavio se virus koji je u javnosti otvorio upravo takva pitanja, a onda sam počeo da pratim naizgled bezazlene vesti, kao što su bile vesti o padu svemirske kapsule u Tihi okean, kao i različite priče i špekulacije koje su se oko tih događaja pojavljivale. Te motive sam kasnije ugradio u fikcionalni svet romana. Tu je, naravno, bio i misteriozni nestanak aviona u Aziji. Kada sam povezao sve te elemente u jednu celinu i osovinu, dobio sam inspiraciju za strukturu romana kroz njegov prvi i noseći sloj.

• U razgovorima o romanu ističete da je sloboda savremenog čoveka narušena još od devedesetih godina, te da je kulminirala kontrolom kroz društvene mreže i strah. Na koji način Vaš roman dekonstruiše mehanizme kojima se strah koristi za upravljanje društvom?

Roman ima veoma jasnu strukturu kako radi tu dekonstrukciju. Dok prvi deo romana objašnjava sve skrivene poluge moći kroz pandemiju i razvoj virusa po planeti, drugi deo romana daje Plan 21. veka misterioznog Predsednika Saveta, koji razbija strukture moći širom sveta i kroz humanu sliku preporoda planete otkriva istinu o civilizaciji i na kojim temeljima i stubovima postoji. Treći, ujedno i završni deo, otkriva četiri Kristala mudrosti drevne civilizacije Lemurije, koji nose četiri stuba na kojima svaki čovek, društvo i civilizacija počivaju, i čitaocu daju konačni uvid u tajne koje moderno i savremeno doba plasiraju društvu kroz različite mehanizme kontrole, kao što su: biti uspešan, biti bogat, biti ambiciozan, biti pohlepan, biti lep, čime se na perfidan način kontroliše društvo da ne bi razvijalo svoju slobodnu volju.

• U knjizi uvodite motive misterioznog Saveta i drevne civilizacije Lemurije, nudeći drugačiju perspektivu o poreklu čovečanstva. Gde u Vašoj priči prestaje geopolitička realnost, a gde počinje ezoterija i mitologija?

Roman nema jasnu granicu između geopolitičke realnosti, ezoterije i mitologije, već fluidnim narativom sve te elemente vezuje u jednu celinu. Dok sam pisao prvi deo romana, shvatio sam da bi u formi čistog trilera roman imao veliku prazninu i onda sam vremenom postavio slojeve ezoterije i mitologije koji su mu dali dublje poruke i jedan novi hibridni uticaj na čitaoca kroz više slojeva. Upravo ta dva sloja romanu daju osećaj dubine i otkrivaju mu dublje tajne sveta na jedan neobičan način, dajući čitaocu mogućnost da roman posmatra kroz jednu realnu priču ansambla likova. Istovremeno, sve te motive posmatram kao deo fikcionalnog sveta romana, u kojem se realnost, mitologija i ezoterija prepliću.

• Za razliku od klasičnih trilera sa jednim glavnim protagonistom, odabrali ste model ansambla likova (poredeći ga sa formatima poput Ocean’s Eleven ili Igre prestola). Zbog čega Vam je bilo važno da razbijete koncept „glavnog junaka“ i kako to korespondira sa borbom protiv ega i sujete današnjice?

Smatram da polako prolazi vreme koncepta glavnih junaka u književnosti koji postoji vekovima unazad. Živimo u vremenu kada svaki član ovog društva ima posebno mesto u civilizaciji i smatram da je svako značajan, kao i u realizaciji ovog intervjua. Iako smo nosioci ove priče, vi kao predstavnik Telegrafa, sa jedne strane, i ja kao autor romana, sa druge, mogu da kažem da i sa vaše i sa moje strane postoje nevidljivi timovi koji učestvuju u realizaciji ovog intervjua. Sa vaše strane to su tim koji sređuje i postavlja intervju na sajt, lektor i drugi članovi redakcije, a sa moje strane tim koji sređuje moje odgovore, i mislim da je vredno da ih pomenemo kao deo ovog intervjua. Upravo taj koncept ansambla likova razbija ego i sujetu jer kroz dramatične obrate i dinamičnu radnju pokazuje čitaocu da može da postoji samo zdrav, konstruktivan ego, a ne negativni ego pojedinaca koji vuče ka negativnim i destruktivnim aktivnostima. Ego i sujeta su se pojačali pojavom društvenih mreža početkom veka, na šta se nadovezala cela industrija koja hrani tu sujetu i veliča ego, što smatram isuviše veštačkim.

• Naglasili ste da Vam je bilo izuzetno važno da srpski likovi u romanu budu ravnopravni akteri u globalnim zbivanjima, a ne samo nemi posmatrači. Ko su zapravo ti likovi i kakva je njihova uloga u razrešavanju svetskih misterija u romanu?

