Svako ko kroči na ovo mesto u Beogradu oseti mir i spokoj: Tako je već vekovima

Iako nema pouzdanih podataka o ktitoru, zna se da je inicijativu o gradnji pokrenuo patrijarh Varnava

Šetnja Kalemegdanom ili Beogradskom tvrđavom, kako je zvaničan naziv, nekako nije kompletna, ako se ne završi na mestu sa koga se pruža jedan od najlepših pogleda na reke. Za neke, to je deo tvrđave kod spomenika Beogradskom pobedniku. Za neke druge, to je prolaz prema dvema svetinjama koje su simboli Kalemegdana.

Preporučujemo

Pored izuzetnog pogleda, prolazak kroz Deferdarevu kapiju Beogradske tvrđave, uvodi posetioce u neki drugačiji svet. Svet u kome se nalaze dve crkve, značajne ne samo za istoriju tvrđave, već i celog grada, pa čak i vascelog pravoslavlja.

Do crkve Ružice i kapele posvećene Svetoj Petki može se stići i preko Zindan kapije. Koji god put izabrali, u ovom delu Kalemegdana svi posetioci osećaju mir i spokoj.

Kapela na izvoru

Smeštena na području Donjeg grada Beogradske tvrđave, kapela posvećena Svetoj Petki je mesto hodočašća verujućih najpre petkom. Tada se nakon službe osvećuje vodica, a čitav dan je posvećen velikoj hriščanskoj svetiteljki. Nekako to i zvuči logično, ako se zna da njeno duhovno ime Paraskeva prevedeno sa grčkog znači Petkana, budući da je izvedeno iz imenice kojom se označava upravo taj dan.

Kapela Svete Petke posećena je, naravno, i drugih dana tokom sedmice. Svake godine na današnji dan, kada Srpska pravoslavna crkva obeležava praznik koji je posvećen ovoj velikoj hrišćanskoj svetiteljki koja se smatra zaštitnicom žena, sliju se reke ljudi ka kalemegdanskoj kapeli. Satima su vernici spremni da sačekaju, kako bi barem na kratko ušli u kapelu i pomolili se za zdravlje i spasenje.

Arhitekta Momir Korunović izradio je projekat za kapelu Svete Petke na Kalemegdanu 1937. godine. Smatra se da je izgrađena na temeljima ranije kapele, za koju se veruje da je tu postojala još početkom 15. veka.

Prenos moštiju Svete Petke

U rumunskom gradu Jašiju danas se mogu celivati mošti Svete Petke. Podaci pokazuju da ih je tamo preneo krajem 17. veka, najverovatnije izvesni moldavski vojvoda. Prethodno ih je propisno otkupio.

Srpska kneginja Milica, supruga kneza Lazara Hrebeljanovića, uspela je da izmoli sultana, za koga je bila udata njena ćerka, da dozvoli prenos moštiju ove Svetiteljke u Beograd. Poznato je da je za tu priliku srpski velikodostojnik, kome istorija ne beleži ime, na mestu današnje kapele Svete Petke podigao prvobitnu. Upravo da bi u njoj bile pohranjene mošti.

Kasnije je turski sultan Sulejman Veličanstveni, nakon što je 1521. godine osvoji Beli grad, ukrao mošti ove Svetiteljke i preneo ih u Konstantinopolj.

Izvor lekovite vode na Kalemegdanu

Nije poznato ko je i kako otkrio izvor, ali se se zna da je upravo nad njim u prošlosti postojala crkva ili kapela, koja je u velikoj meri podsećala na zemunicu, budući da je jedan njen deo bio ukopan. Kapela je bila izgrađena nad izvorom vode, za koju se verovalo da posebno pomaže kod oboljenja očiju i kože.

Postoji i jedna legenda, koja se vezuje za otkriće izvora. Nije poznato kada je datirana, ali su glavni akteri kćerka nekog kralja i vitez, koji je želeo da je spase. I naravnok u tome je uspeo, jer je baš na današnjem Kalemegdanu pronašao lekovitu vodu, koja je pomogla kraljevoj ćerki da se izleči. U spomen na nju tu je podignuta crkva, baš nad izvorom lekovite vode. Ali to je ipak legenda. Istorijski podaci zapravo ne navode sa sigurnošću ko je bio ktitor.

Kako je vreme odmicalo, tako je prvobitna kapela propadala, pa tadašnji patrijarh Varnava pokreće inicijativu da bude izgrađena današnja kapela posvećena Svetoj Petki, što se i događa 1937. godine.

Slikar Đuro Radulović zaslužan je za izradu mozaika, kojima je prekrivena unutrašnjost crkve. Sve to nakon što je vrlo brzo propao prvobitni živopis, koji je izradio slikar Vladimir Predojević. Tadašnji patrijarh German je osveštao novi živopis 27. februara 1983. godine.

Izuzev lepo uređene porte kapele, u blizini se nalazi i crkva Ružica, kao i grobnica branilaca Beograda stradalih tokom Prvog svetskog rata.

(Telegraf.rs)