Mirisni narcisi i divlji konji: Planina u Srbiji u kojoj lepota "stoluje" 365 dana u godini

Planina je poznata i po još jednoj nesvakidašnjoj atrakciji - krdu poludivljih konja koje skoro pola veka opstaje na ovoj živopisnoj planini

Nigde divlji narcisi nisu tako lepi i mirisni kao na planini Stolovi, koja se nalazi dvadesetak kilometara od Kraljeva, na kojoj, kako kažu, lepota stoluje tokom cele godine. Polovinom maja ovde se uvek održavala čuvena manifestacija „Narcisima u pohode“, ali sada će zbog korona virusa biti odložena.

Preporučujemo

- Prošle i pretprošle godine  na Stolovima je na dan manifestacije bilo više od 3.000 posetilaca, ove godine bi sigurna bila rekordna posećenost, jer je interesovanje bilo ogromno, ali protiv više sile se ne može. Možemo da obećamo da ćemo  ovu manifestaciju sledeće godine obogatiti novim i raznovrsnim sadržajima  u kome će moći da uživaju svi,počev od najmlađih planinara do onih koji već gaze desetu deceniju.Verujte da ima i takvih - kaže Igor Tešić iz Turističke organizacije Kraljeva.

Iako ove godine nema maovnog organizovanog odlaska na planinu, svi njeni zaljubljenici, uz poštovanje epidemioloških mera, mogu ovih dana a i narednih da krenu na Stolove. Uživaće u čistom vazduhu, šumi belih breza, mirisu bora i smrče, a posebno nepreglednim proplancima pod belim mirisnim narcisom.

Osim po stoletnim šumama, prelepim proplancima i belim mirisnim narcisima, poznata je i po još jednoj nesvakidašnjoj atrakciji - krdu poludivljih konja koje skoro pola veka opstaje na ovoj živopisnoj planini.

- Ja sam davne 1973. godine na ovu planinu izveo jednog pastuva i kobilu. Pred zimu sam ih vraćao u štalu i tako nekoliko godina dok ih jednom prilikom nisam ostavio da tu prezime. Tu su se oni, kao i konji ostalih vlasnika, umnožavali, osamostaljivali, postajali nezavisni od ljudi, poprimajući vremenom osobine poludivljih konja iako nikada nikog nisu povredili - kazuje Slavko Nikolić, vlasnik najvećeg broja konja na Stolovima.

Iako svaki konj ima svog vlasnika, svaki pokušaj njihovog odvođenja i odvajanja od krda i planine predstavlja nemoguću misiju. Lepše im je na planiskim visovima, prostranim četinarskim i brezovim šumama, prostranim livadama prekrivenim bujnom sočnom hranom nego u torovima i toplim štalama. Inače, konje su na planinu najpre dovodili meštani Žiče, Kamenice, Magliča i drugih okolnih sela na obroncima Stolova kako bar leti ne bi morali da obezbeđuju hranu za njih.

(Telegraf.rs/RINA)