Žarko Laušević je bio majstor telefonskih šala: Kako je nekada nasamario prijateljicu... dva puta

U prepunom Jugoslovenskom dramskom pozorištu (JDP) održana je svečana i emotivna promocija monografije posvećene velikanu srpskog glumišta, Žarku Lauševiću.

Ipak, jedan trenutak probio je dirljivu atmosferu neopisivim humorom i smehom, kada je slovenačka šansonjerka Vita Mavrič podelila dva izuzetno duhovita, ali i intimna svedočanstva o svom prijateljstvu sa legendarnim glumcem, otkrivajući njegovu nepresušnu energiju i sklonost ka telefonskim šalama.

Preporučujemo

Veliko prijateljstvo

Vita Mavrič, koja je bila među onima koji nisu lepili Lauševićeve plakate na zidove tinejdžerske sobe, jer ju je, kako je sama rekla, više zanimao Bob Dilan, Burgas i Bunjuel, upoznala ga je mnogo kasnije. Susret se dogodio u Zagrebu, kada je Laušević snimao film, a Vitin tadašnji dečko bio "glavna mlada muška uloga". Iako su se razišli, sa Žarkom je ostala u kontaktu.

Kada je Laušević odlučio da objavi svoju prvu knjigu, "Godina prođe, dan nikad", Vita je bila ta koja je stala iza projekta.

"Žarko je napisao knjigu, koju sam ja saznala, i ja sam ga pitala da je, ako je to istina, da mi pošalje knjigu... Ostala sam bez reči."

Vita je objavila knjigu na slovenačkom, a promocija je postala događaj. Mavričeva je istakla da je promociju u Beogradu bilo izuzetno teško organizovati, s obzirom na Lauševićevo odsustvo: "Vi znate da oni na promocije ovde u Beogradu ne dolaze, a sad kako ću ja Srbima objasniti da radim promociju knjige, a njega nema". Ipak, sve su to nekako "iščačkali," knjiga se jako dobro prodavala, a njih dvoje su, naravno, ostali bliski prijatelji, "prvo, pa onda kad je došao taj WhatsApp, Viber, pa smo mogli da komuniciramo telefonom".

Mavričeva je naglasila da je Laušević bio poseban tip prijatelja: "Bio je taj tip čoveka, prijatelja, koga možeš da 'popariš' danom ako si imao svoj loš. Ako je tvoj bio loš."

Lauševićeva telefonska zamka i "kretenska pitanja"

Vita je otkrila da Lauševića posebno zabavljalo da je telefonskim putem namami u nespretne situacije, često zato što je nju, Slovenku, smatrao naivnom: "Zato što je taj čovek mene mogao da 'sveza'. Znate, ja sam ipak Slovenka, 'lako me je svezati'."

Jednom prilikom, Vita mu se poverila o svom debaklu sa snimanjem jugoslovenskog filma: materijal je izgubljen, posvađala se sa režiserom i osećala se grozno, ne želeći ni da se seti tog filma zbog cele muke.

Nakon tog razgovora, Laušević, koji je bio u Beogradu, zove je, koristeći lažni identitet i akcenat.

"Zove me i promeni glas i izmisli neku govornu manu. I govori skroz bosanski. I kaže: 'Dobar dan, dobar dan', kaže, izusti neko ime, 'ovde novinar.' I kaže: 'Znate šta, možemo mi jedan kratak intervju putem telefona?'"

Vita je pristala, misleći da "niko [novinar] valjda neće postaviti kretenska pitanja". Međutim, on je počeo da je "mota" da govori o nečemu što je njoj bilo užasno neugodno.

Kulminacija je usledila kada je Laušević, glumeći novinara, postavio direktno i neprijatno pitanje u vezi sa izgubljenim filmom:

"Ja mislim da sam nakon trećeg ili četvrtog odustala. I kaže mi on: 'A, bilo tu nekih golih scena u filmu?' (...) A on kaže: 'Dakle niste nosili grudnjak?'"

Vita je u besu prekinula vezu, misleći: "Ne, nemoj da me zajebavaš, neću ovako da pričam. Ja ću poklopiti slušalicu!". Samo pola sata kasnije, zove Žarko: "Hajde, pa to sam bio ja!"

Lauševićeva podvala broj 2: "Policijska provera"

Druga anegdota desila se kada su Žarko i Vita bili zajedno u Ljubljani. Laušević je želeo da taj dolazak bude u potpunosti inkognito - "niko ne sme da zna, neće da ga vide, pogotovo novinari, tamo-vamo".

Nakon što su Žarko i njegova supruga Anita otišli iz Ljubljane, Vitu je pozvao muški glas iz Beograda, ovoga puta predstavljajući se kao "policija iz Beograda".

"Kaže: 'Dobar dan, dobar dan. Jesam li dobio gospođu Vitu Mavrič?' I kažem: 'Da.' 'Ovde Policija iz Beograda.' (...) Moram da vas pitam, je li bio pre par dana Žarko Laušević kod vas u Ljubljani?"

Mavričeva je, prisećajući se da ju je Žarko preplašio svojom paranojom, potvrdila da je bio, a onda je usledilo: "Ali je bio kod vas kod kuće na večeri?"

Na kraju se otkrilo da je to bila samo još jedna Lauševićeva podvala. Glas, koji je ovoga puta bio na crnogorskom akcentu, upitao je:

"Pa, znate šta, je li mi mogli, pričao mi on, je li mi mogli dati onaj recept za goveđicu u sarma?"

Sve je to, zaključila je Vita, deo njegove duhovitosti: "I ja: 'Ja ću da te ubijem, šta ti padne na pamet!' Ne, ne, to je bio on!""

Dirljiva posveta za Žarka

Završavajući svoje izlaganje, Vita Mavrič je sumirala značaj prijateljstva sa Lauševićem, izrazivši duboku tugu zbog njegovog preranog odlaska.

"Bio je neprocenjiv saputnik mog života. Otkada je otišao u područje bez signala, moj svet se smanjio."

Njena priča je ostala kao podsetnik na Lauševićev neponovljiv karakter - čoveka koji je i u najtežim trenucima života pronalazio način da se smeje, razvedri i šali sa prijateljima.

(Telegraf.rs)