Glavni srpski likovi su na početku i sredini romana Hana i Dušan, kasnije Andrijana i Dušan, a njihova uloga duž osovine romana bila je dosta složena i kompleksna. Hana i Dušan, osim što su bili u tajnoj i zabranjenoj vezi, ujedno su i tajni agenti CIA i MI6, koji su bili spojeni na neobičan način u potrazi za misterioznim Kristalima mudrosti. Njihova tajna ljubav - strast zapravo je onaj životniji deo romana koji mu daje ljudsku notu ljubavi. Međutim, u pucnjavi u Alpima Hana je bila ranjena, a kasnije i oteta iz bolnice od strane njene službe i prebačena u SAD. Dušan, iako je shvatio da mu njena prevelika dramatičnost i nepredvidivost počinju sve više da smetaju, očajan, pun bola i samodestrukcije, sasvim slučajno upoznaje buduću misicu Andrijanu na Sajmu turizma i naglo ulazi u vezu sa njom. Zajedno i uz novu ljubav - sigurnost, nastavljaju potragu za Kristalima mudrosti, koja se završava dramatičnim dešavanjima na kraju romana i njihovom veridbom. Zajedno sa predstavnicima Saveta, oboje su bili u napetoj potrazi kroz Alpe za kristalima, čime su direktno uticali na njihovo pronalaženje i rešavanje misterije Kristala mudrosti.

• Rad na romanu započeli ste 2020. godine, ali je proces prekidan – pisali ste druge knjige, a potom doživeli i težak lični gubitak, iznenadnu smrt majke. Kako ste pronašli unutrašnji zamah da početkom ove godine, za nešto više od mesec dana, završite, prelomite i objavite ovako složeno delo?

Bilo je teško. Jedno vreme, iako sam hteo da pišem, od bola nisam uspevao da sastavim ni jednu običnu rečenicu. Međutim, početkom godine shvatio sam da roman jednostavno želim da završim i da mi to treba biti i glavni cilj, i pored bola koji je tinjao zbog dvostrukog gubitka – i majke, ali i zlatnog retrivera Ogija godinu dana ranije, kome sam posvetio prethodnu knjigu „Ogi i Čudesni Tunel“. Sećam se da sam, posle više godina pauze, seo za kompjuter jednog sumornog februarskog dana ove godine. Nisam znao odakle da počnem, a onda, vođen Božjom promisli i Svetim Duhom, reči su same krenule. Sve sam prepustio Božjem nadahnuću koje me je vodilo kroz ceo period, sve do samog kraja procesa, što može biti snažna poruka svim čitaocima – da sve, pa i najveće probleme, prepuste Božjoj volji i Svetom Duhu i da kroz veru pronađu snagu i smisao.

Foto: Chatgpt/Ustupljena fotografija

• U romanu se provlači i motiv izdaje (koji ste uporedili sa biblijskim motivom Jude). Da li čovek mora da doživi pad, razočaranje i gubitak oslonca u drugima kako bi pronašao autentičnu stabilnost u samom sebi?

Mislim da da. Neko to doživi pre, neko kasnije, neko možda i nikad, ali svakom čoveku se događaju padovi, razočaranja i gubici oslonca tokom života. Posle mnogobrojnih životnih tragedija, padova i razočaranja, shvatio sam da je sve to deo Božjeg plana. Jedna od tragedija, kao što je nagla smrt majke, naučila me je snažnoj istrajnosti u svemu što radim, a prethodna tragedija sa odlaskom Ogija naučila me je velikoj upornosti u postizanju ciljeva. Njihovim odlaskom izgubio sam oslonac u porodici, što se tek videlo kasnije kada sam prvog dana nakon sahrane majke shvatio da sam ostao sam sa zidovima stana i velikom prazninom u srcu. Tek naglim gubicima najvoljenijih čovek shvati koliki oslonac u njegovom životu ima porodica i koliko možda to nekad i ne vidi dovoljno dobro dok su živi. Njihov odlazak je ujedno bio i glavni motiv za postavljanje jedne od glavnih tema romana i poruka koje se čitaocu otkrivaju na samom kraju.

• Objavljivanje knjige prati i promocija Vašeg autorskog logotipa sa upečatljivom simbolikom linije života i „Duha Večnosti“. Šta za Vas predstavlja ovaj vizuelni identitet i kakav trag jedan autor treba da ostavi iza sebe?

