Izvedena predstava "Čudo u Šarganu" na Festivalu profesionalnih pozorišta Srbije "Joakim Vujić"

Vreme čitanja: oko 3 min.

Kultni komad Ljubomira Simovića bavi se temama surovosti i patnje, kao i duboko usađenim uverenjem da je stradanje neminovno

Foto: Narodno pozorište Timočke Krajine "Zoran Radmilović"

U okviru 59. Festivala profesionalnih pozorišta Srbije "Joakim Vujić", pete takmičarske večeri, gledali smo Kruševačko pozorište, koje je izvelo predstavu "Čudo u Šarganu", Ljubomira Simovića u režiji Nebojše

Bradića. Ovo univerzalno dramsko delo, koje važi za jedno od najznačajnijih u istoriji srpskog pozorišta, predstavlja priču o ljudima sa margine, koji životare u jednoj kafani, priželjkujući neku bolju budućnost.

Zorana Karajića, koji je bio učesnik okruglog stola kritike, gledali smo u ulozi skitnice, a zanimljivo je da je isti lik igrao davne 1976. u tadašnjoj diplomskoj predstavi.

"Postao sam profesionalni skitnica. Tada sam bio najmlađi u ansamblu igrajući istu ulogu koju i danas igram. Kada sam se prvi put susreo sa ovim tekstom čuo sam neverovatnu poeziju. Taj tekst je tako dobro napisan da je to neverovatno. Veliko zadovoljstvo mi je što sam i dalje deo ove predstave. Inače mislim da je ceo život sasatavljen od krugova i da čovek mora da namiri određeni broj krugova, nema veze u kom životnom dobu. Ja sam prvi put učestvovao na festivalu „Joakim Vujić“ pre tačno 50 godina, kada su pozorišta van Beograda bila u senci. Nakon jednog stola kritike, rešio sam da zauvek ostanem u pozorištu u unutrašnjosti i da dokažem da se i ovde stvaraju itekako izuzetna umetnička dela. I dokazao sam. Tako sam zatvorio jedan krug."

Glumicu Mariju Gašić gledali smo u ulozi prostitutke Gospave. Kako je rekla, ovo nije prvi put da radi sa Bradićem.

"Mogu da kažem da je Bradić sada bio mnogo blaži nego ranije, ali njegov potpis se uvek prepoznaje. Nije bilo teško snaći se, jer već poznajem njegov način rada. Inače ritam u ovoj predstavi je jako važan. Ima i rime koja nas drži, jer prosto tako mora. Napravili smo puno kombinacija tokom rada, ali smo se na kraju ipak vratili izvornom tekstu. Meni je bio interensantan rad na komadu, jer se radi o Šarganskoj osmici koja simbolizuje beskanačnost. Tako se i naši likovi vrte u krug i to je beskonačno napajanje jednom istom pričom. I sam lik Gospave koji igram, pokušava da izađe iz tog svog nemoralnog života, da sebi kupi neku lepšu budućnost, ali ne uspeva već se samo vrti u krug, a budućnost postaje sve neizvesnija i sve gora."

Mladi glumac Stevan Zdravić, kako kaže, ulogom u ovoj predstavi nudi sklonište i skrovište.

"Sklonište koje nudim je upravo ta kafana gde su gosti uvek dobro došli. Ja sam diplomirao sa ovom predstavom i likom Tanaska, tako da mi je tekst bio potpuno poznat i nekako sam sa lakoćom ušao u ovu priču. Imao sam i potpunu slobodu jer nas je reditelj Bradić pustio da radimo onako kako smo to mi želeli, i ispalo je dobro. Inače nismo imali nikakvih problema tokom rada jer je tekst napisan savršeno i nismo se mučili. Zadovoljstvo mi je što sam deo ovog ansambla i nadam se da će ova predstava još dugo živeti."

Ovo je inače četvrti put da se u Kruševačkom pozorištu postavlja tekst Ljubomira Simovića, po drugi put "Čudo u Šarganu".

Pored pomenutih glumaca u ovoj ansambl predstavi još igraju: Marija Marić, Filip Milićević, Bojan Veljović, Predrag Milenković, Nebojša Vranić, Ema Petrović, Nikola Rakić, Jovanka Andrić i Nikola Cvetković.

(Telegraf.rs)