Bez predaha i bez kompromisa: Goblini održali prvi od dva koncerta u KST

Šabački pankeri Goblini nastupili su sinoć pred rasprodatom Baštom Kluba studenata tehnike, na mestu koje je tokom više od tri decenije postalo neraskidivo povezano sa istorijom benda.

Skelet psiho manijaka jedan je od mlađih bendova domaće pank scene, ali su za relativno kratko vreme uspeli da naprave prilično ozbiljan broj nastupa.Upravo oni su otvorili sinoćni koncert u KST.

Preporučujemo

Beogradski pank trio nastao je krajem 2023. godine, a već naredne godine objavili su debitantski EP "Bez kompromisa", kojim su jasno stavili do znanja u kom pravcu žele da idu - kratke, direktne pesme, tvrd zvuk i tekstovi koji se ne ustručavaju da komentarišu ono što ih okružuje.

Društvena angažovanost važan je deo njihove muzike, što se najbolje vidi kroz pesme poput "Za vas" i "Sramota", ali kod Skeleta nema mnogo prostora za držanje političkih govora između pesama - poruka uglavnom dolazi kroz samu muziku, uz dosta satire, bunta i klasične pank neposrednosti. Njihova povezanost sa domaćom i regionalnom pank tradicijom vidi se i kroz izbor obrada.

Skelet psiho manijaka možda pripada novoj generaciji domaće scene, ali njihov pristup nije naročito nov - i to ovde nije mana. U osnovi je ista ona ideja na kojoj je pank oduvek počivao - vidiš nešto što ti smeta, napišeš pesmu o tome, pojačaš gitare i kažeš šta imaš bez mnogo uvijanja. Kod njih se tome dodaju mladalačka energija i doza humora, zbog čega ne deluju kao bend koji pokušava da imitira neku stariju pank generaciju, već kao klinci koji taj jezik koriste za probleme svoje generacije.

Da veza Goblina i KST nije samo zgodna rečenica za najavu koncerta pokazala je činjenica da je prvi koncert rasprodat, pa je zbog velikog interesovanja dodat još jedan datum, 13. septembar. Prošle godine bend je na istom mestu sa publikom obeležio 30 godina od izlaska čuvenog albuma "Live in KST", a tradicija je nastavljena i ove godine.

Ovog puta koncert je imao još jedan povod. Samo nekoliko sati ranije Goblini su u Metropolis records održali promociju vinilnog izdanja albuma "U magnovenju", originalno objavljenog 1996. godine, a članovi benda tom prilikom najavili su da su za nastup proširili setlistu i vratili neke pesme koje dugo nisu svirali.

A upravo je nešto drugačija setlista bila jedan od razloga zbog kojih ovaj koncert nije bio samo još jedno izvođenje najvećih hitova Goblina.

Koncert su otvorili pesmom "Mirno more", nakon čega je usledila "Ona", jedna od pesama koje su odavno postale nezaobilazni deo njihovih nastupa.

Ipak, veoma brzo stiglo je i prvo malo iznenađenje u vidu pesme "Privatni rat", a potom su usledile "Elesdi se vraća kući" i naslovna pesma albuma koji je svega nekoliko sati ranije ponovo dobio svoj trenutak - "U magnovenju".

Za bend koji je toliko dugo na sceni lako bi bilo napraviti koncert sastavljen isključivo od desetak ili petnaest pesama za koje znaju da će publika reagovati, ali Goblini već dugo imaju privilegiju koju nema mnogo bendova - publiku koja njihovu diskografiju očigledno ne deli na "hitove" i ostatak.

Upravo o tome su članovi benda govorili i na promociji vinila, kada je gitarista Leonid Pilipović Leo istakao da u prvim redovima na njihovim koncertima vide klince koji znaju sve pesme, dok se pozadi nalaze ljudi njihove generacije koji ih slušaju decenijama. Sinoćnji rasprodati KST bio je prilično dobra praktična potvrda te priče.