Novi logotip je, pored toga, i početak nove faze mog stvaralaštva i planova u budućnosti. Logotip je takođe slojevit. Slova D i V, osim što predstavljaju inicijale mog imena i prezimena, predstavljaju i Duh Večnosti svakog čoveka koji vidi logotip. U mojoj simbolici, svi smo mi došli na ovaj svet posredstvom Svetog Duha. Linija koja deli ta dva slova predstavlja život i svakom čoveku daje izbor: da li će svoj život potrošiti na nevažne stvari i na kraju života otići nezapaženo ili će svojim vrednostima i radom dati pečat civilizaciji i ući u Večnost. Svaki autor bi trebalo da da svoj maksimum da bi društvu svojim radom pokazao neke pozitivne stvari koje običan čovek možda ne primećuje, jer ako se postavi na taj način i ako pomogne većem broju ljudi, njegov trag u kulturi biće snažniji i dublji.

Foto: Chatgpt/Ustupljena fotografija

• „Anno Domini“ je lansiran istovremeno na srpskom, engleskom i španskom jeziku na platformama Bookmate i Gumroad. Koliko je bilo zahtevno pripremiti roman za međunarodno tržište i da li smatrate da su digitalne platforme budućnost za autore iz našeg regiona?

Nije bilo lako ući u taj poduhvat, ali sam već na samom početku roman i video kao međunarodni. Pripreme su bile obimne, ali, kao što često kažem – što se dijamant duže brusi, vremenom postaje sve lepši. Efekat završetka priprema za međunarodno tržište bila je velika nagrada za trud. Smatram da će knjiga u štampanom izdanju uvek ostati standard čitanja na našim prostorima i u svetu, ali ako se nešto kardinalno ne promeni u odnosu izdavača prema autorima, može da izumre ili da se vremenom prebaci na digitalne platforme, pa čak i u kripto-svet, gde će vremenom za daleko veće iznose čitaoci moći da kupuju delove knjiga autora i da ih plaćaju u kripto-valutama. Smatram da deo izdavačkog tržišta još uvek nedovoljno vrednuje trud i rad autora i daje im zaista skromne uslove za objavljivanje knjiga u svojim edicijama. Sa takvim iznosima autori teško mogu normalno da žive i onda pribegavaju radu na drugim poslovima ne bi li preživeli, čime se gubi na kvalitetu knjiga. Ukoliko se ne postavi sistem u kojem će svaki dogovor sa autorima biti zasnovan na transparentnoj i pravičnoj podeli zarade, verujem da će vremenom sve veći broj autora preći na digitalne platforme i globalnu distribuciju, pa će izdavačke kuće morati da se prilagode novim modelima poslovanja. U suprotnom, pojedine izdavačke kuće mogle bi se suočiti sa ozbiljnim poslovnim izazovima, pa čak i rizikom da vremenom nestanu sa tržišta. Lično smatram da bi jedan od mogućih modela mogao biti i ravnopravniji procenat podele prihoda, na primer 50 prema 50, u zavisnosti od toga šta svaka strana ulaže u proizvodnju, distribuciju i promociju. Ovo je ujedno i godina „Anno Domini“, odnosno godina preloma i promene nabolje u srpskoj književnosti i za mnogo bolji odnos između izdavačkih kuća i autora, koji bi trebalo da bude realniji, transparentniji i izdašniji prema njihovom radu. Izdavačke kuće i autori su partneri u stvaranju i plasiranju knjige i smatram da bi odnos prema autorima trebalo da bude zasnovan na jasnijem učešću autora u vrednosti koju njegovo delo stvara. Voleo bih da se u tom pogledu više približimo modelima razvijenih stranih tržišta, gde autori u uspešnim modelima mogu da ostvaruju prihode koji im omogućavaju da se dugoročno posvete pisanju, a ne samo da preživljavaju.

• Živimo u eri hiperprodukcije informacija, gde ljudi često tragaju za „znakovima pored puta“ i smislom. Sa kakvim spoznajama ili pitanjima biste voleli da čitalac ostane nakon što sklopi poslednje stranice romana „Anno Domini“?

Da će i pored velikih problema sa kojima se svakodnevno susreće ipak biti sve u redu i da ga čuva nevidljiva sila koja ga štiti od svega. Naslovna strana romana je dugo kreirana, razmak slova od ivice do ivice knjige rađen je po savršenom standardu, gde je svako slovo postavljeno na pravu poziciju, što u kombinaciji sa krstom kao dubinskim slojem knjige, svakom čitaocu koji je drži u rukama daje neobjašnjivi mir i spokoj. Belina pozadine odnosi sve probleme iz glave čitaoca, dok crvena slova, i pored problema koje čitalac ima, na kraju ipak donose radost i sreću. Mislim da bi čitalac trebalo da shvati jednostavnu činjenicu da nije svaka tragedija negativna, već može biti uvod u jedan mnogo bolji period koji ide iza nje. I kao što kaže refren jedne od mojih omiljenih pesama benda Hedrilaz: „Sve dobro je loše i sve loše je dobro“.

(Telegraf.rs)