Koncert koji nikada nije održan: Prošlo je 40 godina od najveće tragedije benda Crvena jabuka

Pre tačno četiri decenije, 18. septembra 1986. godine, sarajevska grupa Crvena jabuka krenula je ka Mostaru na koncert koji je trebalo da otvori njihovu veliku jugoslovensku turneju. Međutim, mladi bend, koji je munjevitom brzinom osvojio publiku hitovima poput „Bježi kišo s prozora“, „Dirlija“ i „Sa tvojih usana“, nikada nije stigao na stadion Kantarevac u sastavu u kom je pošao.

Umesto muzičkog trijumfa, taj dan se pretvorio u najveću tragediju u istoriji benda.

Preporučujemo

Članovi grupe su tog popodneva krenuli iz Sarajeva u dva automobila. U „fići“ su se nalazili Dražen Ričl Zijo, Aljoša Buha i Zlatko Arslanagić, dok su u „golfu“ iza njih putovali Dražen Žerić Žera i Darko Jelčić. U blizini Jablanice došlo je do teškog sudara „fiće“ sa kamionom iz suprotnog smera. Basista Aljoša Buha poginuo je na licu mesta, dok su Ričl i Arslanagić zadobili teške povrede.

Posebno je potresna činjenica da su Žera i Jelčić ubrzo naišli na mesto nesreće, ali su, ne prepoznajući smrskani automobil svojih kolega, nastavili put ka Mostaru. Tamo ih je čekala puna dvorana, ali koncert nikada nije održan.

Dražen Ričl, koji je imao samo 24 godine, bio je duša benda - talentovani pevač, gitarista, ali i prepoznatljivo lice sarajevske scene, pokreta „Novi primitivizam“ i „Top liste nadrealista“. Sa teškim povredama glave prvo je zbrinut u mostarskoj bolnici, gde su brojni mladi odmah došli da daju krv, a potom je helikopterom prebačen na VMA u Beogradu. Ipak, i pored napora lekara, Zijo je preminuo 1. oktobra, trinaest dana nakon nesreće.

Iako je tragedija zadesila bend na samom početku uspeha, preživeli članovi su odlučili da dovrše pesme koje su već bile pripremljene. Početkom 1987. godine objavljen je album „Za sve ove godine“, posvećen Aljoši i Ziju. Bend ga iz poštovanja nije promovisao koncertima, ali su pesme same pronašle put do publike.

Dražen Žerić Žera kasnije je preuzeo ulogu glavnog vokala, a Crvena jabuka je nastavila da stvara vanvremenske hitove. Ipak, 18. septembar ostaje trajno urezan kao podsetnik na dva mlada života i muzičara koji nisu dočekali da vide koliko će njihove pesme postati velike i večne.

(Telegraf.rs/izvor: nezavisne.com)