Atmosfera je od samog starta bila usijana - šutke su bile konstantne, ljudi su nošeni na rukama, a svaka reč svake pesme pevana je uglas.

Niz je nastavljen pesmama "Petra" i "Žmigavac", da bi "Cipjonka" ponovo podigla tempo, a potom je došao red na pesmu bez koje je koncert Goblina gotovo nemoguće zamisliti - "Anja, volim te".

U pitanju je, naravno, obrada pesme "Kako bih volio da si tu" slovenačkog benda Videosex, kojoj su Goblini dali ne samo potpuno drugačiji pank zvuk, već i novo ime po pevačici benda Anji Rupel. Vremenom je postala toliko vezana za Gobline da je deo publike verovatno i ne doživljava kao obradu.

A Goblini su upravo jedan od onih bendova koji su nekoliko tuđih pesama tokom karijere uspeli da "prisvoje" na najbolji mogući način - ne tako što će sakriti njihovo poreklo, već tako što će im dati dovoljno svog zvuka da prirodno postanu deo njihove koncertne priče.

Usledile su "U odbrani zla", "Nagrada" i "Komad noći", a u tom momentu već je bilo jasno da su najave o ponešto drugačijoj setlisti bile ozbiljne.

Na setlisti našle su se i tri obrade, kojima je završen zvanični deo koncerta - sada već čuvena obrada Borisa Novkovića "Kuda idu izgubljene devojke (Tamara)", "Marjane, Marjane" KUD Idijota, ali i Bajagina "Samo nam je ljubav potrebna".

Kako je Golub istakao da bendu bisevi ne idu najbolje, odnosno momenat čekanja da se vrate na binu i da je bolje da iskoriste to vreme za svirku, to su i uradili i odsvirali poslednjih pet pesama koncerta - "Deca iz komšiluka", "Luna", "Negde pred zoru", "Ima nas!" i "Za Lorenu".

KST je u istoriji Goblina mnogo više od prostora u kom su nekoliko puta odsvirali koncert. Upravo ovde je 1995. godine snimljen prvi "Live in KST" album, u vremenu kada su pesme benda tek pronalazile put do publike, mnogo pre društvenih mreža, striming servisa i načina na koji danas muzika za nekoliko sati može da stigne do desetina hiljada ljudi.

Golub je samo nekoliko sati pre koncerta govorio upravo o tom periodu. Kako je ispričao, bend bi nove pesme svirao po Beogradu, a onda su na koncertu u KST shvatili da ljudi već znaju delove refrena. Na snimku prvog "KST lajva", kako je istakao, može da se čuje reakcija publike na pesme koje u tom trenutku još nisu bile ni objavljene.

Tridesetak godina kasnije situacija je drugačija samo tehnološki.

Goblini više nisu bend koji tek pokušava da pronađe svoju publiku, a pesme koje su tada bile nove danas pevaju ljudi koji su uz njih odrasli, ali i oni koji u vreme kada su nastajale nisu bili ni rođeni.

Možda je baš zbog toga KST jedno od najboljih mesta na kojima Goblini mogu da sviraju. Nije najveće, nije najmodernije i nema produkciju velikih koncertnih prostora, ali za ovaj bend ništa od toga nije ni naročito važno. Istorija koja ih vezuje za prostor i neposredna blizina publike mnogo bolje odgovaraju onome što Goblini jesu.

I, ako je suditi po činjenici da je za prvi koncert vrlo brzo nestalo karata i da je morao da bude dodat drugi, ta veza očigledno nije jednostrana.

Goblini su tokom više od tri decenije nekoliko puta menjali okolnosti u kojima postoje - od devedesetih, preko pauze benda, ponovnog okupljanja, pa do današnjeg trenutka - ali ono što se nije promenilo jeste odnos publike prema njihovim pesmama i prema publici.

A kada nekoliko generacija u istom prostoru zna iste refrene, možda je najjednostavnije ponoviti rečenicu koja ih već dugo prati - ima nas. I, očigledno, još nas ima gomila.